Quantcast

Jos jedna manipulacija i prevara ???

Andjela

Elita
Poruka
23.875
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

2. Аутономне покрајине

Појам, оснивање и територија аутономне покрајине

Члан 182.
Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.


Kako bi ovo trebali da razumeju gradjani Srbije i sta je zapravo, pravo znacenje markiranog teksta?
 

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

2. Аутономне покрајине

Појам, оснивање и територија аутономне покрајине

Члан 182.
Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.


Kako bi ovo trebali da razumeju gradjani Srbije i sta je zapravo, pravo znacenje markiranog teksta?
da...neko je mozda mislio na sve...sta znaci ovaj tekst koji si podvukla u clanu 182 ustava..??? da nije ovde pripremljeno nesto drugo..???
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.731
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

2. Аутономне покрајине

Појам, оснивање и територија аутономне покрајине

Члан 182.
Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.


Kako bi ovo trebali da razumeju gradjani Srbije i sta je zapravo, pravo znacenje markiranog teksta?
Паааа..... како ја разумем то што си болдовала значи да оно што тадићевци преговарају, наговарају, договарају МОЖЕ БИТИ ДОНЕТО ЈЕДИНО РЕФЕРЕНДУМОМ ДА СЕ НАРОД ИЗЈАСНИ...
 

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
Паааа..... како ја разумем то што си болдовала значи да оно што тадићевци преговарају, наговарају, договарају МОЖЕ БИТИ ДОНЕТО ЈЕДИНО РЕФЕРЕНДУМОМ ДА СЕ НАРОД ИЗЈАСНИ...
a culi ti da zvanicnici vec pricaju da se za delimicnu promenu ustava moze uraditi i bez referenduma..?? sve su braca predvidela...
 

Andjela

Elita
Poruka
23.875
a culi ti da zvanicnici vec pricaju da se za delimicnu promenu ustava moze uraditi i bez referenduma..?? sve su braca predvidela...
Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике Србије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација.

Савет безбедности (СБ) Уједињених нација одобрио је на седници која је одржана 24. октобра 2005. године у Њујорку почетак преговора о будућем статусу Косова и Метохије.

Преговори су практично почели разговорима о децентрализацији, који су одржани 20. и 21. фебруара 2006. године у Бечу.

Посланици Народне скупштине Републике Србије усвојили су 21. новембра 2005. године Резолуцију Народне скупштине Републике Србије о мандату за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, коју је парламенту предложила Влада Републике Србије.

Скупштина Србије и сви државни органи изразили су у Резолуцији пуну спремност на то да преузму свој део одговорности у процесу политичког решавања питања Косова и Метохије, на основама међународног права и у складу са демократским вредностима савременог света. Народна скупштина Републике Србије је, у складу са најопштијим начелом Уједињених нација о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета демократских држава, овом резолуцијом дефинисала оквир и мандат политичких разговора о будућем статусу Косова и Метохије.

Некадашња државна заједница Србија и Црна Гора, данас Република Србија, била је међународно призната држава и као таква чланица УН и других међународних организација. На њу се, као и на све остале државе, односе сва начела и норме тих међународних организација, а посебно она начела и норме којима се утврђују суверенитет и територијални интегритет држава чланица. То су, пре свега, Повеља Уједињених нација и Завршни акт Конференције о европској безбедности и сарадњи (данас ОЕБС) из Хелсинкија од 1975. године.

Осим на овим и другим општеобавезујућим нормативним документима важећег међународног права, суверенитет и територијални интегритет бивше Србије и Црне Горе (тадашње СР Југославије) изричито се потврђују у Резолуцији Савета безбедности УН 1244, као и у одговарајућим резолуцијама овог тела светске организације бр. 1160, 1199, 1203 (све од 1998. године) и бр. 1239 (од 1999. године). Уз основне изворе међународног права, границе и територијални интегритет држава насталих насилним распадом претходне Југославије додатно су зајемчени посебним међународним правним документима и споразумима, као што су Мишљења Арбитражне комисије Конференције о Југославији (Мишљење бр. 3 од 11. јануара 1992. године) и Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини од 21. новембра 1995. године (Дејтонско-париски мировни споразум).

Народна скупштина Републике Србије изразила је чврсто уверење да Савет безбедности Уједињених нација представља поуздан гарант поштовања међународног права и целокупног светског поретка заснованог на миру, поштовању слободе као највише политичке вредности и људских права као мере те слободе. Због тога се од Савета безбедности УН очекује да снагом свог ауторитета обезбеди да се ни у случају Србије не одступи од ненарушивог принципа поштовања суверенитета и територијалног интегритета.

Скупштина Србије изражава једнодушно уверење да са целом међународном заједницом дели став да је неприхватљиво, противно вољи једне демократске земље, мењати њене међународно признате границе. Сваки покушај наметања решења у виду фактичког легализовања поделе Републике Србије једностраним отцепљењем дела њене територије представљао би не само правно насиље над једном демократском државом већ и насиље над самим међународним правом. Нема сумње да би то био незапамћен случај у међународном праву и пракси светске организације, али и опасан преседан са несагледивим дугорочним последицама по међународни поредак у целини.

С обзиром на наведене правне разлоге, Народна скупштина Републике Србије би свако наметнуто решење будућег статуса Косова и Метохије прогласила нелегитимним, противправним и неважећим.

Будући статус Косова и Метохије може се дефинисати само у оквирима одговарајућих начела и норми Уједињених нација и других међународних организација, поштујући притом уставни поредак Републике Србије. Народна скупштина Републике Србије, унутар ових најопштијих оквира, безрезервно је опредељена за компромисно решење и изражава пуну спремност да се Косову и Метохији обезбеди будући статус по угледу на европска решења, који ће бити у потпуном складу са начелом суверенитета и територијалног интегритета Србије као признатог и равноправног субјекта међународног права. Облик и садржај тог решења треба да задовоље како државне интересе Републике Србије, тако и интересе албанске заједнице на Косову и Метохији, Срба у покрајини и свих осталих становника Косова и Метохије. Такав општи циљ замислив је само у споразумном и компромисном решењу будућег статуса Косова и Метохије. У том смислу, постоји пуна политичка воља усмерена ка проналажењу конкретне и остварљиве форме стабилног и трајног решења за Косово и Метохију, при чему легитимни интереси Албанаца у тој покрајини морају у пуној мери бити узети у обзир.

Будући статус Косова и Метохије мора да омогући поштовање људских права припадника свих националних заједница, без обзира на то да ли оне чине већину или мањину становништва у покрајини, а посебно права на сигуран живот и личну и имовинску безбедност, поштено и ефикасно судство, неометано уживање својинских и других имовинских права, слободу кретања и настањивања, слободно изражавање политичких, верских, културних и других личних уверења, право на повратак и интеграцију привремено расељених лица, право на једнак третман при запошљавању и вршењу јавних функција, као и сва друга права садржана у повељама Савета Европе које је потписала и ратификовала Република Србија.

Сва ова права интегрални су део стандарда које Косово и Метохија треба да испуни упоредо са током разговора о његовом будућем статусу, што је уједно и став Савета безбедности УН на основу Извештаја специјалног изасланика Каиа Еидеа.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.731
У ствари, да се исправим ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА НИЈЕ ОБАВЕЗАН РЕФЕРЕНДУМ НЕГО СЕ МОЖЕ ДОНЕТИ И ДВОТРЕЋИНСКОМ ВЕЋИНОМ ПОСЛАНИКА, ево:
DEVETI DEO

PROMENA USTAVA

Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava

Član 203.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.
Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Zabrana promene Ustava

Član 204.
Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon

Član 205.
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
 

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике Србије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација.

Савет безбедности (СБ) Уједињених нација одобрио је на седници која је одржана 24. октобра 2005. године у Њујорку почетак преговора о будућем статусу Косова и Метохије.

Преговори су практично почели разговорима о децентрализацији, који су одржани 20. и 21. фебруара 2006. године у Бечу.

Посланици Народне скупштине Републике Србије усвојили су 21. новембра 2005. године Резолуцију Народне скупштине Републике Србије о мандату за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, коју је парламенту предложила Влада Републике Србије.

Скупштина Србије и сви државни органи изразили су у Резолуцији пуну спремност на то да преузму свој део одговорности у процесу политичког решавања питања Косова и Метохије, на основама међународног права и у складу са демократским вредностима савременог света. Народна скупштина Републике Србије је, у складу са најопштијим начелом Уједињених нација о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета демократских држава, овом резолуцијом дефинисала оквир и мандат политичких разговора о будућем статусу Косова и Метохије.

Некадашња државна заједница Србија и Црна Гора, данас Република Србија, била је међународно призната држава и као таква чланица УН и других међународних организација. На њу се, као и на све остале државе, односе сва начела и норме тих међународних организација, а посебно она начела и норме којима се утврђују суверенитет и територијални интегритет држава чланица. То су, пре свега, Повеља Уједињених нација и Завршни акт Конференције о европској безбедности и сарадњи (данас ОЕБС) из Хелсинкија од 1975. године.

Осим на овим и другим општеобавезујућим нормативним документима важећег међународног права, суверенитет и територијални интегритет бивше Србије и Црне Горе (тадашње СР Југославије) изричито се потврђују у Резолуцији Савета безбедности УН 1244, као и у одговарајућим резолуцијама овог тела светске организације бр. 1160, 1199, 1203 (све од 1998. године) и бр. 1239 (од 1999. године). Уз основне изворе међународног права, границе и територијални интегритет држава насталих насилним распадом претходне Југославије додатно су зајемчени посебним међународним правним документима и споразумима, као што су Мишљења Арбитражне комисије Конференције о Југославији (Мишљење бр. 3 од 11. јануара 1992. године) и Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини од 21. новембра 1995. године (Дејтонско-париски мировни споразум).

Народна скупштина Републике Србије изразила је чврсто уверење да Савет безбедности Уједињених нација представља поуздан гарант поштовања међународног права и целокупног светског поретка заснованог на миру, поштовању слободе као највише политичке вредности и људских права као мере те слободе. Због тога се од Савета безбедности УН очекује да снагом свог ауторитета обезбеди да се ни у случају Србије не одступи од ненарушивог принципа поштовања суверенитета и територијалног интегритета.

Скупштина Србије изражава једнодушно уверење да са целом међународном заједницом дели став да је неприхватљиво, противно вољи једне демократске земље, мењати њене међународно признате границе. Сваки покушај наметања решења у виду фактичког легализовања поделе Републике Србије једностраним отцепљењем дела њене територије представљао би не само правно насиље над једном демократском државом већ и насиље над самим међународним правом. Нема сумње да би то био незапамћен случај у међународном праву и пракси светске организације, али и опасан преседан са несагледивим дугорочним последицама по међународни поредак у целини.

С обзиром на наведене правне разлоге, Народна скупштина Републике Србије би свако наметнуто решење будућег статуса Косова и Метохије прогласила нелегитимним, противправним и неважећим.

Будући статус Косова и Метохије може се дефинисати само у оквирима одговарајућих начела и норми Уједињених нација и других међународних организација, поштујући притом уставни поредак Републике Србије. Народна скупштина Републике Србије, унутар ових најопштијих оквира, безрезервно је опредељена за компромисно решење и изражава пуну спремност да се Косову и Метохији обезбеди будући статус по угледу на европска решења, који ће бити у потпуном складу са начелом суверенитета и територијалног интегритета Србије као признатог и равноправног субјекта међународног права. Облик и садржај тог решења треба да задовоље како државне интересе Републике Србије, тако и интересе албанске заједнице на Косову и Метохији, Срба у покрајини и свих осталих становника Косова и Метохије. Такав општи циљ замислив је само у споразумном и компромисном решењу будућег статуса Косова и Метохије. У том смислу, постоји пуна политичка воља усмерена ка проналажењу конкретне и остварљиве форме стабилног и трајног решења за Косово и Метохију, при чему легитимни интереси Албанаца у тој покрајини морају у пуној мери бити узети у обзир.

Будући статус Косова и Метохије мора да омогући поштовање људских права припадника свих националних заједница, без обзира на то да ли оне чине већину или мањину становништва у покрајини, а посебно права на сигуран живот и личну и имовинску безбедност, поштено и ефикасно судство, неометано уживање својинских и других имовинских права, слободу кретања и настањивања, слободно изражавање политичких, верских, културних и других личних уверења, право на повратак и интеграцију привремено расељених лица, право на једнак третман при запошљавању и вршењу јавних функција, као и сва друга права садржана у повељама Савета Европе које је потписала и ратификовала Република Србија.

Сва ова права интегрални су део стандарда које Косово и Метохија треба да испуни упоредо са током разговора о његовом будућем статусу, што је уједно и став Савета безбедности УН на основу Извештаја специјалног изасланика Каиа Еидеа.

ma sve je to..?? sta se desilo posle rezolucije u UN-u..?? koliko je jos validna rezolucija 1244..?? bojim se da se narod postepeno priprema za ono najgore...
 

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
У ствари, да се исправим ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА НИЈЕ ОБАВЕЗАН РЕФЕРЕНДУМ НЕГО СЕ МОЖЕ ДОНЕТИ И ДВОТРЕЋИНСКОМ ВЕЋИНОМ ПОСЛАНИКА, ево:
DEVETI DEO

PROMENA USTAVA

Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava

Član 203.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.
Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Zabrana promene Ustava

Član 204.
Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon

Član 205.
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

pa po ovom ako ja dobro razumem---skupstina moze da zavrsi sama ceo posao...
 

minos

Iskusan
Poruka
5.535
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

2. Аутономне покрајине

Појам, оснивање и територија аутономне покрајине

Члан 182.
Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.


Kako bi ovo trebali da razumeju gradjani Srbije i sta je zapravo, pravo znacenje markiranog teksta?
A sta ti mislis-koliko narod koji nema za potrosacku korpu interesuje clan broj 182???
 

paja1408

Buduća legenda
Poruka
34.639
Mislis-da najpre resimo teritorijalne probleme?
ne...nego napraviti narod da bude ravnodusan,..ubiti ga u pojam neizvesnoscu,nemastinom...ugroziti mu osnovnu egzistenciju...usmeravati paznju naroda sa vaznog ka nevaznom...i kad se to postigne onda je lako...narod ce odcutati i priznanje kosova...i ulazak u NATO i u EU...nikome naravno nece pasti na pamet da ista resava referendumom....vidis da vec narod trpi i neobjasnjivo zivotari bez pogovora...vec se mogu tempirati pojedine stvari koje sam naveo...
 

minos

Iskusan
Poruka
5.535
ne...nego napraviti narod da bude ravnodusan,..ubiti ga u pojam neizvesnoscu,nemastinom...ugroziti mu osnovnu egzistenciju...usmeravati paznju naroda sa vaznog ka nevaznom...i kad se to postigne onda je lako...narod ce odcutati i priznanje kosova...i ulazak u NATO i u EU...nikome naravno nece pasti na pamet da ista resava referendumom....vidis da vec narod trpi i neobjasnjivo zivotari bez pogovora...vec se mogu tempirati pojedine stvari koje sam naveo...
Pa to je kod nas hronicno stanje vec decenijama,ekonomije gotovo da i nema...pa bas zato Kosovo i dobro dodje da se malo narodu skrenu misli sa praznog novcanika i neizvesne buducnosti...
 

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

VII ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

2. Аутономне покрајине

Појам, оснивање и територија аутономне покрајине

Члан 182.
Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.


Kako bi ovo trebali da razumeju gradjani Srbije i sta je zapravo, pravo znacenje markiranog teksta?
Е, па то вам је тај ваш коштуњави устав...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.