Još jedan ples, gospodine Strindberg

[Nina]

Johan August Strindberg ( 1849 — 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar.

Portret mladog Strindberga - rad Richard Bergh 1905

Genije, ludak, alhemičar, ljubomoran, sujetan, drzak, obestan, mizogen, anarhist, vagabund… Kakav je stvarno bio August Strindberg?
On sam je govorio: „Nikome nisam dosadan čini mi se zato što imam više lica.”

Ali, koje je njegovo pravo lice? Kako bismo njegovu ličnost postavili na scenu? Vek posle njegove smrti Švedski institut u Parizu bacio je svetlo
na Strindbergove brojne identitete, izložbom njegovih fotografija.

Mada je najpoznatiji kao dramaturg čiji komadi se igraju širom sveta, poznato je da se nije izražavao jednostrano, samo rečju, odnosno pisanjem,
već da je bio naklonjen slikarstvu i fotografiji.

U različitim periodima svog života intenzivno se posvećivao slikarstvu, a dok je živeo u Parizu, razmišljao je, čak, da se posveti i učenju tog zanata.
Naročito je bio privržen slikanju prirode, posebno švedskog arhipelaga, ali vremenom su njegova dela postala sumornija, a more glavni motiv.

Još kao adolescent, međutim, bio je zainteresovan za fotografiju, tada još novi medij (Strindberg je rođen 1849. godine, a nastanak fotografije se zvanično vezuje za 1839).Fotografija ga je najpre zanimala iz ugla nauke, kao čudo tehnike, ali kasnije je njegovo interesovanje imalo smelije ambicije i ideje. Voleo je da se fotografiše,
a takođe je i sam fotografisao svoju porodicu, pejzaže, eksperimentisao sa svetlom. Danas je ostalo tek oko šezdesetak njegovih fotografija.

Najveći deo eksponata na izložbi su fotografski portreti njegove malenkosti, koji zauzimaju čitav jedan zid galerije, uz propratni tekst o njegovoj sujeti. Strindberg je obožavao da se slika. Kod fotografa je uvek svraćao uredno odeven, čak nalickan, sa još urednijom frizurom, brkovima i bradicom između donje usne i brade.

 

[Nina]

Njegov stil odevanja bio je onakav kakav je tada negovala buržoazija, prilično neosetljiv na modne tendencije, ali ipak često sa svilenom maramom nonšalantno vezanom oko vrata.Još u svoje vreme Strindberg je smatran velikim kicošem, čak sujetnim snobom, a glumac August Falk, s kojim je zajedno osnovao eksperimentalni teatar u Stokholmu, opisao ga je svojevremeno kao najkoketnijeg muškarca kojeg je ikada sreo.

Ceo svet je za Strindberga bio pozorišna scena. On je odlično znao da je kostim veoma važan i izvan teatra. U biti stidljiv i plašljiv prilikom istupa u javnosti, stalno se trudio da prevaziđe nedostatak samopouzdanja. U takvim momentima odeća je za njega predstavljala način prerušavanja.

Strindberg je bio kosmopolita i za sebe je govorio da je, pre svega, Evropljanin. Deo svog života proveo je u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Danskoj i Austriji, gde je upijao intelektualne tendencije svoje epohe. Švajcarska je za njega bila mesto demokratije i slobode, dok se Nemačkoj divio kao zemlji gde nalazimo „muškarce dostojne tog imena”.

Međutim, Pariz je za njega predstavljao kulturnu prestonicu koju je sanjao da osvoji. Da pokori taj bastion elitne kulture koju je prezirao. Neke od njegovih knjiga napisane su prvo na francuskom.
„Ja sam vrag koji ima više od jednog trika u svojoj torbi”, govorio je Strindberg koji i danas fascinira i provocira pozorišnu publiku svuda u svetu, ostajući u srcu složenih debata.

Ni vek posle njegove smrti, polemike o njegovoj ličnosti ne blede.
Da li je bio ženomrzac ili, naprotiv, suprotno od toga, jedna je od polemika koja je inspirisala glumicu Žilijet Binoš da prihvati ulogu u savremenoj verziji njegovog komada „Gospođica Julija” na francuskom. A kad je prihvatila, ta uloga ju je uzela pod svoje, jer, kako reče danska glumica Gita Norbi, koja igra u njegovom komadu „Mrtvački ples”, Strindberg ulazi u dušu bez milosti.
Gordana Popović
Izvor: Politika

 

[Nina]

Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost postigao dramama, posebno naturalističkim, na primer gospođica Julija (Froken Julie), kojoj prethodi Predgovor (Forord), značajan manifest. naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett dromspel) i Sablasna sonata (Spoksonaten) smatraju pretečama ekspresionizma.

Tokom života imao je razne uzore, od Ničea i Svedenborga do Šekspira. Njegov opus (sa određenim nedostacima) može se sumirati u tri tematska pravca: kriza u savremenom društvu, koja podrazumeva odnos muškarca i žene, porodični problemi, moral, licemerje, industrijalizacija i urbanizacija, problemi radničke klase... Drugi su istorijske teme, tematizovane pre svega u istorijskim dramama o švedskim vladarima i značajnim istorijskim ličnostima. Treći pravac je misticizam i okultizam, gde je usmeren na duhovne vrednosti i razmišlja o životu i smrti.

Godine 1879. objavio je roman Crvena soba (Roda rummet), koji se često naziva prvim švedskim modernim romanom, i dramu Majstor Olof (Master Olof). Sledi još nekoliko dramskih dela, ali kritika to uporno ne prihvata. Razočaran kulturnom situacijom u Švedskoj, 1883. odlazi u Pariz, a odatle u Švajcarsku,
ali se brzo vraća i, iako će imati još nekoliko putovanja van Švedske, nastaviće da se kreće uglavnom u okviru svoje domovine.

Najpoznatiji je po dramama naturalističkog ciklusa: Otac (Fadern), gospođica Julie (Froken Julie) i Kreditori (Fordringsagare).Usledila je teška psihološka kriza, koja je postala osnova nove poetike. Plodovi, tzv Inferno kriza, su: Inferno, Legende, Put u Damask I, II (Do Damaska I, II), Advent...Nove izraze tražio je i u predstavama: Ples mrtvih (Dodsdansen), koji prethodi pozorištu apsurda, Igra snova (Ett Dromspel), koja najavljuje ekspresionizam i dr.Pisao je istorijske drame po uzoru na Šekspira; Gustaf Vasa, Karlo KSII, Kristina su samo najpoznatiji.

U domovini su mu najpopularnija dela Ljudi iz Hemsea (Hemsoborna) i Švedska sudbina i avantura (Svenska oden och afventir).Dve zbirke kratkih priča Brakovi (Giftas) donele su mu reputaciju mizoginog autora.U poslednjim proznim delima Okultni dnevnik (Oculta dagboken) inspirisan je Talmudom.Njegov opus čini oko šezdeset drama, deset romana, deset zbirki kratkih priča i osam hiljada pisama.

Preminuo je u 63. godini u tzv Bla Tornet u Stokholmu, gde se danas nalazi muzej u njegovu čast.

 

[UltraBasic]

Na Forumu češće zakaže interpunkcija, a ove osnovne gramatičke greške baš retko detektujem. Mislim da smo poprilično kvalitetno opismenjeni KONAČNO, ili sam nepopravljivi optimista!
Mnogi smo čak i na stranim jezicima više nego reprezentativni po ovom pitanju.