Quantcast

Jos jedan NVO finansirana od Vlade-DVERI

lzr

Aktivan član
Poruka
1.869
Da je Brankica Stanković htela da bude novinar a ne samo propagandista, ona bi objavila da je Srpski sabor Dveri dobio od Kolubare četiri miliona i 200 hiljada dinara i da je sav taj novac potrošio na kampanju „EUtanazija – EU: mit ili stvarnost – Kosovo iznad EU“.
I tako dalje... Ovde se lepo vidi ono sto se jos odavno provlaci-da su dveri samo Kostunicini kucici. Jedna vlast finansira svoje NVO druga vlast svoje... Ne ulazim u to sto se uglavnom slazem sa dosta akcija koje su organizovale dveri i sto sam isao na neke od njih, ali ovde se vidi da dveri nemaju nikakvo pravo da napadaju vlast koja finansira Sonju Biserko, Natasu Kandic, pedere... i sve ostale koji su u skladu sa trenutnim rezimom jer kada su njihovi bili na vlasti i oni su dobijali pare...
 

Reg

Elita
Poruka
24.714
I tako dalje... Ovde se lepo vidi ono sto se jos odavno provlaci-da su dveri samo Kostunicini kucici. Jedna vlast finansira svoje NVO druga vlast svoje... Ne ulazim u to sto se uglavnom slazem sa dosta akcija koje su organizovale dveri i sto sam isao na neke od njih, ali ovde se vidi da dveri nemaju nikakvo pravo da napadaju vlast koja finansira Sonju Biserko, Natasu Kandic, pedere... i sve ostale koji su u skladu sa trenutnim rezimom jer kada su njihovi bili na vlasti i oni su dobijali pare...
Pa naravno, a kad sam pre nekog vremena rekla da su Koštuničina produžena ruka, samo što me nisu razapeli ovde.

Ološ.
 

jevropa

Buduća legenda
Poruka
26.549
I tako dalje... Ovde se lepo vidi ono sto se jos odavno provlaci-da su dveri samo Kostunicini kucici. Jedna vlast finansira svoje NVO druga vlast svoje... Ne ulazim u to sto se uglavnom slazem sa dosta akcija koje su organizovale dveri i sto sam isao na neke od njih, ali ovde se vidi da dveri nemaju nikakvo pravo da napadaju vlast koja finansira Sonju Biserko, Natasu Kandic, pedere... i sve ostale koji su u skladu sa trenutnim rezimom jer kada su njihovi bili na vlasti i oni su dobijali pare...

Zakljucak ti je bas bezveze,..............nije bitno kako se neka stranka, ili neko ili nesto zove, nego je bitno sta i ui ciju korist radi. Na osnovu cega ti mozes da izjednacavas dve NVO, koje imaju samo isto ime, s tim sto jedna otvoreno i javno radi protiv srpskih interesa, a druga za srpske interese:eek: Ovo kao da je pisao Ceda licno:roll:
 

kob@zzz

Zainteresovan član
Poruka
293
Шта је спорно, Бранкице: имају ли националне организације право на финансирање у Србији?


Тачно је. Српски сабор Двери је 2008. године добио од Рударског басена Колубара д.о.о Лазаревац 4 милиона и 200 хиљада динара. Инсајдер Б92 је објавио истину али не целу. Користећи проверени манир агитације и пропаганде, Бранкица Станковић је схватила да је за медијску манипулацију увек боља полуистина него чиста лаж. Шта је то Бранкица прећутала и зашто?
Српски сабор Двери, сада у новом контексту, поново је тема Инсајдера ТВ Б92. У новом серијалу, како видимо из жестоке медијске кампање овим поводом, чак представљамо авангарду у анализирању финансирања НВО у Србији, феномену за чије се детаљно истраживање од стране државних органа одавно залажемо.

Више је него занимљиво да Инсајдер никада до сада није истраживао како се финансирају невладине организације у Србији иако би Бранкица требало да буде савршено свесна колико незаконитих радњи има у том свету. Посебна тема свакако јесте и проблематичност финансирања домаћих НВО од стране непријатељских држава, што такође у Србији никада није отворено као тема. Добијене стране финансије готово увек су у функцији обрачуна са сопственом историјом, традицијом, народом и државом. Бранкица би, наравно, у том смислу прво могла да почне од сопствене куће која се скоро две деценије финансира са истих јасала, а увид само у јавне извештаје страних фондација говори о стотинама хиљада долара годишње. Из свега тога би се лако могло доћи до закључка да се мноштво ЕУ, НАТО и САД наклоњених и од истих подржаних НВО у Србији финансира на начин који их открива као невладине организације Србије, али врло владине организације страних влада какве су владе САД, Велике Британије, или Хрватске.

Чак низ ауторских емисија (каква је и Инсајдер) на Б92 се овако финансира и тиме се чак и хвали. Ипак, никада до сада ни Б92, ни Инсајдер Бранкице Станковић нису поменули како се финансира нпр. Хелсиншки одбор Соње Бисерко, Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић, ЈУКОМ или Иницијатива младих за људска права… да не помињемо остале на челу са самом Б92, јер их има много и никада се ниједном од њих Бранкица није бавила!

Ако се питате зашто, одговор је једноставан: нико од њих никада и нигде није поставио питање о потреби отворене јавне расправе у Србији у вези са нашим безалтернативним путем у ЕУ или друге евроатлантске интеграције. Никада нису ни покушали да доведу у питање потребу да Србија иде у ЕУ, нити су имали храбрости да сакупе стручњаке и да им дају могућност да изнесу аргументе за и против уласка Србије у ЕУ. Једноставно, та тема се не отвара јер је против интереса финансијера Бранкице Станковић, Б92 и сличних.

Ту долазимо до питања зашто се Инсајдер бави финансирањем Двери од стране једног јавног предузећа у Србији које је, иначе, као и сва друга јавна предузећа, финансирало многе пројекте других невладиних организација. Проблем је што су Двери сва 4 милиона и двеста хиљада динара потрошиле на кампању „ЕУтаназија: Косово изнад ЕУ“.

Шта је спорно?

Шта је кампања „ЕУтаназија“? То је прва и једина јавна расрава у Србији која је вођена на тему да ли Србија треба да иде у Европску Унију! Кампања је вођена у пролеће 2008. године. Тада је руководство РБ Колубаре д.о.о Лазаревац, после отимања Косова и Метохије од стране САД, НАТО и ЕУ, показало разумевање за наш пројекат који је сматрао да је време да се постави обично и нормално питање: да ли Србија треба да иде у ЕУ по сваку националну цену и колико ће све то да нас кошта, то јест да ли ће Србија на том путу преживети?

У то време ниједан електронски медиј са националном фреквенцијом није желео да организује ову јавну расправу, једнако како то не желе ни данас, иако је још увек званична државна политика да је Косово важније од пута Србије у ЕУ.

Дакле, без подршке јавног сервиса Србије – РТС-а, без могућности да се јавна расправа о путу Србије у ЕУ води у било којој другој медијској кући са националном фреквенцијом, руководство РБ Колубаре је прихватило пројекат Српског сабора Двери јер је схватило да је у тој ситуацији важно да се ова јавна расправа поведе.

Како можете да организујете јавну расправу на тако важну тему ако немате на располагању медије? Једноставно, тако што ћете обиграти Србију, људима доћи на ноге, организовати кампању и трибине у четрдесет градова Србије за непуна два месеца и поделити бесплатно више десетина хиљада часописа Двери српских (до данас јединог темата који је проблематизовао улазак Србије у ЕУ), као и више стотина хиљада летака, билтена и плаката, плус организовати неколико конференција за медије, инсертовати летке у Политици и Куриру – и све то поделити по улицама и градовима Србије. Да је Бранкица Станковић хтела да буде новинар а не само пропагандиста, она би објавила да је Српски сабор Двери добио од Колубаре 4 милиона и 200 хиљада динара и да је сав тај новац потрошио на кампању „ЕУтаназија – ЕУ: мит или стварност – Косово изнад ЕУ“. То би била објективна новинарска истина и објективно новинарство, али тога, као и увек до сада, код Бранкице нема. Али зато има хистеричне потребе за обрачуном са сваким ко још увек сматра да ЕУ има алтернативу и да је Косово изнад ЕУ.

Националне организације немају право на финансирање у Србији

Инсајдер целу истину није могао да објави јер би онда цела Србија сазнала да Двери нису неко ко пљачка народну имовину у доба економске кризе и богати се глумећи патриотизам, већ да су Двери прве и до сада једине покренуле и организовале јавну расправу на тему да ли Србија треба да иде у ЕУ или не, што за грађане Србије представља судбоносно питање! Можда би тада Србија сазнала да се тренутно више од половине грађана отворено противи уласку у ЕУ и да те људе, у политичком смислу, нико нема да представља. Још увек нико од политичких фактора у Србији нема храбрости да отворено каже да се противи уласку у ЕУ. Двери то смеју да кажу и за ту идеју су спремне да се и даље боре. Двери желе да убеде Србе да је најбитније да Србија мисли о себи и свом интересу а не о интересу САД, ЕУ, НАТО-Б92, Инсајдера, Верана Матића и Бранкице Станковић. Иако је став Двери по питању уласка Србије у ЕУ познат, број посвећен овој теми садржи и текстове аутора који су за улазак Србије у ЕУ. Желели смо да организујемо јавну расправу у којој ће се чути и другачији гласови од ставова у које верују Двери.

Данас, када више од половине Србије није за безалтернативни пут Србије у ЕУ, Двери с поносом могу да кажу да су томе допринеле и десетине хиљада примерака нашег часописа, као и стотине хиљада наших билтена и летака бесплатно подељених, са којима смо довели у питање мантру о „ЕУ која нема алтернативу“. Руководству РБ Колубаре смо захвални на томе што су нам омогућили да ову кампању изведемо у време када то није било нимало лако.

Треба констатовати и то да Двери постају хронична опсесија Инсајдера. Проблем Инсајдера је то што Двери саме против целог система колонијалне управе, чији је Инсајдер доушник, опстају већ 12 година и непрекидно расту. Зато се Бранкица већ у неколико епизода бави систематским денунцирањем Двери. Закључак је да би најсрећнија била да Двери не постоје. Јер ако је за све невладине организације нормално да својим пројектима конкуришу код државних и дрштвених институција и јавних установа па и предузећа и да тако долазе до средстава за рад – зашто би то било забрањено Дверима? С друге стране, познато је да Двери новац никада нису тражиле нити би га тражиле од НАТО држава и њихових буџета. Закључак је да би финансирање рада Двери требало онемогућити тако што ће им се пресећи сви канали ка домаћим привредним и другим субјектима, а онда би морале да оду на исти колонијални казан да поданички моле помоћ од фондова на којима су Инсајдер и медијска кућа Б92. Двери то неће радити ни по коју цену, без обзира на овакве медијске кампање које имају за циљ да прекину изворе финансирања националним организацијама. Двери су и до сада зависиле само од српског народа, и наш опстанак и даљи рад видимо једино у вези са сопственим народом.

У Београду, 29. јануара 2010.

Информативна служба Српског сабора Двери
 

lzr

Aktivan član
Poruka
1.869
[/B]
Zakljucak ti je bas bezveze,..............nije bitno kako se neka stranka, ili neko ili nesto zove, nego je bitno sta i ui ciju korist radi. Na osnovu cega ti mozes da izjednacavas dve NVO, koje imaju samo isto ime, s tim sto jedna otvoreno i javno radi protiv srpskih interesa, a druga za srpske interese:eek: Ovo kao da je pisao Ceda licno:roll:
Ja ih izjednacavam na osnovu toga sto su i jedni i drugi placeni od strane vlasti. Isto kao sto pljujem to sto je kvirija dobila pare za sajt, pljujem i dveri koje su dobile pare od svoje vladajuce garniture. Jedno pitanje za sve, dobro, slazete se da nevladine organizacije treba da dobijaju pare od drzave. Da li je normalno da pare dobijaju od rudnika uglja???
 

ernauton de carmainge

Domaćin
Banovan
Poruka
4.363
Шта је спорно, Бранкице: имају ли националне организације право на финансирање у Србији?
Тачно је. Српски сабор Двери је 2008. године добио од Рударског басена Колубара д.о.о Лазаревац 4 милиона и 200 хиљада динара. Инсајдер Б92 је објавио истину али не целу. Користећи проверени манир агитације и пропаганде, Бранкица Станковић је схватила да је за медијску манипулацију увек боља полуистина него чиста лаж. Шта је то Бранкица прећутала и зашто?
Српски сабор Двери, сада у новом контексту, поново је тема Инсајдера ТВ Б92. У новом серијалу, како видимо из жестоке медијске кампање овим поводом, чак представљамо авангарду у анализирању финансирања НВО у Србији, феномену за чије се детаљно истраживање од стране државних органа одавно залажемо.

Више је него занимљиво да Инсајдер никада до сада није истраживао како се финансирају невладине организације у Србији иако би Бранкица требало да буде савршено свесна колико незаконитих радњи има у том свету. Посебна тема свакако јесте и проблематичност финансирања домаћих НВО од стране непријатељских држава, што такође у Србији никада није отворено као тема. Добијене стране финансије готово увек су у функцији обрачуна са сопственом историјом, традицијом, народом и државом. Бранкица би, наравно, у том смислу прво могла да почне од сопствене куће која се скоро две деценије финансира са истих јасала, а увид само у јавне извештаје страних фондација говори о стотинама хиљада долара годишње. Из свега тога би се лако могло доћи до закључка да се мноштво ЕУ, НАТО и САД наклоњених и од истих подржаних НВО у Србији финансира на начин који их открива као невладине организације Србије, али врло владине организације страних влада какве су владе САД, Велике Британије, или Хрватске.

Чак низ ауторских емисија (каква је и Инсајдер) на Б92 се овако финансира и тиме се чак и хвали. Ипак, никада до сада ни Б92, ни Инсајдер Бранкице Станковић нису поменули како се финансира нпр. Хелсиншки одбор Соње Бисерко, Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић, ЈУКОМ или Иницијатива младих за људска права… да не помињемо остале на челу са самом Б92, јер их има много и никада се ниједном од њих Бранкица није бавила!

Ако се питате зашто, одговор је једноставан: нико од њих никада и нигде није поставио питање о потреби отворене јавне расправе у Србији у вези са нашим безалтернативним путем у ЕУ или друге евроатлантске интеграције. Никада нису ни покушали да доведу у питање потребу да Србија иде у ЕУ, нити су имали храбрости да сакупе стручњаке и да им дају могућност да изнесу аргументе за и против уласка Србије у ЕУ. Једноставно, та тема се не отвара јер је против интереса финансијера Бранкице Станковић, Б92 и сличних.

Ту долазимо до питања зашто се Инсајдер бави финансирањем Двери од стране једног јавног предузећа у Србији које је, иначе, као и сва друга јавна предузећа, финансирало многе пројекте других невладиних организација. Проблем је што су Двери сва 4 милиона и двеста хиљада динара потрошиле на кампању „ЕУтаназија: Косово изнад ЕУ“.

Шта је спорно?

Шта је кампања „ЕУтаназија“? То је прва и једина јавна расрава у Србији која је вођена на тему да ли Србија треба да иде у Европску Унију! Кампања је вођена у пролеће 2008. године. Тада је руководство РБ Колубаре д.о.о Лазаревац, после отимања Косова и Метохије од стране САД, НАТО и ЕУ, показало разумевање за наш пројекат који је сматрао да је време да се постави обично и нормално питање: да ли Србија треба да иде у ЕУ по сваку националну цену и колико ће све то да нас кошта, то јест да ли ће Србија на том путу преживети?

У то време ниједан електронски медиј са националном фреквенцијом није желео да организује ову јавну расправу, једнако како то не желе ни данас, иако је још увек званична државна политика да је Косово важније од пута Србије у ЕУ.

Дакле, без подршке јавног сервиса Србије – РТС-а, без могућности да се јавна расправа о путу Србије у ЕУ води у било којој другој медијској кући са националном фреквенцијом, руководство РБ Колубаре је прихватило пројекат Српског сабора Двери јер је схватило да је у тој ситуацији важно да се ова јавна расправа поведе.

Како можете да организујете јавну расправу на тако важну тему ако немате на располагању медије? Једноставно, тако што ћете обиграти Србију, људима доћи на ноге, организовати кампању и трибине у четрдесет градова Србије за непуна два месеца и поделити бесплатно више десетина хиљада часописа Двери српских (до данас јединог темата који је проблематизовао улазак Србије у ЕУ), као и више стотина хиљада летака, билтена и плаката, плус организовати неколико конференција за медије, инсертовати летке у Политици и Куриру – и све то поделити по улицама и градовима Србије. Да је Бранкица Станковић хтела да буде новинар а не само пропагандиста, она би објавила да је Српски сабор Двери добио од Колубаре 4 милиона и 200 хиљада динара и да је сав тај новац потрошио на кампању „ЕУтаназија – ЕУ: мит или стварност – Косово изнад ЕУ“. То би била објективна новинарска истина и објективно новинарство, али тога, као и увек до сада, код Бранкице нема. Али зато има хистеричне потребе за обрачуном са сваким ко још увек сматра да ЕУ има алтернативу и да је Косово изнад ЕУ.

Националне организације немају право на финансирање у Србији

Инсајдер целу истину није могао да објави јер би онда цела Србија сазнала да Двери нису неко ко пљачка народну имовину у доба економске кризе и богати се глумећи патриотизам, већ да су Двери прве и до сада једине покренуле и организовале јавну расправу на тему да ли Србија треба да иде у ЕУ или не, што за грађане Србије представља судбоносно питање! Можда би тада Србија сазнала да се тренутно више од половине грађана отворено противи уласку у ЕУ и да те људе, у политичком смислу, нико нема да представља. Још увек нико од политичких фактора у Србији нема храбрости да отворено каже да се противи уласку у ЕУ. Двери то смеју да кажу и за ту идеју су спремне да се и даље боре. Двери желе да убеде Србе да је најбитније да Србија мисли о себи и свом интересу а не о интересу САД, ЕУ, НАТО-Б92, Инсајдера, Верана Матића и Бранкице Станковић. Иако је став Двери по питању уласка Србије у ЕУ познат, број посвећен овој теми садржи и текстове аутора који су за улазак Србије у ЕУ. Желели смо да организујемо јавну расправу у којој ће се чути и другачији гласови од ставова у које верују Двери.

Данас, када више од половине Србије није за безалтернативни пут Србије у ЕУ, Двери с поносом могу да кажу да су томе допринеле и десетине хиљада примерака нашег часописа, као и стотине хиљада наших билтена и летака бесплатно подељених, са којима смо довели у питање мантру о „ЕУ која нема алтернативу“. Руководству РБ Колубаре смо захвални на томе што су нам омогућили да ову кампању изведемо у време када то није било нимало лако.

Треба констатовати и то да Двери постају хронична опсесија Инсајдера. Проблем Инсајдера је то што Двери саме против целог система колонијалне управе, чији је Инсајдер доушник, опстају већ 12 година и непрекидно расту. Зато се Бранкица већ у неколико епизода бави систематским денунцирањем Двери. Закључак је да би најсрећнија била да Двери не постоје. Јер ако је за све невладине организације нормално да својим пројектима конкуришу код државних и дрштвених институција и јавних установа па и предузећа и да тако долазе до средстава за рад – зашто би то било забрањено Дверима? С друге стране, познато је да Двери новац никада нису тражиле нити би га тражиле од НАТО држава и њихових буџета. Закључак је да би финансирање рада Двери требало онемогућити тако што ће им се пресећи сви канали ка домаћим привредним и другим субјектима, а онда би морале да оду на исти колонијални казан да поданички моле помоћ од фондова на којима су Инсајдер и медијска кућа Б92. Двери то неће радити ни по коју цену, без обзира на овакве медијске кампање које имају за циљ да прекину изворе финансирања националним организацијама. Двери су и до сада зависиле само од српског народа, и наш опстанак и даљи рад видимо једино у вези са сопственим народом.

У Београду, 29. јануара 2010.

Информативна служба Српског сабора Двери
Evo ja cu picqastim Dverasima umesto Brankice.

Imaju pravo da se finansiraju, nasi dveraski maljciki. Samo sto onda nisu nista drugo do VLADINE organizacije koje placam i ja i tamo neki Pera i Mika koji nece da placaju ni vas, a ni pedere, zato mars u p.. m... sa sve njima u paketu.
 

kozna carapa

Zainteresovan član
Poruka
241
Већу глупост одавно нисам прочитала! :) Трчите пред руду и испадате глупи! Да Двери немају никакве везе са владом, показује се из дана у дан. Ако су, као што неки од вас тврде, Двери Коштуничини кунићи, зашто су нападнути од ДСС у тексту Небојше Бакареца?
 

lzr

Aktivan član
Poruka
1.869
Већу глупост одавно нисам прочитала! :) Трчите пред руду и испадате глупи! Да Двери немају никакве везе са владом, показује се из дана у дан. Ако су, као што неки од вас тврде, Двери Коштуничини кунићи, зашто су нападнути од ДСС у тексту Небојше Бакареца?
da je Srpski sabor Dveri dobio od Kolubare četiri miliona i 200 hiljada dinara
Ako je ovo po tebi u redu, onda potpuno ides logikom Amerikanaca koji bombasa samoubicu koji je razneo Gadafijeve vojnike slave samo zato sto je njihov, a ostali su teroristi...
 

Milan od Gruze

Buduća legenda
Poruka
40.477
I tako dalje... Ovde se lepo vidi ono sto se jos odavno provlaci-da su dveri samo Kostunicini kucici. Jedna vlast finansira svoje NVO druga vlast svoje... Ne ulazim u to sto se uglavnom slazem sa dosta akcija koje su organizovale dveri i sto sam isao na neke od njih, ali ovde se vidi da dveri nemaju nikakvo pravo da napadaju vlast koja finansira Sonju Biserko, Natasu Kandic, pedere... i sve ostale koji su u skladu sa trenutnim rezimom jer kada su njihovi bili na vlasti i oni su dobijali pare...
Pitanje je etike !
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.