gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
London -- Srbiju čekaju još dve teške ekonomske godine, iako je kriza u prolasku, kaže predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Beograd Draginja Đurić.
Đurić dodaje da će se bankarski sektor boriti sa posledicama koje je imao realni sektor.
"Banke nisu imale toliki problem ni tokom ni posle krize i dobro su poslovale jedino što profitna stopa nije bila visoka. Naredne dve godine svakako neće biti lake jer će i privreda i građani morati zajedno sa bankama da naprave dogovore o daljem načinu servisiranja obaveza", navodi ona.
Draginja Đurić dodaje da pod teškim godinama podrazumeva period u kojem je potrebno obezbediti da nivo kredita kod kojih firme i građani kasne s otplatom ne povećava. Ona je podsetila da je taj nivo u 2010. viši u odnosu na prethodnu godinu, ali je naglasila i da ne očekuje dalje drastično povećanje.
Dinar ne bi trebalo da pada
"Ako se posmatraju neki fundamentalni podaci, dinar ne bi trebalo da pada. Mere centralne banke mogu da pomognu da se stabilizuje kurs, a postoji i posvećenost Vlade da se sprovedu reforme i poboljša trgovina. To su dva stuba jačeg rasta u budućnosti", kaže glavni ekonomista Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći.
Đurić je objasnila da u Intezi nivo docnje nije veliki i da je i poslovna politika svake banke po pitanju sredstava obezbeđenja pozajmica uticala na to koji će krediti biti problematični.
"Građani vole što manje birokratije i sredstava obezbeđenja. Mi smo imali konzervativniji pristup i zbog toga smo ranije i kritikovani, ali se pokazalo da smo bili u pravu. Biće problema zbog inflacije i kursa pa će bankarski sektor morati da restukturira problematične kredite sa klijentima. U svakom poslu postoji rizik, čak i u dobrim vremenima", naglasila je Đurić.
Direktor Odeljenja za internacionalna makroekonomska istraživanja Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći naveo je da poslednje prognoze pokazuju da će se region centralne i istočne Evrope oporavljati postepeno i u zavisnosti od zemlje biće ostvarivan rast od tri do pet odsto godišnje u periodu 2011-2013.
Iako je ta prognoza za trećinu niža od prethodne, ipak će rast u istočnoj Evropi biti viši od rasta u zapadnoj Evropi koji se procenjuje da će biti za dva odsto niži i biće solidniji. Za Srbiju se očekuje da u 2011. ima rast od tri odsto, a do 2015. i pet odsto.
"U ovom momentu ima tenzija oko inflacije u Srbiji. Podsticaj su joj dala poskupljenja prehrambenih proizvoda i slabljenje dinara, ali verujemo da je Narodna banka Srbije spremna da se izbori sa tim problemom i obuzda inflaciju. Prognoze da bi inflacija najpre mogla da padne na četiri odsto pa na tri odsto u srednjoročnom periodu je ostvariva. Već sledeće godine mogla bi da bude pet odsto", ocenio je Salseći i dodao da je potrebno prihvatiti činjenicu da je potrebno vreme da se dođe do prognoziranog nivoa.
On je pojasnio da razlozi za skok inflacije mogu da budu strukturni i privremeni. „Ako tenzije potiču od poljoprivrede i kursa onda su to privremeni razlozi. Povećanje referentne kamate NBS pokazuje odlučnost da se utiče na smanjenje inflacije“, zaključio je Salseći.
Direktor Inteza Sanpaolo grupe za jugoistočnu Evropu Masimo Pjerdiki izjavio je da inflacija u Srbiji jeste razlog za brigu, ali je ukazao i da je „neka limitirana inflacija“ bolja nego da ne postoji. To je i jedan od znakova privednog rasta.
„Inflaciju bi trebalo držati pod kontrolom na normalnom nivou i verujemo da Vlada radi sve da to postigne jer bi u suprotnom mogla da bude faktor destabilizacije“. ocenio je Pjerdići i naglasio da su izgledi za sledeću godinu pozitivni tako da će i Srbija, a i mnoge zemlje u svetu ostvariti privredni rast.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=30&nav_id=475881
Још две берићетне године за Тадића,Динкића и Дачића.Што су Срби беднији,њима је боље.
Đurić dodaje da će se bankarski sektor boriti sa posledicama koje je imao realni sektor.
"Banke nisu imale toliki problem ni tokom ni posle krize i dobro su poslovale jedino što profitna stopa nije bila visoka. Naredne dve godine svakako neće biti lake jer će i privreda i građani morati zajedno sa bankama da naprave dogovore o daljem načinu servisiranja obaveza", navodi ona.
Draginja Đurić dodaje da pod teškim godinama podrazumeva period u kojem je potrebno obezbediti da nivo kredita kod kojih firme i građani kasne s otplatom ne povećava. Ona je podsetila da je taj nivo u 2010. viši u odnosu na prethodnu godinu, ali je naglasila i da ne očekuje dalje drastično povećanje.
Dinar ne bi trebalo da pada
"Ako se posmatraju neki fundamentalni podaci, dinar ne bi trebalo da pada. Mere centralne banke mogu da pomognu da se stabilizuje kurs, a postoji i posvećenost Vlade da se sprovedu reforme i poboljša trgovina. To su dva stuba jačeg rasta u budućnosti", kaže glavni ekonomista Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći.
Đurić je objasnila da u Intezi nivo docnje nije veliki i da je i poslovna politika svake banke po pitanju sredstava obezbeđenja pozajmica uticala na to koji će krediti biti problematični.
"Građani vole što manje birokratije i sredstava obezbeđenja. Mi smo imali konzervativniji pristup i zbog toga smo ranije i kritikovani, ali se pokazalo da smo bili u pravu. Biće problema zbog inflacije i kursa pa će bankarski sektor morati da restukturira problematične kredite sa klijentima. U svakom poslu postoji rizik, čak i u dobrim vremenima", naglasila je Đurić.
Direktor Odeljenja za internacionalna makroekonomska istraživanja Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći naveo je da poslednje prognoze pokazuju da će se region centralne i istočne Evrope oporavljati postepeno i u zavisnosti od zemlje biće ostvarivan rast od tri do pet odsto godišnje u periodu 2011-2013.
Iako je ta prognoza za trećinu niža od prethodne, ipak će rast u istočnoj Evropi biti viši od rasta u zapadnoj Evropi koji se procenjuje da će biti za dva odsto niži i biće solidniji. Za Srbiju se očekuje da u 2011. ima rast od tri odsto, a do 2015. i pet odsto.
"U ovom momentu ima tenzija oko inflacije u Srbiji. Podsticaj su joj dala poskupljenja prehrambenih proizvoda i slabljenje dinara, ali verujemo da je Narodna banka Srbije spremna da se izbori sa tim problemom i obuzda inflaciju. Prognoze da bi inflacija najpre mogla da padne na četiri odsto pa na tri odsto u srednjoročnom periodu je ostvariva. Već sledeće godine mogla bi da bude pet odsto", ocenio je Salseći i dodao da je potrebno prihvatiti činjenicu da je potrebno vreme da se dođe do prognoziranog nivoa.
On je pojasnio da razlozi za skok inflacije mogu da budu strukturni i privremeni. „Ako tenzije potiču od poljoprivrede i kursa onda su to privremeni razlozi. Povećanje referentne kamate NBS pokazuje odlučnost da se utiče na smanjenje inflacije“, zaključio je Salseći.
Direktor Inteza Sanpaolo grupe za jugoistočnu Evropu Masimo Pjerdiki izjavio je da inflacija u Srbiji jeste razlog za brigu, ali je ukazao i da je „neka limitirana inflacija“ bolja nego da ne postoji. To je i jedan od znakova privednog rasta.
„Inflaciju bi trebalo držati pod kontrolom na normalnom nivou i verujemo da Vlada radi sve da to postigne jer bi u suprotnom mogla da bude faktor destabilizacije“. ocenio je Pjerdići i naglasio da su izgledi za sledeću godinu pozitivni tako da će i Srbija, a i mnoge zemlje u svetu ostvariti privredni rast.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=30&nav_id=475881
Још две берићетне године за Тадића,Динкића и Дачића.Што су Срби беднији,њима је боље.
