RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.396
Još 50.000 građana ostalo bez posla
27. decembar 2010. | 08:03 | Izvor: Novosti
Beograd -- Godina na isteku bez posla je, procenjuje se, ostavila najmanje 50.000 preduzetnika i radnika. Druga krizna godina dokrajčila preduzetništvo i male firme.
Zvaničnih podataka još nema, ali evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da je još na kraju leta u ovom sektoru radilo 30.000 ljudi manje nego na početku godine, a ove jeseni i zime još više su otežani uslovi poslovanja malim firmama kako smanjenom tražnjom, tako i sve težom naplatom.
Loše poslovanje na svojoj koži osećaju i svi zaposleni u privredi. Ne samo da je prosek plate skoro najmanji u regionu, od Albanije smo i dalje bolji za koji evro, nego je i njena isplata krajnje neizvesna. Ove godine plate je redovno isplaćivalo svega 18,23 odsto malih i srednjih preduzeća. Pre samo dve godine, istog datuma u mesecu, zarade je uplaćivalo oko 75 odsto poslodavaca.
Tokom ove godine krize privrednici su od posla odustajali iz istih razloga. Najveći problem, kako je pokazala ovogodišnja, ali i prošlogodišnja anketa, bio je - nedostatak sredstava.
Odmah posle manjka novca, poslovanje su kočile - administrativne prepreke, a za njima i nedostatak kvalifikovane radne snage. Preduzetnicima su falile i informacije o tržištu, usklađenost standarda i na kraju informacije o tehnologijama.
"Prva na spisku problema je naplata potraživanja", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca i dodaje da su rokovi ostali isti, između 125 i 130 dana, što je izazvalo nelikvidnost, pa je više od 45 odsto preduzeća tokom ove godine imalo problema sa njom.
Rajić navodi i da je "jako malo urađeno u sveobuhvatnoj reformi propisa, a država je tokom ove godine uvela čak 17 novih dažbina. Proradio je jednošalterski sistem i ubrzana je procedura zapošljavanja. Uskoro će i Poreska uprava uvesti elektronsko plaćanje poreza, ali niz drugih nepotrebnih propisa i dalje postoji".
Mali privrednici tokom ove godine nisu imali novca za ulaganja. Većina i dalje proizvodi na zastarelim mašinama. Njihova prosečna starost u Srbiji je 29 godina, dve decenije više nego u privredama Evropske unije.
"Tražili smo da se mašine koje se ne proizvode u Srbiji oslobode carina prilikom uvoza. Država je dozvolila, ali za one koje vrede više od 200.000 evra", kaže Rajić i dodaje da preduzetnici ne kupuju tako skupu opremu.
"Nabavljaju opremu koja u proseku vredi 40.000 evra. U privredi je tokom ove dve godine izgubljeno najmanje 150.000 radnih mesta, a u javnom sektoru 4.500. To najbolje pokazuje ko je podneo teret krize u Srbiji", objašnjava on.
