Проблем је у томе што је сасвим реду кад неко на политичко питање има коментар са становиштва религијских осећања али само ако се осећа као атеиста који тврди да се његова религијска осећања дефинишу атестичким ставом, и то је с моје стране сасвим у реду, немам намеру да неког на силу просвећујем јер је веровање ствар личног избора, док с друге стране је сасвим непожељно ако неко коментарише политичке догађаје са становишта хришћанина, а још ако је православац онда га је баш награбусио.
Додуше, и са друге стране има непристојног понашања, по сто пута рећи неком да ће горети у Паклу и слично је стварно безвезе, једном је довољно мада мислим да је и то сувишно јер свако има увид у основне ствари тако да се опет враћамо на својевољан лични избор који је направљен управо због познавања основних ствари.
Не видим у чему је проблем комуницирати са неистомишљеником, ставови су познати па сходно томе љуљајмо их аргументима а не увредама или санкционисањем, к'о кад се џентлменски удварамо истој девојци, нема пљувања, ја реч, ти реч па да видимо ко је бољи.
Као што жене увек бирају најкомплетнијег мушкараца тако и најкомплетније личности успевају да се нађу са Истином, ко се боји борбе тај нагиње опањкавању и санкционисању и самим тим показује ко је и шта је.
Каква вера- таква мера.