Richard III
Domaćin
- Poruka
- 3.798
Meni je kod "Džokera" najjači taj diskurs u javnosti, gde se konačno shvatilo i priznalo da postoji čitava jedna grupacija nezadovoljnih, odbačenih, gaženih ljudi u savremenom svetu, i da ti ljudi mogu da uzmu oružje i pravdu u svoje ruke i naprave haos. Pomalo su pale u vodu politički-korektne i feminističke postave realnosti gde svako sve može, gde su svi jednaki, gde je potrebno samo da "nešto jako želiš i ostvariće ti se"; gde ljubav vlada i dobri ljudi prolaze dobro, a loši i kad prodju dobro na kraju završe loše, gde maltretirani klinci u školama samo treba da se obrate institucijama (koje nikad ništa ne urade), a ne da uzmu stvar u svoje ruke i odbrane se, gde su masovne ubice uvek zlikovci, a njihove žrtve uvek nevinašca i pozitivni delovi društvene realnosti... napravio se taj pomak, i to je jako bitno, jer je svet u kom živimo sve, samo ne normalan i pravedan. A upravo oni koji su pod krinkom ljudskih prava i političke korektnosti sebi dali za pravo da odredjuju šta je dobro, a šta loše, najviše protestuju protiv ovog filma i traže da se ukine i da ne postoji. Kao da je čovečanstvo poludelo, pa gura pod tepih svo djubre koje se nataložilo zbog kapitalizma, političke korektnosti, sveopšteg feminizma, sekularizacije i opšte bezdušnosti...
Danas je postalo uobičajeno i poželjno da gaženi, siromašni, ugnjetavani prosto prihvate to i pomire se sa tim, i da čituckaju self-help brošure i "misle pozitivno" i saginju glavu pred najbezdušnijim ološom koji je opšte podržan od strane društva. I to na svim nivoima se to prosto očekuje i podrazumeva - od škole, ulice, društva, pa sve do socijalnih situacija i posla. Sve, samo se ne suprostaviti, samo ne uzvratiti tlačiteljima i bezdušnicima (koji paradoksalno u javnosti najviše glume humaniste i dobrotvorce). To je ovaj film uznemirio, i otud toliko cičanje feministkinja i liberalnih kenjatora na koledžima da se on ne prikazuje. A to što se u Americi svake nedelje desi masovna pucnjava, to nikom ništa, niti to iko ispituje. Ti ljudi su svi, jelte, ludi, a oni na koje se "tek tako" puca su svi dobrice i nedužne žrtve. Nije nego.
Danas je postalo uobičajeno i poželjno da gaženi, siromašni, ugnjetavani prosto prihvate to i pomire se sa tim, i da čituckaju self-help brošure i "misle pozitivno" i saginju glavu pred najbezdušnijim ološom koji je opšte podržan od strane društva. I to na svim nivoima se to prosto očekuje i podrazumeva - od škole, ulice, društva, pa sve do socijalnih situacija i posla. Sve, samo se ne suprostaviti, samo ne uzvratiti tlačiteljima i bezdušnicima (koji paradoksalno u javnosti najviše glume humaniste i dobrotvorce). To je ovaj film uznemirio, i otud toliko cičanje feministkinja i liberalnih kenjatora na koledžima da se on ne prikazuje. A to što se u Americi svake nedelje desi masovna pucnjava, to nikom ništa, niti to iko ispituje. Ti ljudi su svi, jelte, ludi, a oni na koje se "tek tako" puca su svi dobrice i nedužne žrtve. Nije nego.
