'Јогурт револуција', 35 година касније: Дан када је почело разбијање Југославије

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.114

1696516573108.png

‘Jogurt revolucija’, 35 godina kasnije: Dan kada je počelo razbijanje Jugoslavije


Poslije nasilnog i neustavnog ukidanja autonomije 1988. godine, Vojvodina se našla u novom historijskom položaju, sama u državnom okviru Srbije.

106104_arhiva-muzeja-vojvodine-2_f.jpg


Dinko Gruhonjić Published On 05 Oct 2023

'Događanje naroda' na ulicama vojvođanskih gradova manje-više ćutke su posmatrali iz ostalih dijelova jugoslovenske federacije, jer su se čelnici Saveza komunista valjda vodili logikom da će Milošević tu stati, piše autor (EPA)

Peti oktobar se u Srbiji obično obeležava kao dan kada je srušen zločinački režim Slobodana Miloševića. Potpuno nepravedno, ali i očekivano, u zaborav je pao jedan drugi peti oktobar, istorijski mnogo značajniji – onaj iz 1988. godine. To je, naime, datum kada je počelo ubijanje Jugoslavije. Jer tada je na protivustavan način, uličnim pučem, srušena autonomija ondašnje Socijalističke autonomne pokrajine Vojvodine.

Potom je, zakonomerno, sledilo ubijanje autonomije Kosova i uvođenje aparthejda, uz usvajanje amandmana na Ustav Srbije 1989. godine, te donošenje Ustava Srbije iz 1990. godine. Bio je to prvi secesionistički ustav u SFR Jugoslaviji, jer je njime Srbija bila definisana kao samostalna država. To je istorijski fakat, koji su u međuvremenu prekrili falsifikati i propagandni spinovi po kojem su Slovenija i Hrvatska bile prve secesionističke republike u drugoj Jugoslaviji. Nisu. Bila je to Srbija.

Leto 1988. godine u Vojvodini bilo je veoma vruće. Tako i piše sociolog i univerzitetski profesor Sergej Flere u naučnom članku „Vruće vojvođansko leto“ (Zbornik Vojvođanskog kluba: Identitetska pitanja u Vojvodini u svetlu predstojećeg popisa stanovništva, 2022). Niz mitinga širom Vojvodine mogli su izgledati spontano i kao delo “običnih građana”. Međutim, ti mitinzi, kako pokazuje istraživanje profesora Flerea, jedno od retkih koje se uopšte bavi tim pitanjem, bili su delo Slobodana Miloševića, političke policije, medija i njegove elite. Vojvođanskom rukovodstvu se najviše prigovaralo da “nema razumevanja za kosovske Srbe”. Mitinzi su održavani pod parolom “Oj, Srbijo iz tri dela ponovo ćeš biti cela”.

Svi su mislili da će Milošević ‘tu stati’​

To „događanje naroda“ na ulicama vojvođanskih gradova manje-više ćutke su posmatrali iz ostalih delova jugoslovenske federacije. Čelni ljudi Saveza komunista na republičkom nivou vodili su se valjda logikom da će Slobodan Milošević tu stati. Kao i obično u takvim situacijama – prevarili su se. Jer političke predatore takve vrste nemoguće je zaustaviti ustupcima, pošto oni to shvataju jedino i isključivo kao slabost „druge strane“, pa im se apetit pojačava. Isto tako je bilo i sa Jugoslavijom: nakon Vojvodine i Kosova, uporedo se odvijala i „antibirokratska revolucija“ u Crnoj Gori, a potom su redom sledili ratovi, čiji je zajednički imenitelj da je u svakom od njih (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo, NATO) učestvovala – Srbija. Što bi rekli: pametnom dosta!

Vojvodina je prema Ustavu SFRJ iz 1974. godine imala široku autonomiju u okviru jugoslovenske federacije: zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast na svojoj teritoriji, pravo na upravljanje sopstvenim prihodima i imovinom, što je sve bilo utvrđeno i Ustavom Socijalističke autonomne pokrajine Vojvodine od 28. februara 1974. godine, do sada jedinim u njenoj istoriji. Vojvođanska autonomija bila je garantovana saveznim ustavom i pravom veta koje je Pokrajina imala.

Vojvodina je za tih 14 godina autonomnog statusa, sem dodatne izgradnje vlastitog političkog subjektiviteta kroz činjenicu da je bila konstituent jugoslovenske federacije, zabeležila privredni rast bez presedana: Utva iz Pančeva je proizvodila delove za mlazne avione, IDA iz Kikinde automobile, u čak sedam brodogradilišta proizvodili su se rečni brodovi, novosadski Novkabel proizvodio je optičke kablove i kompjutere…

Naravno, proizvođači hrane kojih je bilo u celoj Vojvodini, uključujući i velike poljoprivredno-industrijske kombinate svoje proizvode su plasirali na evropska i svetska tržišta i na njima ostvarivali veoma značajne profite, uključujući i „posao veka“ – izvoz šunke za vojsku SAD. Kompanija Naftagas je, pored domaćih rezervi, naftu istraživala i izvlačila u afričkim, azijskim i bliskoistočnim zemljama. Građevinci su učestvovali u izgradnji pruga, autoputeva, brana, pa čak i jedne prestonice – Librevillea, glavnog grada Gabona (firma 25. maj, Novi Sad).

Spisak najpoznatijih svetskih kompanija (Opel, IBM, Boeing, Olivetti…) sa kojima su sarađivala preduzeća iz Vojvodine je bio impozantan.
Sve u svemu, ukupan razvoj Vojvodine bio je oličen u izgradnji novih i modernizaciji postojećih industrijskih postrojenja i infrastrukture, rastu BDP-a po glavi stanovnika, otvaranju novih radnih mesta, fakulteta, škola, bolnica…

NA DANAŠNJI DAN ODRŽANA JE JOGURT REVOLUCIJA! Tada je Vojvodina sačuvana u Srbiji, ulice su bile pune! (VIDEO)


Nasilno oduzimanje autonomije​

Nakon nasilnog oduzimanja autonomije, navedenu društvenu imovinu Miloševićev režim je uništio hiperinflacijom, ratovima i prvom fazom privatizacije. A ono što je preostalo uglavnom su rasprodale vlasti postmiloševićeve Srbije.

„Antibirokratska revolucija” u Vojvodini ostala je u istoriji poznatija pod nazivom „Jogurt revolucija“, jer su „spontano“ okupljeni demonstranti na zgrade vojvođanskih institucija bacali jogurt, koji im je bio „spontano“ dostavljen iz Novosadske mlekare, kako bi se „okrepili“. Taj jogurt je ubrzo „uskisao“ i za sobom je ostavio još kiselije posledice.

Kako je ranije pisao novinar i publicista Dimitrije Boarov, procenjuje se da je tokom „Jogurt revolucije“ u Vojvodini smenjeno oko 40.000 političkih funkcionera, visokih državnih činovnika, sudija i šefova policije, direktora i upravnika škola, bolnica, medija, kulturnih institucija… Procenjuje se da su smenjene čak četiri petine direktora vojvođanskih preduzeća, uključujući generalne direktore svih pet banaka u Novom Sadu, naftne privrede, železnice, PTT sistema… Čistke su organizovane u Radio-televiziji Novi Sad, listu Dnevnik, kao i u svim pokrajinskim novinama, uključujući i one na jezicima narodnosti (nacionalnih manjina).

1696516680923.png


Vojvodina je 1989. godine imala društveni proizvod koji je bio za oko 17 procenata veći od Srbije bez autonomnih pokrajina. Ali, 2009. godine, dakle 20 godina kasnije, BDP je pao ispod proseka uže Srbije te je Vojvodina po Zakonu o regionalnom razvoju Srbije označena kao njen “nedovoljno razvijeni region”. Kao ilustrativan primer, istoričar Milivoj Bešlin navodio je da je uoči raspada Jugoslavije 1986. godine, razmer razvijenosti Vojvodine i Slovenije bio 1:1,4. Ako se uzme 2000. kao poredbena godina, tada svaka komparacija Slovenije i Vojvodine predstavlja potpunu istorijsku katastrofu za Vojvodinu, jer je odnos bio 8:1 u korist Slovenije. Sunovrat koji se “desio” za samo jednu jedinu deceniju.

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Lazar Lazić upozoravao je u više navrata da se Vojvodina od gubitka autonomije suočava i sa velikom depopulacijom, odnosno smanjenjem broja stanovnika. Prema njegovim rečima, Vojvodina danas ima manje stanovnika nego 1971. godine, a stanje je najdrastičnije u Banatu, koji danas ima manje stanovnika nego 1910. godine.

Novi historijski položaj​

Doduše, i po najnovijem srbijanskom Ustavu, pred Kosova, Vojvodina jeste prepoznata kao autonomna pokrajina unutar Srbije. Ali, kao što od realnosti danas odudara slovo Ustava koje Kosovo vidi kao autonomnu pokrajinu unutar Srbije, tako od realnosti odudara i pridev “autonomna” kada je Vojvodina u pitanju. O tome svedoči i činjenica da su jedine ustavne kategorije samo obeležja Vojvodine, odnosno njeni grb i zastava. Od zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i od upravljanja vlastitim prihodima i imovinom, što je bilo definisano Ustavom Vojvodine iz 1974. godine, nije ostalo ništa. Stoga nije preterano zaključiti da je autonomija Vojvodine “samo reč”, odnosno prazna ljuštura. Doduše, pokrajinske institucije, Skupština i Vlada Vojvodine, još uvek postoje, ali samo zbog mogućnosti zapošljavanja kadrova vladajućih partija.

1696516706957.png


Sve u svemu, posle nasilnog i neustavnog ukidanja autonomije 1988. godine, Vojvodina se našla u novom istorijskom položaju, sama u državnom okviru Srbije. Vojvodina je tako jedini konstituent jugoslovenskog federalizma koji je ostao uz Srbiju. A Srbija je zemlja kojom vlada militantna etnonacionalistička ideološka matrica „srpskog sveta“, odnosno ideja da „svi Srbi žive u jednoj državi“.

Neko naivan bi se zapitao: pa zašto je onda Srbija rušila Jugoslaviju, kad su u njoj svi Srbi živeli u istoj državi? Ili: zašto Srbija sada ne ide odlučno ka članstvu u EU, jer bi tada opet svi Srbi živeli u istoj državi, čak i mnogo više njih nego što je to bio slučaj sa Jugoslavijom? Razlog je prozaičan: ni u jednom ni u drugom slučaju odluke se ne bi mogle donositi (samo) u Beogradu. U slučaju federalizovane Jugoslavije, bio je potreban konsenzus sa drugim republikama u donošenju odluka. U slučaju EU, odluke bi se donosile u Briselu, a ne u Beogradu. Ovdašnjim etno i kleronacionalistima, uprkos megalomanskim državnim ambicijama, zapravo nije važno kolika je ta država. Važno je samo da oni i jedino oni upravljaju njome – i to iz Beograda.

Jaša Tomić, radikal i gorljivi pristalica ideje ujedinjenja Vojvodine sa Srbijom, već nepunih godinu dana nakon ostvarenja vlastitog sna, 1919. godine, napisao je esej „Plači, Vojvodino!“ On je, naime, već tada ukapirao da je Vojvodina ništa drugo do ratni plen za Srbiju. Do dana današnjeg, teško da se išta promenilo u kolonijalnom odnosu Beograda prema Vojvodini. U stvari, jedna se stvar drastično nagore promenila: Vojvodina.

link


У моменту када је Милошевић уз помоћ својих хорди доведених аутобусима извео прву "обојену револуцију" у Средњој Европи, САП Војводина по развијености је била престигла СР Хрватску и приближила се СР Словенији. Данас, равно 35 година након јогурт-револуције, Војводина је сасвим девестирана. То је зато јер Војводином већ 35 година не владају Војвођани, него је уништавају деца јогурт-револуције.
 
Trougao zla je okupirao Srbiju i sa komunistima u sva tri temena:

- Politički (Milošević)
- Sila (služba, vojska, policija)
- Ideja (Ćosić & Co)

Sinhrona mašinerija koja je mislila da urinira uz vetar u vreme kada se smer globalnog vetra okrenuo protiv boljševika.
Klika koja je pokušala da tenkovima na terenu postavi stvarnost po svojoj meri svojoj želji.
Tim koji je Srbiju zaposeo kao svoju privatnu koloniju u ime "Srpstva" kojim su napunili svoje račune, a zemlju i narod uveli u istorijsku katastrofu.
I svesno upropastili šansu da Srbija bude Poljska Balkana, te da ekonomskom i civilizacijskom gravitacijom zadrži te republike bivše Jugoslavije.
 
Da vidimo ovako. Vučić koji je rođen i cijeli život proveo u Srbiji nije Srbin. Ali je dočim zato Dinko koji je rođen i odrastao u Banjaluci Vojvođanin i podoban. BiH, Hrvatska treba da budu unitarne. Bez pomisli o ikakvoj autonomiji ma koga. Ali zato Srbija treba da bude decentralizavana. Baš onako dosljedno i principijelno.
 
Da vidimo ovako. Vučić koji je rođen i cijeli život proveo u Srbiji nije Srbin. Ali je dočim zato Dinko koji je rođen i odrastao u Banjaluci Vojvođanin i podoban. BiH, Hrvatska treba da budu unitarne. Bez pomisli o ikakvoj autonomiji ma koga. Ali zato Srbija treba da bude decentralizavana. Baš onako dosljedno i principijelno.
1696518762643.png
 
Тема о наводној поробљености Војводине и њеном преиспитивању садашњег статуса се интензивно намеће у протеклих пар година. Како се криза на Косову даље развија и приближава неком од решења, тако се појачава и намеће разговор о положају Војводине у Србији.

Пре свега, сам наслов је неистинит. Распад Југославије није започео тзв. Јогурт револуцијом, већ је кренуо много раније. Друга Југославија је почела да се распада 29.11.1943. године у Јајцу, када су ударени њени федерални темељи. Како је време пролазило, федералне јединице су добијале све више и више овлашћења, а савезна власт је губила контролу и постајала све слабија.

Аутономија Војводине није укинута 1988. године нити касније, већ су јој једноставно умањена овлашћења, која су до тада била претерана, а омогућавала су јој да буде држава у држави, као и све остале републике што су биле. Она је и данас аутономна, само не у оној мери у којој је била од 1974. до 1988. године.

Ја бих поставио питање због чега уопште постоји Војводина као аутономна покрајина? Да ли је стварно неопходно да данас у Србији, која спада у мале државе по површини, треба и мора да постоји аутономна покрајина? Србија није велика држава попут САД да би морала да има неку територијалну јединицу са толиким овлашћењима.
 
Da vidimo ovako. Vučić koji je rođen i cijeli život proveo u Srbiji nije Srbin. Ali je dočim zato Dinko koji je rođen i odrastao u Banjaluci Vojvođanin i podoban. BiH, Hrvatska treba da budu unitarne. Bez pomisli o ikakvoj autonomiji ma koga. Ali zato Srbija treba da bude decentralizavana. Baš onako dosljedno i principijelno.
Zašto su BiH i Hrvatske unitarne treba pitati i tamošnje Srbe koji nisu tražili novo preuređenje tih oblasti ili nisu se bunili na postojeće. Tužno je da je glavni zagovornik autonomije Srba u Hrvatskoj bio Jevrejin Moša Pijade, a da su se Srbi u Bosni i Hrvatskoj setili da su prvo Srbi pa tek onda Jugosloveni krajem 80ih i početkom 90ih, da su se tada setili da su Hrvati ustaše koji su im bacali rodetelje, dede i babe u jame, da su Muslimani islamski ekstremisti i da postojanje BiH i Hrvatske u tadašnjom obliku nije u srpskom interesu. Kasno Marko na Kosovo stiže.
Što se same Vojvodine tiče prvo ona nikada nije bila deo Srbije pre 1918. i jedini je deo Srbije koji Srbija nije oslobodila u ratovima za nacionalno oslobođenje, nego ga je osvojila ratom tako što je izašla kao pobednica iz Prvog svetskog rata. Međutim oduševljenje tamošnjih Srba koji su emotivno i bez ikakvih uslova pristali na prisajedinjenje Srbiji je bilo kratkog daha i već sledeće godine izlaze prvi tekstovi razočarenja centralističke beogradske vlasti prema Vojvodini, jer su Srbi iz Vojvodine navikli da Beč i Pešta ulažu i grade po Vojvodini, dok su Pašić i ostala beogradska bratija pretežno samo uzimali. Svoj stav zvaničan Beograd prema Vojvodini je ponovo potvrdio baš te 1988. kada ponovo počinje naglo propadanje Vojvodine i tako svaki put biva kada Beograd ima veliku kontrolu nad njom. Nažalost.
A Dinko Gruhonjić svakako nema šta on da brani Vojvodinu. Niti se rodio u njoj, niti su je njegovi preci stvarali.
 
Тема о наводној поробљености Војводине и њеном преиспитивању садашњег статуса се интензивно намеће у протеклих пар година. Како се криза на Косову даље развија и приближава неком од решења, тако се појачава и намеће разговор о положају Војводине у Србији.

Пре свега, сам наслов је неистинит. Распад Југославије није започео тзв. Јогурт револуцијом, већ је кренуо много раније. Друга Југославија је почела да се распада 29.11.1943. године у Јајцу, када су ударени њени федерални темељи. Како је време пролазило, федералне јединице су добијале све више и више овлашћења, а савезна власт је губила контролу и постајала све слабија.

Аутономија Војводине није укинута 1988. године нити касније, већ су јој једноставно умањена овлашћења, која су до тада била претерана, а омогућавала су јој да буде држава у држави, као и све остале републике што су биле. Она је и данас аутономна, само не у оној мери у којој је била од 1974. до 1988. године.

Ја бих поставио питање због чега уопште постоји Војводина као аутономна покрајина? Да ли је стварно неопходно да данас у Србији, која спада у мале државе по површини, треба и мора да постоји аутономна покрајина? Србија није велика држава попут САД да би морала да има неку територијалну јединицу са толиким овлашћењима.
I Švajcarska je mala država, pa je federalizovana, a zašto Vojvodina postoji kao AP nije kriv niko spolja već zvaničan Beograd koji je svojom hegemonističkom politikom stvorio i crnogorsku naciju i potrebu za postojanjem AP Vojvodine kao neki mehanizam odbrane i zaštite od pljačkanja i propadanja.
 
А шта би Бојбодина добила поновним успостављањем аутономије?

Децентрализацију?

Зашто се онда не залажемо за децентрализацију на нивоу округа, па да сви делови Србије имају аутономију од Београда?

Данашња АПВ би била подељена на 7 округа, те би власт била далеко ближа грађанима. Боље то, него да уместо Београда добију Нови Сад.
 
Zašto su BiH i Hrvatske unitarne treba pitati i tamošnje Srbe koji nisu tražili novo preuređenje tih oblasti ili nisu se bunili na postojeće. Tužno je da je glavni zagovornik autonomije Srba u Hrvatskoj bio Jevrejin Moša Pijade, a da su se Srbi u Bosni i Hrvatskoj setili da su prvo Srbi pa tek onda Jugosloveni krajem 80ih i početkom 90ih, da su se tada setili da su Hrvati ustaše koji su im bacali rodetelje, dede i babe u jame, da su Muslimani islamski ekstremisti i da postojanje BiH i Hrvatske u tadašnjom obliku nije u srpskom interesu. Kasno Marko na Kosovo stiže.
Što se same Vojvodine tiče prvo ona nikada nije bila deo Srbije pre 1918. i jedini je deo Srbije koji Srbija nije oslobodila u ratovima za nacionalno oslobođenje, nego ga je osvojila ratom tako što je izašla kao pobednica iz Prvog svetskog rata. Međutim oduševljenje tamošnjih Srba koji su emotivno i bez ikakvih uslova pristali na prisajedinjenje Srbiji je bilo kratkog daha i već sledeće godine izlaze prvi tekstovi razočarenja centralističke beogradske vlasti prema Vojvodini, jer su Srbi iz Vojvodine navikli da Beč i Pešta ulažu i grade po Vojvodini, dok su Pašić i ostala beogradska bratija pretežno samo uzimali. Svoj stav zvaničan Beograd prema Vojvodini je ponovo potvrdio baš te 1988. kada ponovo počinje naglo propadanje Vojvodine i tako svaki put biva kada Beograd ima veliku kontrolu nad njom. Nažalost.
A Dinko Gruhonjić svakako nema šta on da brani Vojvodinu. Niti se rodio u njoj, niti su je njegovi preci stvarali.
Prvo BiH nije unitarna. U Hrvatskoj Srba više nema. Drugo uprkos mišljenju mnogih Srbi u BiH su itekako znali ko su. Moji su na Romaniji uvijek slavili slavu. Krštavali djecu. Treće autonomiju ni u Vojvodini nisu tražili Srbi. I na kraju nije niko ni protiv decentralizacije. Jeste protiv onog što je donešeno 1974.
 
Prvo BiH nije unitarna. U Hrvatskoj Srba više nema. Drugo uprkos mišljenju mnogih Srbi u BiH su itekako znali ko su. Moji su na Romaniji uvijek slavili slavu. Krštavali djecu. Treće autonomiju ni u Vojvodini nisu tražili Srbi. I na kraju nije niko ni protiv decentralizacije. Jeste protiv onog što je donešeno 1974.
Pa ne pričamo o sadašnjoj BiH i Hrvatskoj. Pričali smo o stanju unutar SFRJ ako se dobro sećam. Tamo je Vojvodina i dobila autonomiju. Slava i krštenje su verski činovi, ne nacionalni, mada i mnogi Srbi ateisti slave slavu i krste decu eto tako, radi reda i običaja.
Autonomiju u Vojvodini je tražila elita koja se tada nametnula kao vladajuća, dok u Hrvatskoj i Bosni nije tražio niko ili gotovo niko, a za to su krivi pre svega Srbi koji su tamo živeli.
Istraživanja o podršci autonomije nema mnogo, ali ono malo što ima ukazuje da ogromna većina stanovnika Vojvodine podržava autonomiju, uprkos konstantnom menjanju demografske strukture odlivom nacionalnih manjina i prilivom novog srpskog življa.
 
Pa ne pričamo o sadašnjoj BiH i Hrvatskoj. Pričali smo o stanju unutar SFRJ ako se dobro sećam. Tamo je Vojvodina i dobila autonomiju. Slava i krštenje su verski činovi, ne nacionalni, mada i mnogi Srbi ateisti slave slavu i krste decu eto tako, radi reda i običaja.
Autonomiju u Vojvodini je tražila elita koja se tada nametnula kao vladajuća, dok u Hrvatskoj i Bosni nije tražio niko ili gotovo niko, a za to su krivi pre svega Srbi koji su tamo živeli.
Istraživanja o podršci autonomije nema mnogo, ali ono malo što ima ukazuje da ogromna većina stanovnika Vojvodine podržava autonomiju, uprkos konstantnom menjanju demografske strukture odlivom nacionalnih manjina i prilivom novog srpskog življa.
Istraživanje iza kojih stoje Čanak, Dinko i slične "gromade" ?
 
Istraživanje iza kojih stoje Čanak, Dinko i slične "gromade" ?
I Đorđe Vukadinović.
Da je podrška autonomiji mala ukinuta bi ona bila već sutra. Očigledno je da njeno postojanje i njeno ime mnogo žulja Vučića i da je sa njim počeo da se forsisra naziv ''severna Srbija'' po medijima, ne bi li time potisnuo ime i umanjio značaj Vojvodine, ali za sada samo uspešno stvara bunt kod naroda.
 
I Đorđe Vukadinović.
Da je podrška autonomiji mala ukinuta bi ona bila već sutra. Očigledno je da njeno postojanje i njeno ime mnogo žulja Vučića i da je sa njim počeo da se forsisra naziv ''severna Srbija'' po medijima, ne bi li time potisnuo ime i umanjio značaj Vojvodine, ali za sada samo uspešno stvara bunt kod naroda.
I onda lagano dobije izbore.
 
1696523978017.png

Vojvođanski klub: Vojvođanima vratiti građanske slobode i prava koja su im oteta u jogurt revoluciji


"Vara se režim koji misli da će Vojvodina zauvek da ćuti u statusu silom zauzete teritorije!"


Vojvodjanski-klub-logo-1024x354.jpg


05. okt 2023.

Vojvođanski klub podseća javnost da je na današnji dan pre 35 godina nasilnim putem, uličnim pučem, srušena autonomija Vojvodine i zahteva da našoj Pokrajini budu vraćena oteta prava, što je međunarodna obaveza koju je Srbija preuzela na Mirovnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u Londonu 1992. godine.

Na ovu obavezu podsećamo kako vlasti u Beogradu, tako i međunarodnu zajednicu, a građane Vojvodine pozivamo da nikada ne zaborave šta nam je oteto. Podsećamo ih i na činjenicu da je pitanje Vojvodine te 1992. godine internacionalizovano, kao i na činjenicu da oduzimanje stečenih građanskih sloboda i prava, kakvo je pravo građana na regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu, nikada ne zastareva. Vara se režim koji misli da će Vojvodina zauvek da ćuti u statusu silom zauzete teritorije!

Mlade u Vojvodini želimo da upoznamo sa činjenicom da je Vojvodina pre “jogurt revolucije” od 5. oktobra 1988. godine imala sopstveni Ustav, za sada jedini u njenoj istoriji. Tim Ustavom, koji je donet 28. februara 1974. godine, našoj Pokrajini bila je garantovana široka autonomija u okviru jugoslovenske federacije: zakonodavna, izvršna i sudska vlast, pravo na upravljanje sopstvenim prihodima i imovinom. Vojvođanska autonomija bila je garantovana saveznim ustavom i pravom veta koje je Pokrajina imala.

Mladi u Vojvodini treba da znaju da je Vojvodina za tih 14 godina autonomije dodatno izgradila vlastiti politički subjektivitet i zabeležila neviđen privredni rast. U Vojvodini su se proizvodili delovi za mlazne avione, automobili, brodovi, kompjuteri, optički kablovi, prehrambena industrija je cvetala, kompanija Naftagas je bila moćna i u zemlji i u inostranstvu, gradile su se pruge, putevi, razvijalo se obrazovanje, zdravstvo, vojvođanski fondovi bili su najbogatiji u Jugoslaviji…

Ukratko, po stepenu razvoja Vojvodina je bila odmah iza i tada i danas najrazvijenije Slovenije. A danas? Danas je Vojvodina region u okviru siromašne Srbije, dok je Slovenija srednje razvijena evropska država! Nakon nasilnog oduzimanja autonomije, Miloševićev režim je opljačkao Vojvodinu, njenu imovinu je uništio ratovima i hiperinflacijom, a ono što je preostalo uglavnom su rasprodale “nove” vlasti, koje se po stepenu centralizacije Srbije nisu razlikovale od prethodnog režima.

(Vojvođanski klub)
 

1696524090259.png

Kostreš: Jogurt revolucijom počeo sunovrat Srbije na dno Evrope


"Vojvođani zahtevaju da 33 odsto novca mora biti vraćeno pokrajini, 33 odsto lokalnim samoupravama u pokrajini i 33 odsto budžetu Srbije"


Bojan-Kostres-foto-LSV-Vojvodjani.jpg


05. okt 2023.

Predsednik Lige socijaldemokrata (LSV) – Vojvođani Bojan Kostreš podsetio je da se na današnji dan navršava 35 godina od “jogurt revolucije” u kojoj je režim Slobodana Miloševića srušio autonomiju Vojvodine uličnim pučem i ocenio da je time započet ciklus tragedija koje su Srbiju “gurnule na dno Evrope”.

“Propadanje Srbije počelo je otimanjem novčanika Vojvodini. Vojvođanima je oteto pravo da odlučuju o svom razvoju. Zato je danas dan da kažemo odlučno da oporavak Srbije mora početi tako što će Vojvođani ponovo odlučivati o svom novcu”, poručo je Kostreš u saopštenju za javnost.

Dodao je da Vojvođani zahtevaju da 33 odsto novca mora biti vraćeno pokrajini, 33 odsto lokalnim samoupravama u pokrajini i 33 odsto budžetu Srbije.

“To je rešenje koje će podići kvalitet života u lokalnim samoupravama, omogućiti više novca za privredni i kulturni razvoj i omogućiti Vojvođanima da, kao i pre više decenija, od Vojvodine naprave najlepše mesto za život u Srbiji. Mesto iz kojeg se mladi neće iseljavati u potrazi za boljim životom, da govore tuđim jezicima umesto mnogim koje ponosno negujemo u Vojvodini vekovima”, naveo je Kostreš.

Dodao je da Vojvođani znaju da Vojvodina može biti “evropska lokomotiva” Srbije i da je jedina šansa da Srbija postane članica Evropske unije da Vojvodina dobije kapacitete da je tamo “odvuče”.

“Zato na 35 godina ‘jogurt revolucije’ Vojvođani donose odluku da na sledećim izborima preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke. Tuđe nećemo, svoje tražimo. Na ravne časti! Probudimo Vojvodinu!”, poručio je Kostreš.

(Autonomija/Beta, foto: LSV – Vojvođani)
 

Back
Top