Jezici drevnih naroda

Sva sreca sto se na tim jezicima sacuvalo bogato kulturno nasledje: spevovi Enuma Elis. Gilgames, Sumerska knjiga mrtvih (na akado sumerskom), mnoge hetitske pisane table na kuneiform pismu literarnog karaktera , Smaragdne ploce Tota Atlantidjana. dela Hermesa Trismegista, Egipatska knjiga mrtvih, Avesta I Zarathustrine himne I Avesta na staropersiskom jeziku, citavo knjizevno nasledje na sanskritskom kao I pune biblioteke se neietrpretoranim delima (prem Heleni Blavackoj I Max Milera) na sankskriskom I drugim indijskim jezima, uglavnom religiozne provinijencije ….
 

Старословенски као последњи пример, "Проглас" за који се верује да га је написао свети Ћирил :

Прогласъ єстъ свѧтоу єѵаньгелию:
iако пророци прорекли сѫтъ прѣдѥ,
Христъ грѧдетъ събьратъ ѩзыкъ,
Свѣтъ бо єстъ вьсемоу мироу семоу.
Се събыстъ сѧ въ седмыи вѣкъ сь.

А лик који чита стварно звучи као да се управо истоварује на вц шољи, божемесачувај.
 
Старословенски као последњи пример, "Проглас" за који се верује да га је написао свети Ћирил :

Прогласъ єстъ свѧтоу єѵаньгелию:
iако пророци прорекли сѫтъ прѣдѥ,
Христъ грѧдетъ събьратъ ѩзыкъ,
Свѣтъ бо єстъ вьсемоу мироу семоу.
Се събыстъ сѧ въ седмыи вѣкъ сь.

А лик који чита стварно звучи као да се управо истоварује на вц шољи, божемесачувај.

Sveti Ciril je pisao glagoljicom.

Glagoljica je staroslavensko pismo nastalo sredinom 9. stoljeća koje se u hrvatskim krajevima zadržalo sve do 19. stoljeća. Već početkom 16. stoljeća sve je više potiskuje latinica. Autor ovog pisma je Ćiril, bizantski redovnik iz Soluna. Ćiril (pravim imenom Konstantin) na osnovi jezika makedonskih Slavena iz okolice Soluna sastavio je prilagođeno pismo i prevodio crkvene knjige.Wikipedia)
 
Sveti Ciril je pisao glagoljicom.

Па можда је и писао глагољицом, а можда и није. Најстарији сачувани споменици старословенског језика су млађи око 150 година од моравске мисије.
Најстарији споменици на пергаменту су писани глагољицом а најстарији уклесани у камену ћирилицом - самуилов натпис и темнићка плоча.

Ту је у стројимиров печат, са натписом СТРОИМIР, са символом патријаршијског крста, у време кад се сматрало да Срби још нису примили хришћанство, нити да су били писмени, а камоли да су имали хришћанско свештенство и каквог епископа.

Глагољица је и иначе - па слободно можемо рећи - курзивно-брзописна варијанта ћирилице и ништа више.
 

Back
Top