Јеванђелистари и хрисовуље

Студенички типик

Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10.

http://digital.nb.rs/collection/ru-studenicki

И сад упореди, Свевладе,а и остали, како је много читљивији и ближи данашњем српском језику (одвојене су речи, има артулацијских ознака, одвојени су пасуси, поглавља, и важнији делови су исписани црвеним мастилом, а велкика слова врло јасна..) рукопис из 12.века, из времена Растка Немањића него овај млађи 300 година..
Да ли је ствар само у мањој писмености другог писара, не знам..али нема логике да се језик и писање тако закомпликује ( и не одвајају речи) кад је већ био леп, уреда и сређен пре 300 година.
Овај Растков спис је у Прагу, Радослављев у Петрограду, ниједан није код нас.

Има скоро 200 страна, а последње две су забелешке оног који који је писао "закон"..
 
Ako se pitate kako je moguce da se neki nasi rukopisi nalaze bas u Irskoj???

За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је око 50 српских средњевековних књига које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину.
Градска библиотека 'Владислав Петковић Дис' из Чачка добила је на поклон (пре 3 или 4 годинe ) дигиталне копије ових значајних споменика српске културе.

Збирка садржи 3 комплетне дигиталне копије ћирилских рукописа из библиотеке Честера Битија у Даблину (Ирска): Српско четворојеванђеље (крај 13. - почетак 14. века), Никољско јеванђеље (крај 14. - почетак 15. века) и Празнични минеј Божидара Вуковића, штампан на пергаменту 1537. године

http://digital.nb.rs/collection/ru-dublin
http://digital.nb.rs/collection/ru-dublin

Српско четворојеванђеље
крај 13. почетак 14. века
 
Minhenski psaltir
SERBISCHER PSALTIR

Pisan je sredinom XIV veka na dvoru Konstantina Dejanovica u Banjskoj
( Konstantinovoj banji, na turskom Ćustendil). Danas se nalazi u Nemačkoj, u bavarskoj drzavnoj biblioteci.

Za sada se o «Minhenskom pslatiru» zna uglavnom samo u stručnim krugovima iako je reč o knjizi koja po svojoj vrednosti staje u red sa nacionalnim blagom kao što je «Miroslavljevo jevanđelje».
http://www.subotica.info/eventview.php?event_id=8063

....зна се даје 1688. године књигу из манастира однео један баварски официр и годину дана касније је поклонио манастиру Готесцел. Одатле прелази у манастир светог Емерама, а 1810. у краљевску баварску библиотеку као „изузетан, блага вредан докуменат". Истраживање је Мирка Стојнића одвело до Јагића који је 1906. године први пут публиковао „Минхенски псалтир" али ове књиге нема нигде код нас. Тако се догодило да је једна од највреднијих књига за српску историју културе практично недоступна нашој јавности.

http://www.bsb-muenchen.de/Serbische....0.html?styl=2
http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica...god3/br1/7.php

Der Serbische Psalter :Faksimile-Ausgabe des Cod. Slav. 4 der Bayerischen Staatsbibliothek München. Wiesbaden : L. Reichert Verlag, 1978-1983. 2 v.
BS1425 .C4 1978b
Special Collections
Serbia's most precious example of medieval book illumination may be the Serbian Psalter now located inthe Bayerische Staatsbibliothek (Bavarian State Library).
The manuscript contains 148, often full-page miniatures reflecting the tradition of illustrating the Psalms of the Bible.
 
BOGORODICNIK JERMONAHA ANTONIJA

12 рукописа из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду.

Адреса колекције: http://digital.nb.rs/collection/ubsm-rukopisi

Богородичник јеромонаха Антонија

Аутор: непознат аутор
Место: непознато место
Издавач: непознат издавач
Година: 1654
 
PSALTIR S POSLEDOVANJEM

12 рукописа из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду.

Адреса колекције: http://digital.nb.rs/collection/ubsm-rukopisi

Псалтир с последовањем

Аутор: непознат аутор
Место: Хопово
Издавач: непознат издавач
Година: 1652; 1735

http://img200.imageshack.us/i/hopovopasltir1.jpg/
http://img43.imageshack.us/img43/904...vopsaltir2.jpg
 
BARANJSKI RUKOPIS DUSANOVOG ZAKONIKA

12 рукописа из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду.

Адреса колекције: http://digital.nb.rs/collection/ubsm-rukopisi

Барањски рукопис Душановог законика

Аутор: непознат аутор
Место: непознато место
Издавач: непознат издавач
Година: ????
 
MOLITVENIK

12 рукописа из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду.

Адреса колекције: http://digital.nb.rs/collection/ubsm-rukopisi

Молитвеник

Аутор: непознат аутор
Место: непознато место
Издавач: непознат издавач
Година: ????
 
PANEGIRIK

12 рукописа из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду.

Адреса колекције: http://digital.nb.rs/collection/ubsm-rukopisi

Панегирик: (Слова и похвале светих отаца)

Аутор: Venijamin
Место: Манастир Тројица код Пљеваља
Издавач: Манастир Тројица
Година: 1595
 
There are ancient Serbian manuscripts in Bulgaria, Rumania, Hungary, Austria, Czechoslovakia, Poland, Germany, France, England, and Turkey - but the largest number is in the former Soviet Union.

The Serbian collection is one of the largest Cyrillic manuscript collections of the former Soviet Union. In the archives there are 300 manuscripts which date from the earliest period - 900 to 1300 A.D. - and even more dating from between 1400 and 1600.

In the 1200's the Serbian influence on Russia was at its height. In 1220 a major legal document, a copy of Byzantine Ecclesiastical Law compiled by St. Sava, the founder of the Serbian Church and son of the first Nemanja, was sent to Russia.

Likewise, the Russian Ryazan Book of Church Law from 1284 is of Serbian origin.
Perhaps the most important document of medieval Serbia's empire, Tsar Dusan's Law Code, is preserved in Moscow. There are two versions in the Russian capital, one from 1349 and one from 1354.

http://www.srpska-mreza.com/bookstor...o/kosovo15.htm
 
Vukan Gospel ,12.c
Isti Porfirije Uspenski odneo je i Vukanovo jevanđelje u Rusiji, opet nekoliko strana

Folio 189v, bearing a note by one of the scribes Monk Simeon, states that the manuscript was produced in Ras, the capital of Rascia, for Prince (Serbian: Zupan) Vukan (Wolf), a son of King Stefan Nemanja of Rascia. However, this information are contained in the revised portion of the note, which, in researchers' opinion, had originally carried the name of Prince (Zupan) Stefan (Stefan the First-Crowned, Nemanja's other son and successor).
The Vukan Gospel is the oldest codex of Aprakos Gospel in the Rascian version. Rascian spellings is often to be found in Serbian medieval manuscripts.

There are unusual initial letters where the wolf head peers out from the interlaced ornament, as if crowning a letter. One leaf from the Vukan Gospel (from the the Orthodox Liturgical Calendar, following fol. 181) are kept in the Library of the Academy of Sciences (Shelfmark: 24.4.2).

In 1883 the Vukan Gospel came into the Imperial Public Library along with the material gathered by Archbishop Porfiry Uspensky.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/21.html
 
Poslednja izmena:
Nikola Stanjevic Gospel
Mid-14th cent.

Hilandaru ga je poklonio župan Nikola Stanjević, ali je ruski arhiepiskop uspeo da iscepa jednu stranu i odnese u Rusiju

Rascian Spelling.

The National Library of Russia has only one leaf from the codex, which is kept on Mount Athos in Greece (the Hilandar Monastery, no. 14).

The major part of the codex containts the scribe's inscription, noting his name, as well as the donation inscription, which records that this Gospel was given to the Hilandar Monastery by Duke Nikola Stanjevic (from the Northern Macedonia).
The decoration of the manuscript shows the diversity of styles, which makes this memorial especially interesting to researchers.
In 1883 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the material gathered by Archbishop Porfiry Uspensky.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/24.html
 
Dobromir Gospel

The end the Gospel of Luke. Under the ornamental tail-piece is the note of the scribe Dobromir: Priest Dobromir, the sinner, who copied the manuscript for the glory of God, begs for the divine grace….
(РНБ. Q.п.I.55, fol. 121)

The Dobromir Gospel has inscriptions stating that it was held in Sinai for a long time (at least, since the 16th century). In 1873 Archimandrite Antonyn Kapustin saw this codex among numerous manuscript books at the library of the Monastery of St Catherine during his trip along the Sinai Peninsula. In 1896 or 1897 the manuscript had found its way to Vienna, to the noted Slavonic scholar Vatroslav Jagic, from whom it was acquired by the Imperial Public Library. Today two fragments from the Dobromir Gospel are preserved in repositories other than the National Library of Russia: 1) 23 leaves are held at the Monastery of St Catherine in the Sinai Peninsula (№ 43); 2 leaves are kept in the National Library of France in Paris (Slav. 65, fols. 3-4).

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/15.html
 
Pec's gospel

Pećko jevanđelje

The manuscript, mainly, contains the Four Gospels, and folios 19 and 20 are fragments from Aprakos Gospel, in opinion of the authors of the Union Catalogue. It follows from an inscription on the bookplate, contained in the manuscript, that Alexander Hilferding discovered the codex in 1857 in the Patriarchate of Peć, while serving as consul of Russia in Bosnia and Herzegovina.

The town of Peć is located on the Bistrica river, 14 km to the north of the Dečani Monastery. On the western outskirts of the town, on the left bank of the river there is the Patriarchate of Peć - a group of churches, which served as the residence of Serbian Archbishops and Patriarches from the 13th century to the beginning of the Turkish occupation of Serbia.
In 1868 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the Alexander Hilferding's collection.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/23.html



Pec's gospel Tetraevangelion.
First half (or middle?) of 14th century, with additions from late 13th - early 14th centt. (fols. 20r) and late 15th - early 16th centt. (fols. 19). Serbian version

F (260/270 х 180/185). fols. 1-18, 21-281; I. Parchment, paper (fols. 19). Ink, cinnabar, colours.

It is written in a uncial hand.

There are the interlaced head-pieces (fols. 2r, 101v) on folio 2r - with teratological motifs. Large interlaced initials are executed in cinnabar with yellow and green paints and ink (on fols. 2, 76v, 122v, 202). Headings, written in ornamental letters with use of ligatures, form the whole composition with head-pieces and marginal decoration.

The manuscript, mainly, contains the Four Gospels, and folios 19 and 20 are fragments from Aprakos Gospel, in opinion of the authors of the Union Catalogue. It follows from an inscription on the bookplate, contained in the manuscript, that Alexander Hilferding discovered the codex in 1857 in the Patriarchate of Peć, while serving as consul of Russia in Bosnia and Herzegovina. The town of Peć is located on the Bistrica river, 14 km to the north of the Dečani Monastery. On the western outskirts of the town, on the left bank of the river there is the Patriarchate of Peć - a group of churches, which served as the residence of Serbian Archbishops and Patriarches from the 13th century to the beginning of the Turkish occupation of Serbia.

In 1868 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the Alexander Hilferding's collection.

Shelfmark: РНБ. Гильф. 5

The end of the preface and the beginning of the Gospel of John. The head-pieces, panels, and the initial letter in the Balkan style
(РНБ. Гильф. 5, fols. 201v-202r)
 
Poslednja izmena:
Debarsko jevanđelje, 14.vek

The illumination of the manuscript contains 3 Evangelist portraits of Matthew, Mark and Luke (on fols. 1v, 27v, 90v) painted in colours with use of gold, 3 head-pieces (on fols. 28r, 88r, 91r) and large initials in the New Byzantine style. Headings on fols. 28r, 88r, 91r are written in gold with use of ligatures.
The codex was discovered by Archimandrite Antonyn (Kapustin) in the Macedonian city Debar, near the border with Albania. The assumption is that this Gospel was created on Mount Athos. The illumination of the codex is allied with decoration of other manuscripts of the Holy Mountain, for instance, with the design of the Nikola Stanjevic Gospel (№ 24: F.п.I.86).
In 1899 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the other contents of the Archimandrite Antonyn Kapustin's colection.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/25.html

Debarsko jevanđelje, 14.vek

Tetraevangelion.
The third quarter of the 14th century . Serbian version

F (263/268 х 183/190). 183 leaves. Both the beggining and the end are lost, several leaves are missing from the middle part of the codex.
Parchment. Ink, colours, gold.

It is written in a uncial hand.

The illumination of the manuscript contains 3 Evangelist portraits of Matthew, Mark and Luke (on fols. 1v, 27v, 90v) painted in colours with use of gold, 3 head-pieces (on fols. 28r, 88r, 91r) and large initials in the New Byzantine style. Headings on fols. 28r, 88r, 91r are written in gold with use of ligatures.

The codex was discovered by Archimandrite Antonyn (Kapustin) in the Macedonian city Debar, near the border with Albania. The assumption is that this Gospel was created on Mount Athos. The illumination of the codex is allied with decoration of other manuscripts of the Holy Mountain, for instance, with the design of the Nikola Stanjevic Gospel (№ 24: F.п.I.86).

In 1899 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the other contents of the Archimandrite Antonyn Kapustin's colection.

Shelfmark: РНБ. F.п.I.114.

Miniature of St Mark the Evangelist. The beginning of the Gospel of Mark. The initial and head-piece in the New Byzantine style
(РНБ. F.п.I.114, fols. 27v-28r)
 
Poslednja izmena:
Četvorojevanđelje 13 vek

The codex survives only in small fragments. In addition to 6 leaves from the holdings of National Library of Russia, another 2 leaves from this book are known - they are kept in the Russian State Library (Shelfmark: Григ. 11.I). The manuscript characterizes the provincial Slavic handwritten tradition. The Gospel was copied onto poorly prepared dark and rough parchment. A typical Bosnian uncial script creates an impression of some carelessness. Initials are drawn and painted with varying thoroughness.

Alexander Hilferding found the Gospel in 1857, while serving as a consul of Russia in Bosnia and Herzegovina. The place of discovery is unknown.
In 1868 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the Alexander Hilferding's collection.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/27.html
 
Hercegovačko jevanđelje,14.vek

The decoration of the manuscript contains a head-piece in cinnabar, executed in the Old Byzantine style (fol. 36r), interlaced head-pieces in ink and cinnabar, worked in the Balkan style (fols. 37r and 73r); an interlaced three-colour head-piece of the Balkan style in black ink, cinnabar and yellow paint (fol. 71v). There are initials in cinnabar, which are mostly outline, some of them are filled in ink or yellow paint, some are ornamented. The interlaced initial 'B' on folio 92v includes a human head.
It follows from an inscription on the Alexander Hilferding's bookplate (fol. III) that this Gospel was found by him in 1857 at the Monastery of Dovolja (then Herzegovina).
In 1868 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the Alexander Hilferding's collection.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/28.html
 
Dragomanovo jevanđelje,13 vek
sa dopisima iz 15.veka

The manuscript contains a head-piece on folio 1r and initials in the Balkan style, worked in cinnabar, and yellow and blue paints. Headings, drawn with use of ligatures, are decorated in different ways: letters are written in cinnabar or dark blue paint, sometimes, on a yellow background. There are several pen-and-ink ornamental drawings.

Folio fols. 161vb-162, bearing a note by the scribe Dragoman, states that the manuscript was created in 1286, during the reign of Serbian King Stefan Uroš II, by order Archbishop Jacob established in the same year.
At the end of the prayer on folio 162r are a note which possibly states the name of the second scribe: "I, Vuk', wrote it in the month of May 4… (further, it is smeared)".
Alexander Hilferding discovered the codex in 1857 in the Dečani Monastery, while serving as consul of Russia in Bosnia and Herzegovina.
This great monastery was built at Decani in 1327-1335 by Serbian King Stefan Dečanski (1321-1331) and his son, the first Serbian Emperor Stefan Dušan (1331-1355).
In 2004, UNESCO listed the monastery on the World Heritage List.
In 1868 the manuscript came into the Imperial Public Library along with the Alexander Hilferding's collection.

http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/slav/22.html

Tzv Oštrimirovo jevanđelje pripada ruskoj istoriji, kažu, a ja malo sumnjam jer ne vidim nikakvu razliku...rukopisao je monah za nekog Oštrimira, baš čudno ime za Rusa?
http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/ostr/
http://character.webzone.ru/ostromir.htm

Nije zgoreg pogledati i grčke rukopise..ima raznih..neki su čitljivi za nas a neki su pisani grčkom ćirilicom
http://www.nlr.ru/eng/exib/Gospel/viz/list.html


Луча Микрокозма филозофско-религиозни еп
http://digital.nb.rs/direct/S-II-0952
http://digital.nb.rs/stara/njegos/S-...I-0952-001.jpg
 
Бројне српске рукописне књиге расуте су по свету: Русији, Енглеској, Француској, Мађарској, Бугарској, Аустрији, Ватикану, Немачкој... Неке су, нажалост, заувек уништене.
У пожару који је избио после бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, 6. априла 1941. године, ватра је прогутала више од 1.400 ћирилских рукописа и повеља.

http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/...ih-diјaka

Преписивачи су на белинама остављали и цртеже и кратке редове да „покусе”, испробају, перо. „Покусих перо и руку да виђу како хошту писати”, обавештава један писар из 15. века.

Листови књиге увезивани су концем, а корице, у чијој је средини била даска, биле су кожне. Зато преписивач у једном рукописном Јеванђељу написаном око 1300. године препоручује Божјој милости Рада мајстора, „јер ми удеља дашчице књигама, и Драганову матер, јере ми испреде конце књигама”.
 
Samo jos da dopunim sa ovim.
Pre sam pomenuo (nisam siguran gde) na temi Srba (pre-Nemanjicka istorija) ili (Srbi najstariji narod) takodje i u temi (poreklo Srpskih ocila tj CCCC) pa sam naveo Egipat i planinu Serbal i Sinaj !!!
samo da vam dokazem sledece;
otkud nasa (ћирилицa) bas na Serbal i Sinaj planini ???
ps.ako neko zna neka odgovori :D;):whistling:


A u Egiptu, na Serbal Sinai planini, u manastiru Sv.Katarine ima 43 rukopisa..Ćirilična i glagoljska,, od 10-18 veka..

Evo sada imate i sliku knige pa ako hocete da je potrazite "samo napred"
Takodje imate i sliku (dokaz) jednog od starih zapisa (najverovatnije Serba)
pa trazite.
ps. srecno!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lionman
Poljska i Rusija
Odgovora
2
Pregleda
291
Isus33
Isus33
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
510
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
255
Nina
Nina

Back
Top