korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Студенички типик
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10.
http://digital.nb.rs/collection/ru-studenicki
И сад упореди, Свевладе,а и остали, како је много читљивији и ближи данашњем српском језику (одвојене су речи, има артулацијских ознака, одвојени су пасуси, поглавља, и важнији делови су исписани црвеним мастилом, а велкика слова врло јасна..) рукопис из 12.века, из времена Растка Немањића него овај млађи 300 година..
Да ли је ствар само у мањој писмености другог писара, не знам..али нема логике да се језик и писање тако закомпликује ( и не одвајају речи) кад је већ био леп, уреда и сређен пре 300 година.
Овај Растков спис је у Прагу, Радослављев у Петрограду, ниједан није код нас.
Има скоро 200 страна, а последње две су забелешке оног који који је писао "закон"..
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10.
http://digital.nb.rs/collection/ru-studenicki
И сад упореди, Свевладе,а и остали, како је много читљивији и ближи данашњем српском језику (одвојене су речи, има артулацијских ознака, одвојени су пасуси, поглавља, и важнији делови су исписани црвеним мастилом, а велкика слова врло јасна..) рукопис из 12.века, из времена Растка Немањића него овај млађи 300 година..
Да ли је ствар само у мањој писмености другог писара, не знам..али нема логике да се језик и писање тако закомпликује ( и не одвајају речи) кад је већ био леп, уреда и сређен пре 300 година.
Овај Растков спис је у Прагу, Радослављев у Петрограду, ниједан није код нас.
Има скоро 200 страна, а последње две су забелешке оног који који је писао "закон"..

