Jesenje emocije

Jesen te podseća na početke i krajeve.
U jesen nikada nisam volela.
Nikada se nisam radovala.
Nikada se nisam držala za ruke.

U jesen sam se u barama uvek ogledala sama.
Tugovala uz vetar.
Plakala uz kišu.
I satima sedela na keju.

U jesen su me promrzline na rukama podsećale na na samoću.
Na odvojenost.
Na to kako se priroda stopila sa mojim bolom.
Kako tugujemo zajedno.
Rastapamo se na komade.
Ogoljene. Moja ljubav i priroda.

Jesen je uništavala sve što je lepo.
Uništavala i brisala.
Odnosila sa sobom.
Pokrivala zimom.
Moram ti priznati nešto.

Bojim se.
Bojim se predstojeće jeseni.
Bojim se jer si daleko. Te proklete daljine i njenog mača koji probada srce.
Nikada se nisam borila sa daljonom.
Ne znam kako se to radi. Uvek sam gubila bitku od jeseni.

Kazeš da je ljubav uvek topla.
Da ljubav može da ugreje jesen.
Da ljubav topi daljine.
Da mi imamo ljubav.
Da moj osmeh vidiš kada sklopiš oči.
I da ti ništa više nije potrebno.
I da nam ništa više nije potrebno.

Da je zato potrebno samo da se prepustim.
Čudu.
Uživanju.
Ljubavi.
Kraju leta.
Da počenem da uživam u jesni.
Da počnem da ne marim za daljine.
I da proslavimo rođendane.

Ti na jednom.
Ja na drugom kontinentu.
Zajedno, a na dva kontinenta.
Zajedno u ljubavi.
Zajedno u jeseni..
Jer tako će i jesen mirisati na leto.
Na toplo.
Jer tako će i jesen mirisati na ljubav.
Na nas

(Emilija Jocić)
 
FIOZEN1410-Zene_zute_senke_u_kosi_1200x1200.jpg
 
Za Gregoryja Stokesa, američkog slikara, jesenja sezona glavni je izvor inspiracije. Njegove slike su kombinacija modernog i tradicionalnog pristupa slikanju.
Stokesovi radovi predstavljeni su u mnogim privatnim kolekcijama u Americi i inostranstvu. Umetnik prikazuje jesenje pejzaže sa ljubavlju i strahopoštovanjem pokušavajući da prenese svu raznolikost boja prirode.

jesen.jpg
 
Boris Kustodiev. Čajna zabava 1926. Državna galerija Tretyakov
Idilična Jesen u malom mestu negde u Rusiji
Boris Kustodiev je svoju najdražu temu naslikao toplim bojama. Vatreno crveni javorovi i žutozeleni vrt u provincijskim kućama čine jesen posebno prijatnom.
Miholjska jesen sa opalim licem,čistom vazduhu, lubenicom,svežim hlebom iz male pekare, prijatno društvo uz čaj. Nijedna jesen nije zastrašujuća ako u blizini ima mačka. Zajedno sa samovarom.
Clip_2jeskus.jpg
 
Aleksandar Blok – Jesen pozna


Jesen pozna. Nebo se otvorilo,
po šumama – promaja tišine.
Na obali, rusalka oborila
bolnu glavu, tu da otpočine.

Svoje pruge magla nisko nosi,
kô potka su u tršćaku sada.
Po zelenoj i dugačkoj kosi,
uz šuštanje, žuto lišće pada.

Kroz daleke proplanke dok beži,
mesec šuška i vidi sve više –
zapletena u zelenoj mreži,
niti spava ona, niti diše.

Mir bez daha – čarolijom sine.
Neizreciv bol se smiri njen.
A na svet se, skovan od svežine,
to izlio zvonkoplavi tren.
 
Danilo Kiš – Jesen

Počinju bračne svečanosti
ljubavni krici detlića liče
na udaranje po bubnju
umetnost sviđanja je beskrajno
raznolika

Divlje se patke zaručuju
u novembru
događa se tako
da se jata putnika
doletelih čak iz rusije
nađu sa starosedeocima na istim
jezerima na il-de-fransu
i tada dolazi do velikih ljubavi
praćenih tragedijama
i ogovaranjem
 
Jesen je vreme za sanjarenje i viđenje šarenih snova,
Umanjite hladnoću najboljim čajem od jasmina,
Ne osećajte lažnu krivicu od toga što kiše uopšte ne smetaju
Jesen je vreme za kišobrane koji su dugo stajali u ćošku.
Vreme je za nove kabanice, čizme u šarenom dezenu
Da biste sami saznali dubinu i broj lokvi,
I ne uzdišite tužno za prošlim letom.
Jesen je doba poezije sa neizbežnim prisustvom fraza
o dosadnom vremenu, opadanju lišća, lošem vremenu...
Jesen je razlog za razmišljanje, za osećanje „ovde” i „sada”,
I, naravno, ljubav protiv svih zakona prirode
 
Pad listova - Ivan Bunin

Šuma, poput oslikane kule,
Ljubičasta, zlatna, grimizna,
Zabavan, živopisan zid
Stoji nad svijetlim prozorom.

Rezbarenje žute breze
Sjaj u plavom nijansi
Poput kula, božićna drvca potamne
A između javora postanu plave

Tu i tamo u lišću kroz
Gleda u nebo taj prozor.
Šuma miriše na hrast i bor
Tokom leta sušio se od sunca,
A jesen je tiha udovica
Ulazi u svoj šareni toranj
 
„U jesen sećanja izbijaju na površinu uma. U tome je i dobra stvar: gledanje u prošlost, inače gledaš u budućnost. Razbijaju se sujetne iluzije, jača mentalni imunitet. Izvesno preispitivanje vrednosti...Jesen je jedino godišnje doba koje uči.Da se oporavimo od prošlosti, da ne sklapamo tužno ruke, da tražimo ljubav i čekamo. Jesen je obdarena darom lečenja...“

Elchin Safarli
 
Umetnik je želeo da naslika vetar
I naslikao lišće
To je zbunjeno letelo s jesenjih grana,
Kao iskre besne vatre.
Hteo je da naslika vetar
I nacrtao, kao, blistajući,
Na livadi struji trava.
Umetnik je želeo da naslika vetar -
I uvek sam viđao da crta nešto drugo...

Vladimir Nabokov
 
U šuštanju lišća, melodija lagane tuge.
U spori ples izgube svoj ćilibarski šal

Javor i breza, ali vetar jedva čuje
Kako šapuću: izvini... jako mi je žao... o, kakva šteta...

Vazduh se tiho njiše, zvono zvoni,
Uskoro, vrlo brzo dolazi hladnoća.

Ivuška se proteže, dodirujući komad sunca,
Što se odrazilo na oblačnoj površini bare.

Liskun neba prigušio je oproštajne boje,
Tanke niti zraka pale vatre.

Samo ljubav, ne strastvena, ali ipak svetla,
Poslednji topli dani odišu nježnošću.

Valentina Rizhskaya
 
Aleksandar Leso Ivanović – Jesen

Opet je jesen stigla sa svojom sivom pratnjom;
maglom i kišom i vlagom i ljudskom patnjom.

Mutne je vode i prozori mokri snimaju
i svi je ljudi u očima imaju.

Je li to odraz, kao u oknima,
jeseni ove u ljudskim očima?

Il’ kroz nju mutnu prolazeć zanesen
to svako nosi sobom svoju jesen?
 

Back
Top