Quantcast

JESEN U MENI TUGUJE .......

Nott

Elita
Poruka
24.389


Svaka me jesen na tebe seti
i preplavi tugom grudi moje
kao dnevnik požuteli
otvoren u srcu
skida prašinu s mojih misli...

Ne volim nikad onaj septembar,
sa njim si došla u snove moje
kroz maglu i senke prevarenih dana
razbila si noći krhke od samoće ...

Zato ne volim jesen,
nit jesenje kiše
ne volim maglu, nit mokre pute
samo mi setu i tugu nose
i hladni vetar koji sve briše…
 
Poslednja izmena:

Nott

Elita
Poruka
24.389


Ko zna koja je jesen?!
Olinjalo mi je srce
suton pod čelom zanesen
požuteli mi prsti,
od duvana i tuge
život mi je oteo tebe,
a nije mi dao druge
skrcala si mi kosti
i ujela me za dušu...

Sada, pod kišama surim
žeđam ljubavnu sušu
otupeli me snovi,
očnjake dok oštri čama
lajem na zvezde, tebi
ti ništa ne razumeš, Ana...

Promenila si se i ti
i ti, uz ljude druge
čak su i rođački poljupci
na prečac, dobili zube.
Da! Tako nam je sjajno,
da se složiš na teme
i samo su ptice još nežne
ipak je surovo vreme ...

Zato prećutkujem rime
i mamurlike brojim
kad osetim da volim,
napišem: "Ja se bojim!"
Da! Otkotrlja mi mladost,
niz dušu suza slana
Jesen je! Jesen je! Jeeesen!!!
Zašto smo žuti, Ana?!

P.Jevtović
 

Packy

Aktivan član
Poruka
1.656
...Proleće mi je uvek udaralo šamar, leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajući pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa...
Ali jesen me je najviše mazila... Spuštala mi se na rame nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišća, i učila me rečima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade pod jezikom kao brašnjave mrvice pečenog kestena...

(Jedan od onih života)
 
Poslednja izmena:

Nott

Elita
Poruka
24.389

Ostavljam plavetnilo leta da u prošlosti sniva san
u sebi nosim nešto drugo, beskraj nemoći i sivila ...
Prepuštam se veštim rukama jeseni, nek' me dalje nosi
u slikarskoj čaroliji damara nek' zaplete sjajno lišće
u snovima i na javi, žute boje ćilibara ostavi u kosi...
 

gost 243784

Elita
Poruka
20.541


Mostarske kiše - Pero Zubac

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele

Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj
Ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom

Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Ničeg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sačuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao

Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubičasti
Ili mi se čini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva
Zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oči bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psići
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala

Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan

Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karađoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela
Malo plakala kao i sve žene.
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.497
Jesenje lisce

Uzalud behu sve nade moje,
Uzalud se nadah da ces ostati.
Al' sad tek vidim da zbilja ides,
I da se moram s tobom rastati.

Jesenje lisce vec opalo je
I travke nema pustos je svud
Na mome srcu, u mojoj dusi
Jos uvek vlada vecita stud.

Ah, idi, idi u svet daleki,
Mira ti zelim na putu tom,
A kad ti bude blistala sreca
Zaboravi na me, zaboravi tad

 

naxi1

Zainteresovan član
Poruka
230
Čudno je to. Tokom godine sve je skoro identično zeleno, ali kad bi neko u jesen pokušao da naslika pejzaž široke močvare, morao bi na svojoj paleti pažljivo umutiti hiljadu i jednu nijansu žute, smede i crvenkaste. Lako je dok je zeleno. Kad dođe doba da se vene, stvari se odjednom prikažu u svojim pravim bojama...Šta je to, opet neka pouka? Ne, hvala...!!
 

gost 243784

Elita
Poruka
20.541

Tetovirana jesen – Miladin Berić

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojis
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.
Sakriven u tvojim venama
ja sam kap što ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji.
Srećom ne gube klovnovi
na kraju svake priče
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.
A ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojis.
A ako vec budeš bodež
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
što jos uviek negdje postojiš.
 
Top