samim tim da bi bio dio nekog drustva potrebno je da se odreknes djela licne slobode i iza svakog prava stoji neka obaveza
ali pliz na krstarici si, masa super sam odgovora su ocekivani. zasto? mozda zbog virtuelnog drustvenog pritiska?
ali pliz na krstarici si, masa super sam odgovora su ocekivani. zasto? mozda zbog virtuelnog drustvenog pritiska?
ne slazem se. jedno je postovati neka drustvena pravila, praviti odredjene kompromise koji nas stvarno ne ugrozavaju i nisu u suprotnosti sa nama samima dip daun. kao sto rece unsaie.
drugo je PRITISAK narocito drustveni. sam izraz sugerise primoranost da osoba cini nesto sto je u suprotnosti sa njenim zeljam stavovima i sl. ili ne stize da ih izgradi usled snaznog uticaja celog drustva (ok slazem se sa delom da ga prenose ljudi oko nas individue, ali je stvar mnogo veca od saveta)
jedno je kada te posao obavezuje da nosis odredjenu vrstu garderobe, a drugo kad te okruzenje osudjuje (na ovaj ili onaj nacin) zbog licnih izbora.
nije poenta da se niko nikad ne uda/ozeni i onda napise "na mene ne uticu drustveni pritisci", nije poenta da svi koji su se izjasnili da drustveni pritisak ne utice na njih zive "van stega" na najekscentricniji moguci nacin, vec da sta god uradio to nije iz primoranosti.
to sto drust. pritisci uvek postoje samo se kroz vreme menjaju ne znaci da je to ok i da je to nacin na koji se zivi ako ne zivis van sveta...
mislim da su fine razlike u pitanju.
ali pliz na krstarici si, masa super sam odgovora su ocekivani. zasto? mozda zbog virtuelnog drustvenog pritiska?
ne slazem se. jedno je postovati neka drustvena pravila, praviti odredjene kompromise koji nas stvarno ne ugrozavaju i nisu u suprotnosti sa nama samima dip daun. kao sto rece unsaie.
drugo je PRITISAK narocito drustveni. sam izraz sugerise primoranost da osoba cini nesto sto je u suprotnosti sa njenim zeljam stavovima i sl. ili ne stize da ih izgradi usled snaznog uticaja celog drustva (ok slazem se sa delom da ga prenose ljudi oko nas individue, ali je stvar mnogo veca od saveta)
jedno je kada te posao obavezuje da nosis odredjenu vrstu garderobe, a drugo kad te okruzenje osudjuje (na ovaj ili onaj nacin) zbog licnih izbora.
nije poenta da se niko nikad ne uda/ozeni i onda napise "na mene ne uticu drustveni pritisci", nije poenta da svi koji su se izjasnili da drustveni pritisak ne utice na njih zive "van stega" na najekscentricniji moguci nacin, vec da sta god uradio to nije iz primoranosti.
to sto drust. pritisci uvek postoje samo se kroz vreme menjaju ne znaci da je to ok i da je to nacin na koji se zivi ako ne zivis van sveta...
mislim da su fine razlike u pitanju.
....kad bi svela račune, a bolje da ih ne svodim....mislim da sam najmanje
ugađala sebi...nego drugima
...od malena sam bila baš poslušna, moja deca srećom nisu baš u toj meri,
i hvala Bogu na tome...ali stvarno mi je drago što su drugačije.....
...srednju upisala po njihovoj volji, "da se ne mučim", završila, upisala, fax
opet po njihovoj volji..mada im volju nisam do kraja ispunila...stigla samo
do više...a i to je mnogo koliko je nisam volelaželela sam sasvim suprotno
...onda se udala, izrodila decu, pa morala da naučim da kuvam, perem, peglam,
što opet ne volim, ali radim, i kažu dobro, neki su čak oduševljeni, a ja eto
otaljavam, šta ću kad neće niko drugi
...e to zadnje nikad nisam radila protiv svoje želje i volje, to je valjda jedino
gde sam maksimalno bila svoja, može samo onda kad sam JA raspoložena,
i smatram da je to moje pravo...i da me boli glava, i da me mrzi, i da sam
ljuta.......i šta god....
Ja nisam
Него?
Самој ти све пало на памет, никад те у току одрастања нису учили да нешто тако треба, да је неко понашање друштвено пожељно? Увек све радиш само због себе, никад и због других?
Ono shto drustvo ocekuje od mene ne nimalo ne dotice...al' ono shto ocekujem od sebe same..
ali npr ja....moj san je da budem glumica,ja to zelim od devete godine,ja znam da sam za to rodjena,i nijedan posao drugi me nikada ne moze zadovoljiti i osecam kako mi neshto uzasno fali...bez ozbira shto cu ja ovde pokushavati za Akademiju,ove godine prvi put,jer prosle mi je bilo premalo vremena da spremim,i shto cu pokushavati i sledece { ako ne upadnem } i one posle te i te posle te itd.....Ja mozda ne budem primljena { shto ne znaci da nemam talenat,ja sam ubedjena u njega,i bicu glumica sa ili bez nashe Akademije,jer je to moj cilj }. I ja sam,zarad toga,upisala da studiram nehsto vezano za putovanja { mogla sam izabrati bilo shta drugo,gde bih bila deset puta uspesnija } samo da bih shto pre izasla iz ove zemlje u neku gde donekle ima prosperiteta da se bavim glumom,i tamo da ostanem. I u jednom trenutku cu najverovatnije napustiti moj posao,ovaj za koji sada studiram,da bih bila glumica. I taj potez moj je dakle bio isplaniran. I nervira me shto cu ja morati neke cetiri godine,tri josh da cekam u ovoj zemlji dok ne dobijem neku stipendiju. I tek kad ja odem u tu zemlju tad pocinje moj pravi zivot,moj pravi poziv od nule,dakle u polovini moje mladosti i na pola od tridesete ja cu tek tada poceti moj zivot i pravu borbu shto me nevijdeno frustrira. I nevidjeno me frustrira shto ja ne mogu u ovoj zemlji da se bavim onim za shta sam rodjena,jer nemamo drzavne fakulete tipa PR, i nije nam ta industrija razvijena..tako kao na Zapadu ili neke druge zemlje. I onda mi ljudi kazu,opusti se,ima vremena za sve u zivotuPa nema,ja ne mogu tako.
mislim,ne znam kako sam odgovrila na temu
, не ово: 
Eno na DiPu rasprava na 20 i kusur strana o.. po o svemu i svacemu ali poenta je koje je idealno doba da se bude majka, uda itd. Podlezete li drustvenom pritisku i da li uopste imate osecaj obaveznosti i da nesto morate? Da morate da zavrsite fax jer to ocekuju roditelji, skuvate rucak jer muz nece ili ne zna da kuva, imate sex iako vam do toga nije?
Da li ste 'mimo sveta' ili se uklapate u opste prihvacene drustvene sablone i koliko vas (ne) dotice sta drugi i drustvo ocekuje od vas samih i vasih zivota?
Eno na DiPu rasprava na 20 i kusur strana o.. po o svemu i svacemu ali poenta je koje je idealno doba da se bude majka, uda itd. Podlezete li drustvenom pritisku i da li uopste imate osecaj obaveznosti i da nesto morate? Da morate da zavrsite fax jer to ocekuju roditelji, skuvate rucak jer muz nece ili ne zna da kuva, imate sex iako vam do toga nije?
Da li ste 'mimo sveta' ili se uklapate u opste prihvacene drustvene sablone i koliko vas (ne) dotice sta drugi i drustvo ocekuje od vas samih i vasih zivota?
