Jel verujete u ljubav?

Da li verujete u ljubav?

  • DA

  • NE

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
@dis

Kako je teško biti slab,

kako je teško biti sam,

i biti star, a biti mlad.

I biti slab, i nemoćan,

i sam bez igdje ikoga,

i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,

i biti gažen u blatu,

bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa

što sijaše nad kolijevkom

sa dugama i varkama.

O Bože, Bože, sjeti se

svih obećanja blistavih

što si ih meni zadao.

O Bože, Bože sjeti se

i ljubavi, i pobjede

i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje

dolinom svijeta turobnom

po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga

i noge su mu krvave,

i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne

i duša mu je žalosna,

i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,

i nema oca ni majke,

i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga

do igle drača u srcu

i plamena na rukama.

I sam samcat putuje

pod zatvorenom plaveti,

pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?

Ta njega niko ne sluša,

ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja riječ

i tijesno joj je u grlu,

i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača

i dužan sam je viknuti,

ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,

pa nek sam dah u plamenu,

kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši

pečalno ovo lutanje

pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,

jer meni treba odgovor,

i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,

mračan je kalež otrova,

ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,

jer mi je mučno biti sam

( kad bih mogao biti jak,

kad bih mogo biti drag),

no mučno je, najmučnije

biti već star, a tako mlad!
 
Pa naravno da verujem.

Zivot bi mi bio mnogo praziniji bez ljubavi.
Ali ja ne volim preterano svoju porodicu. Verujem u ljubav izmedju dve osobe suprotnog pola koji nisu u rodbinskim odnosima. Naravno da je moguce, ali tu treba zaista mnogo poverenja sto se vrlo tesko nalazi.
I da, verujem u ljubav.
 
Ja stvarno verujem u ljubav na prvi pogled,ljubav na prvi dan,na prvu nedelju,na prvi mesec.Ja stvarno verujem u ljubav.I u hemiju.Ja stvarno znam,sad cu malo da se raspisem bas o nekim intimnim stvarima,ali ja sam takva.
Bilo je stvarno vrucina i lezali smo u njegovom krevetu,pa smo rusili nesto po hodniku,i budili cimere,pa sam ja trazila hajde izadji da me ispratis napolje u gacama,hajde,hajde,hajde,da te vide komsije u gacama :-D ,hajde,a on nije hteo.A te gace su mu stajale fantasticno.Ja sam stvarno tada znala to je bila ljubav.Ali imala sam negde drugo ostatke neke bivse ljubavi pa sam morala da proverim sta je sa tim.A podsvesno sam znala sta je.Ustvari ja sam morala da to zavrsim da mi ne bi ostaci kvarili novu ljubav.Ljubav mora da bude cista.Mozda zbog toga nove neisprljane ljubavi su tako lepe.Jedino sto je lepse od nove ciste ljubavi je stara cista ljubav.
 
Bliss:
...molim da iskreno odgovorite....
Kliknite za proširenje...


***Naravno da verujem u ljubav... To je smisao ljudskog zivota! Umetnost je ta pomocu koje se eksponiramo i inspirisemo, nju koristimo kao nacin izrazavanja onoga sto osecamo i mislimo, ALI LJUBAV JE VECNA POTREBA DA SEBE DOPUNIMO DRUGOM POLOVINOM I POSTANEMO JEDNO... Prema jednoj antickoj legendi iz stare Grcke, postojala su dvopolna ljudska stvorenja tj. hermafroditi, ali posto su ih Bogovi stvorili savrsenima - oni nikad nisu patili i osecali bol, tugu, usamljenost itd. na cemu su im njihovi Bogovi zavideli, a posebno vrhovni Bog Olimpa (planina gde su po legendi Bogovi ziveli) cuveni najmocniji "Bog nad Bogovima" Zeus (ili kako mi to po srpski kazemo Zevs)... U trenutku besa i zavisti poslao je na njih grom sa neba i zauvek ih podelio na dva dela... Tad se nasmesio i odahnuo znajuci da sada vise nisu tako srecni i zadovoljni svojim zivotom. Na zemlji je nastao pravi haos. Da skratim pricu, od tada pa sve do dana danasnjeg ljudi su osudjeni da budu u vecnoj potrazi za svojom, nekad davno izgubljenom savrsenom polovinom, koja ih cini srecnim, zadovoljnim, ispunjenim i savrsenim... Kako je to romanticno... Mmmm... Obozavam grcku mitologiju, tako je puna zivota i avantura, ljubavi i misterija, nadanja i snova... Svima toplo preporucujem!

Kiss
 
Max_Dolphin:
***Naravno da verujem u ljubav... To je smisao ljudskog zivota! Umetnost je ta pomocu koje se eksponiramo i inspirisemo, nju koristimo kao nacin izrazavanja onoga sto osecamo i mislimo, ALI LJUBAV JE VECNA POTREBA DA SEBE DOPUNIMO DRUGOM POLOVINOM I POSTANEMO JEDNO... Prema jednoj antickoj legendi iz stare Grcke, postojala su dvopolna ljudska stvorenja tj. hermafroditi, ali posto su ih Bogovi stvorili savrsenima - oni nikad nisu patili i osecali bol, tugu, usamljenost itd. na cemu su im njihovi Bogovi zavideli, a posebno vrhovni Bog Olimpa (planina gde su po legendi Bogovi ziveli) cuveni najmocniji "Bog nad Bogovima" Zeus (ili kako mi to po srpski kazemo Zevs)... U trenutku besa i zavisti poslao je na njih grom sa neba i zauvek ih podelio na dva dela... Tad se nasmesio i odahnuo znajuci da sada vise nisu tako srecni i zadovoljni svojim zivotom. Na zemlji je nastao pravi haos. Da skratim pricu, od tada pa sve do dana danasnjeg ljudi su osudjeni da budu u vecnoj potrazi za svojom, nekad davno izgubljenom savrsenom polovinom, koja ih cini srecnim, zadovoljnim, ispunjenim i savrsenim... Kako je to romanticno... Mmmm... Obozavam grcku mitologiju, tako je puna zivota i avantura, ljubavi i misterija, nadanja i snova... Svima toplo preporucujem!

Kiss
Kliknite za proširenje...


:) ...zao mi je sto post nije duzi jer sam stvarno uzivala citajuci ga...pozdrav...
 
SINDI:
@dis

Kako je teško biti slab,

kako je teško biti sam,

i biti star, a biti mlad.

I biti slab, i nemoćan,

i sam bez igdje ikoga,

i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,

i biti gažen u blatu,

bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa

što sijaše nad kolijevkom

sa dugama i varkama.

O Bože, Bože, sjeti se

svih obećanja blistavih

što si ih meni zadao.

O Bože, Bože sjeti se

i ljubavi, i pobjede

i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje

dolinom svijeta turobnom

po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga

i noge su mu krvave,

i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne

i duša mu je žalosna,

i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,

i nema oca ni majke,

i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga

do igle drača u srcu

i plamena na rukama.

I sam samcat putuje

pod zatvorenom plaveti,

pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?

Ta njega niko ne sluša,

ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja riječ

i tijesno joj je u grlu,

i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača

i dužan sam je viknuti,

ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,

pa nek sam dah u plamenu,

kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši

pečalno ovo lutanje

pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,

jer meni treba odgovor,

i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,

mračan je kalež otrova,

ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,

jer mi je mučno biti sam

( kad bih mogao biti jak,

kad bih mogo biti drag),

no mučno je, najmučnije

biti već star, a tako mlad!
Kliknite za proširenje...

***DIVNO!!! Ovo je zaista prava pesma za ovakvu priliku i temu! Pesmu je napisao Tin Ujevic - Svakidasnja jadikovka, morao sam nekad davno u srednjoj skoli da ucim pesme po svom izboru napamet, a upravo ova pesma je jedna od njih... Svaka ti cast zato sto si se setila ove pesme "SINDI"... Poljubac od mene... :-)
Kiss
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Da li verujete u pravu ljubav?
2
Odgovora
33
Pregleda
628
Manastirka
Manastirka
RužnaKoLopov
Ljubav
2
Odgovora
46
Pregleda
997
japageve
J
Н
Љубав
2 3
Odgovora
51
Pregleda
944
japageve
J

Back
Top