Hajde ovako, kada su oboje zaista "emancipovani", normalni ljudi, onda je za mene jedino važno da li su kao ljudi vredni, odgovorni.
Ako muškarac ostaje kući, a aljkav je i nesposoban, lenj, onda ne vredi što ostaje. Deca će biti zapuštena, kuća prljava, hrana neukusna. Ima dosta i takvih žena, domaćica je ali kuća prljava, deca raspuštena.... Hoću da kažem, nije poenta ko ostaje u smislu pola koliko da li je ta osoba sposobna za tu vrstu posla. A svako je mislim sposoban ako je i malo u vinklu, ako je osoba VREDNA, čista, uredna.
Moj profesor sad već dugo u penziji, se uvek divio vrednim i sposobnim ženama, čak štaviše, to mu je ono bilo hot. Meni je to bilo zanimljivo jer se muški uglavnom pale na izgled plus ono nešto što često nije vrednoća. Razmišljajući o tome davno sam shvatila da je slično kod mene. Ne znam koliko da mi je neko privlačan ako vidim da je lenjština, to me baš onako oladi... To nema veze sa primanjima, volela sam ja tipa zarađuje 400 eura mesečno poštenim i vrednim radom, to je ok, Nego ono kada vidiš da nekoga nije briga, da sve zapušta oko sebe... Pretpostavljam da tako većina muškaraca gleda i na ženu. Šta joj vredi potpetica, lep izgled, zanosno dupe, ako joj je stan neuredan, prljav, ako lakira nokte umesto da pospremi kuhinju da bude čista.
Dakle, stvar je naravno dogovora, ko ima bolji posao u nekom momentu i meni je važno da zaista oboje damo što je do nas maksimalno da koju god podelu posla napravimo, da oboje to uradimo kako treba, vredno i pažljivo. Dođu naravno krize kod svakoga, periodi depresije, ne govorim o tome, ali generalno. Imati pored sebe sposobnu osobu koja je otvorena za razgovore, napredak, dogovor, je ono nužno za zajednički život. Važno je dakle KO je sa mnom, kakve ima osobine ličnosti. Za sve ostalo ćemo se dogovoriti.
. 
