Jehova tko je bio on,je li to Bog ili nešto drugo??

B

Bogo/Robo/Sapiens

Početnik
Banovan
Poruka
20
Molim pročitajte i komentirajte lepo uljudno ako želite!
Interesuje me vaše mišljenje.

I dio

Veliki deo Starog zaveta je posvećen opisivanju porekla i rane istorije jevrejskog naroda.
Prema Bibliji jevreji potiču od klana koji je živeo u sumerskom gradu Ur od oko 2000. do
1500. pne. Klanom je prijateljski vladala ličnost zvana Jehova. Biblija tvrdi da je Jehova
bio Bog.
Prema biblijskim pričama, Jehova je ohrabrio klan da napusti Ur i naseli se u Haranukaravanskom
centru u severo-istočnoj Mesopotamiji. Tamo, Jehova je kasnije rekao
novom patrijarhu klana, Abrahamu, da povede svoje pleme ka Egiptu. Pleme se složilo i
posle nekoliko generacija stiglo do reke Nil kroz Kanan(Canaan).Glad je na kraju nateralo
pleme da uñe na egipatsku teritoriju Goshen gde su jevreji u početku živeli dobro pod
faraonom ali posle dolaska novog faraona na presto, jevreji su oterani u ropstvo. Biblija
navodi da su posle 400 godina ropstva u Egiptu jevreji povedeni u izbeglištvo od strane
Mojsija pod budnim okom Jehovinim. Do tada jevreja je bilo na stotine hiljada. Posle
dugog puta i mnogih krvavih bitki, jevrejska plemena su se vratila i osvojila Kanan, koji je
bio „Obećana zemlja“, zavetovana njima vekovima ranije od Jehove.
I tako je prema Bibliji roñena jevrejska religija.
Jehova je očito bio bitan lik u ovoj biblijskoj priči. Ko je bio on? Da li je Jehova bio Bog
kao što Biblija navodi? Da li je bio mit, kao što bi skeptici ne religijske orijentacije želeli
da verujemo? Jehova izgleda nije bio nijedno. Ime Jehova potiče od jevrejske reči
„Yahweh“ što znači „onaj koji jeste“ ili „samo-evidentan“. Ovo ime indirektno ukazuje na
ideju da je biblijski Jehova bio čisto duhovno biće; ako hoćete, pravo Vrhovno Biće. Ali
da li je?
Jehovin opis u Starom zavetu je obezbedio takmičarski dan za NLO pisce, i to sa dobrim
razlogom. Jehova je putovao nebom u onome što je izgleda bila bučna, zadimljena
letelica. Biblijski opis Jehovinog spuštanja na planinski vrh izgleda ovako:
„ ...bejahu gromovi i munje, i gust oblak iznad planine, i zvuk trube bejaše glasan;9 i sav
narod koji bejaše u kampu drhtaše.
I Mojsije izvede ljude iz kampa da sretnu Boga; i ono stajaše u podnožju planine.
I planina Sinaj bejaše sva pokrivena dimom, jer Gospod siñe na nju u plamenu: i dim
kuljaše nagore kao dim iz peći, i cela planina se tresla.
Kada bi stari jevreji posmatrali buku, dim i plamen moderne rakete opis ne bi bio mnogo
drugačiji od ovog biblijskog. Kasnije Jehovine posete sadržale su iste fenomene:
I sav narod ču i vide grmljavinu i munje, i buku trube, i planinu koja se dimi: i kada ljudi
videše, oni se skloniše i stajaše podalje.
Pretpostavimo da je ovaj opis možda vulkan, dalja viđenja otkrivaju da je Jehova bio
pokretni objekat:
I Gospod putovaše pred njima, danju u stubu oblaka, da im ukaže put; noću u stubu
vatre, da im pruži svatlo; da idu i danju i noću: I nije sklonio stub oblaka danju ili stub
vatre noću ispred njih.
IZLAZAK 13.21-22
Izlazak 14:24, 40:34-38, i Brojevi 19:1-23 sadrže identične opise Jehove dok je vodio
jevrejska plemena u obećanu zemlju.
Stari jevrejski očevidci odgovorni za ove opise nisu mogli izbliza da pogledaju Jehovu.
Biblija ističe da nikome nije bilo dozvoljeno da priñe mestu Jehovinog sletanja na
planinu osim Mojsiju i nekolicini odabranih voña. Jehova je pretio da će ubiti svakoga ko
proba. Zbog toga rana Biblija sadrži Jehovine opise samo onako kako su ga očevidci
videli iz daleka. Tek je mnogo kasnije jedan od biblijskih najpoznatijih proroka, Jezekilj
bio u mogućnosti da ga bolje vidi i opiše sa više detalja. Njegov opis je verovatno jedan
od najviše citiranih biblijskih pasusa u NLO literaturi. Jezekijin detaljan opis stranih
letećih objekata je stvorio špekulaciju takve jačine da je čak jedan izdavač Biblije,
Tyndale House, naslovio uvod u Jezekijinu knjigu naslovom „Suve Kosti i Leteći Tanjiri“
(Dry Bones and Flying Saucers)? Sa rizikom da ću dosaditi nekim čitaocima sa još
jednim ponavljanje Jezekijinih poznatih reči, ovde ih navodim za dobrobit onih koji nisu
upoznati sa njima:
 
II dio


„Godine tridesete, meseca četvrtog kad bih meñu robljem na reci Hevaru, otvoriše se
nebesa i videh utvare Božije.
I videh, i gle silan vetar dolažaše od severa, i veliki oblak i oganj koji se razgorijevaše, i
oko njega svetlost, a ispred ognja jaka svetlost.
Ispred njega još kao četiri životinje, koje na oči bejahu nalik na čoveka.
I u svake bejahu četiri lica, i četiri krila u svake.
I noge im bejahu prave, a u stopalu bejahu im noge kao u teleta, i sevahu kao uglañena
mjed.
I ruke im bejahu čovečije pod krilima na četiri strane, i lica im i krila bejahu na četiri
strane.
Sastavljena im bejahu krila jedno sa drugim, i ne okretahu se idući, nego svaka iñaše na
prema se.
A lice bejaše u sve četiri lice čovečije i lice lavovo i lice volovsko i lice orlovo.
I lica im i krila bejahu razdeljena odozgo, u svake se dva krila sastavljahu, a dva
pokrivahu im telo.
I na oči bejahu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće, taj oganj
prolažaše izmeñu životinja i svetlješe se, a iz ognja izlaziše munje.
I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.
I kad gledah životinje, gle, točak jedan bejaše na zemlji uza svaku životinju prema četiri
lica njihova.
Obličjem i napravom bejahu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri bejahu jednaka, kao
da je jedan točak u drugom.
Kad iñahu, iñahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu.
I naplaci im bejahu visoki strahota, i bejahu naplaci puni očiju u naokolo u sva četiri.
I kad iñahu životinje iñahu i točkovi uz njih, i kad se životinje podizahu od zemlje
podizahu se i točkovi.
A nad glavama životinjama bejaše kao nebo, po viñenju kao kristal, stašno, razastrto
odozgo nad glavama njihovim.
A pod tim nebom bejahu im krila pružena.
I čuh huku krila njihovih kad iñahu, kao da beše huka velike vode, kao glas svemogućega
i kao graja u okolo, i kad stajahu spuštahu krila.
I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas odozgo iz neba, koji bejaše nad glavama
njihovim.
JEZEKILJ 1:1-25
Glas je rekao Jezekilju da je to „Gospod Bog“ (Jezekilj 2:4). Prvi deo Jezekijinih vizija
sliči ranijim biblijskim opisima Jehove: pokretni plamteći objekat na nebu koji ispušta
dim. Kako se objekat približavao Jezekilj je mogao da primeti da je stvar od metala. Iz
metalnog objekta virilo je nekoliko čovekolikih stvorenja, sa metalnim čizmama i
ukrašenim kacigama. Njihova „krila“ su izgleda bili pokretni motori koji su ispuštali
brujajaći zvuk i pomagali stvorenjima da lete. Glave su im bile pokrivene staklom ili
nečim providnim na čemu se odražavalo nebo. Bili su u nekoj vrsti vozila u obliku kruga
ili sa točkovima. Možemo sigurno zaključiti iz gornjeg pasusa da „Jehova“ nije bio
Vrhovno Biće. On je čini se bio nastavak Skrbničkih upravljačkih timova koji su delali
dug vremenski period prateći mnoge ljudske generacije. Da obezbede ljudsku
poslušnost, ti timovi su koristili svoje letelice da podupru laž da su oni „Bog“.
Skrbnički timovi poznati kao „Jehova“ su pomogli Bratstvo zmije da pokrenu program
širenja nove religije „jedan Bog“. Mojsije, čovek izabran da komanduje jevrejskim
plemenima u njihovom izlasku iz Egipta i putu ka Obećanoj zemlji, je bio visoko kotirani
član Bratstva.10 Nagoveštaj o ovoj činjenici dolazi iz same Biblije u kojoj nam je rečeno
kako je Mojsije podignut kao dete:
... i faraonova kćer ga uze, i podiže ga kao svog sina. I Mojsije posta učen u svim
znanjima egipćana, i bejaše jak na rečima i delima.
Egipatski istoričar i vrhovni sveštenik, Manetho (oko 300 pne.), kaže da je Mojsije veliki
deo svog obrazovanja dobio u Bratstvu od Akhnaton-a, faraona začetnika monoteizma:
Mojsije, sin plemena Levi (jedno od jevrejskih plemena), obrazovan u Egiptu i inicijaciran
u Heliopolisu (egipatski grad), postade visoki sveštenik Bratstva za vladavine faraona
Amenhotep-a (Akhnaton). Odabran je od jevreja za njihovog voñu i prilagodio je idejama
svog naroda nauku i filozofiju koju je spoznao iz egipatskih misterija; dokazi o ovome
mugu se naći u simbolima, inicijacijama, i u njegovim zakonima i zapovestima ... Dogma
o „jedinom Bogu“, za koju je mislio da je interpretcija i učenje egipatskog Bratstva,
faraona koji je ustanovio prvu monoteističku religiju poznatu čoveku.
Jaki dokazi koji podupiru Manetho-vu izjavu mogu se naći u ranim učenjima judaizma,
koja su bila duboko mistična i koristila mnoge simbole Bratstva. Mnoga od tih mističnih
učenja se i danas uče u jevrejskoj Kabali: tajna verska filozofija jevrejskih rabina. Kabala
nastavlja da koristi složen sistem mističnih simbola. Moderni nacionalni logo Izraela,
šestokraka Davidova zvezda, je bila simbol Bratstva hiljadama godina.
 
III dio

Rani ljudski pisci prikazuju Skrbničke „bogove“ čovečanstva kao krvožedna stvorenja
koja teže preteranom nasilju. Nažalost, te tužne kvalitete se nisu poboljšale kod Jehove.
Tokom puta od Egipta do Obećane zemlje Jehova je zahtevao potpunu poslušnost
Jevreja. Mnogi ljudi su se bunili i Jehova je reagovao ekstremno okrutno. Jehova je
navodno ubijao i do 14,000 jevreja povremeno zbog neposlušnosti. Koristio je različite
metode ubijanja, kao što je širenje zaraza, kao što su drugi Skrbnički „bogovi“ radili
ranije u Sumeriji. Kada su jevrejske armije stigle do Kanana, Jehova je prikazao
originalnu psihopatsku devijantnost. Da bi Jevreji uspostavili vlast u svojoj novoj
domovini, Jehova je naredio jevrejskoj armiji da započne kampanju genocida nad svim
gradovima i naseljima u oblasti. Pod novim voñstvom Isusa Navina prvi grad koji je pao u
Jehovinom sedmo-godišnjem holokaustu je bio Jerihon. Prema Bibliji, jevrejska armija
koja je brojala desetine hiljada, je pobila sve u Jerihonu osim, ironično, prostitutke koja
je ranije izdala svoj narod jevrejskim špijunima:
I oni su potpuno uništili sve što je bilo u gradu,

I muško i žensko, mlado i staro, i volove, i ovce,
I magarce, oštricom mača.
ISUS NAVIN 6:21
Kada je to postignuto:
... a grad spališe ognjemi što god beše u njemu; samo srebro i zlato i posuñe od mjedi i
od gvožña metnuše u riznicu doma Gospodnjega.
ISUS NAVIN 6:24
Sledeća meta je bio Ai, grad sa populacijom od 12,000 stanovnika. Svi grañani Ai-a su
poklani a grad je spaljen do temelja. Ovo divljaštvo je usledilo od grada do grada:
Tako pobi Isus svu zemlju, gore i južnu stranu i ravnice i doline, i sve careve njihove; ne
ostavi ni jednoga živa, nego sve duše žive zgubi, kao što beše zapovedio Gospod Bog
Izrailjev.
ISUS NAVIN 10:40
Genocid je opravdan rečima da su sve žrtve bile nastrane. Ovo nije mogao biti pravi
razlog jer su i deca i životinje takoñe pobijene. Teško da je fer masakrirati ceo grad zbog
zločina nekolicine; takoñe nije u redu ubiti dete zbog zločina roditelja. Pravi zločin,
prema Bibliji, bio je taj što su starosedeoci oblasti postali neposlušni. Tako su poslušniji
Jevreji izabrani od strane Jehove da zbrišu starosedeoce i zamene ih. Danas se vode
debate da li je jevrejska asimilacija Kanana bila genocidna kao što je prikazana u Bibliji.
Moderna arheološka iskopavanja poprišta bitki (kao što su Hazor, Debir, itd) navedenih u
Bibliji su otkrila dokaze o nasilnom uništavanju u vreme Isusa Navina. Druga iskopavanja
nisu dala dovoljno dokaza o tome. Mnogo ljudi naravno preferira da umanji biblijsko
krvoproliće što je više moguće. Koliko god da je priča o osvajanju Kanana istinita, ipak
nam govori nešto veoma bitno o genocidu:
Genocid je često oruñe za brze političke ili društvene promene brzom zamenom jedne
grupe ljudi sa drugom. Iz ovog razloga, genocid je isplivao kao važan istoriski fenomen u
vezi sa mnogim naporima Bratstva da dovede do brzih političkih i socialnih promena.
Ljudi koji su upoznati sa jevrejskim moralnim učenjima mogu biti iznenañeni brutalni
ponašanjem pripisanim Jehovi i jevrejima. Najpoznatija jevrejska moralna učenja su
naravno, Deset Zapovesti, koja su navodno data Mojsiju od Jehove za vreme puta u
Obećanu zemlju. Posle Mojsijeve smrti, Jehova i armije Izraela su jasno prekršili
zapovesti. Nemoj ubiti je prekršena tokom jevrejskog masakriranja stanovnika Kanana.
Jevreji su ignorisali zapovest Nemoj ukrasti, kada su orobili gradove. Nisu se ništa bolje
držali zapovesti Nemoj poželeti kuće susedove...niti nečega što je susedovo, kada su
počinili genocid da bi uzeli zemlju svojih suseda.
Ovakvo ponašanje je zbunjujuće jer mnoge biblijske zapovesti uspostavljaju pristojan
način ponašanja. Na primer, jevreji su upozoreni nikada da ne sarañuju sa prestupnikom
dajući lažno svedočenje. Druga zapovest naglašava važnost individualne odgovornosti.
Tolerancija prema strancima je bila zakonom obavezna, „Nećeš smetati strancu, niti ga
tlačiti...“ Od lopova se često zahtevalo da plate odštetu žrtvama. Kako objasniti takvo
varvarsko ponašanje uz postojanje tako humanih zapovesti?11 Deo odgovora možda leži
u rečima Monetho-a:
 
IV dio

Čuda koja Mojsije opisuje da su se desila na planini Sinaj, su u stvari, pripisane tajnoj
egipatskoj inicijaciji koju je Mojsije prebacio na svoj narod kada je osnovao odsek
egipatskog Bratstva u svojoj zemlji...
Ako su Manetho-ve reči istinite onda veći broj zapovesti dolazi pre iz ljudskih izvora nego
iz Skrbničkih unutar Bratstva. Ovo bi ukazalo na kontinuinirano prisustvo istinitih
humanitaraca unutar Bratstva uprkos dominaciji Skrbnika. Sam Mojsije je izgleda bio, do
nekle, takav humanitarac. Biblija opisuje Mojsija kao umerenog čoveka koji je često
intervenisao u korist Jevreja kada je Jehova bio spreman da sprovede nasilnu kaznu.
Kao što ćemo videti nekoliko puta u ovoj knjizi, dugotrajni humanitarni uticaji unutar
Bratstva su često uspevali da isplivaju na površinu ali nažalost ne dovoljno da bi
poništili iskvarene uticaje.
Još jedan zbunjujući aspekt priče o biblijskom genocidu je ponašanje ljudi koji su
pobijeni. Prema Bibliji samo jedan grad se predao. Ostali su izabrali da se biju i da budu
iskasapljeni. Zar nije verovatnije da bi se, pred mnogobrojnijom jevrejskom armijom i
možda gromoglasnim „bogom“ na nebu, veći broj opsednutih gradova predao ili barem
ponudio da napusti mirno Kanan? Biblija predstavlja interesantno objašnjenje zašto se
to nije dogodilo:
Ne bi ni jednoga grada koji učini mir sa sinovima izraelskim, osim Jeveja koji življahu u
Gavaonu, sve ih uzeše ratom.
Jer od Gospoda bi, te otvrdnu srce njihovo da izañu u boj na Izrael, da bi ih potro i da im
ne bi bilo milosti, nego da bi ih istrebio, kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.
ISUS NAVIN 11:19-20
Prethodni pasus tvrdi da je Jehova manipulisao žrtvama da se sukobe sa jevrejima kako
bi svi bili pobijeni. Ovo je zapanjujuće i važno priznanje, jer navodi na misao da su
Jehova ili drugi Skrbnici dominirali gradovima u regiji i koristili svoj uticaj da
izmanipulišu ljude da krenu u boj protiv jevreja. Ovo ne bi bilo prvi put da se takvo nešto
dogodi. Biblija prijavljuje sličnu manipulaciju u ranijim dogañajima. Kada su jevreji još
bili robovi u Egiptu, Jehova je naredio Mojsiju da ide i pita faraona da oslobodi jevrejska
plemena. Jehova je, meñutim, ima moć nad faraonom i Mojsije je unapred upozoren da
će Jehova uticati na faraona da kaže „ne“. Prema Bibliji Jehova je ima jasan razlog da na
taj način manipuliše faraonom:
A Gospod reče Mojsiju: idi k faraonu, jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo i srce
sluga njegovih, da učinim ove znake svoje meñu njima
I da pripovedaš sinovima i unucima svojim šta učinih u Egiptu i kakve znake svoje
pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.
IZLAZAK 10:1-2
Kada je čuo te reči Mojsije je više puta otišao kod faraona da ponovi molbu za
oslobañanje jevreja. Svaka molba je odbijena i svako odbijanje je pratila pošast koju je
Jehova pustio na egipćane. Pošasti su uključivale najezdu skakavaca , kugu, kožne
plikove zbog fine prašine i na kraju smrt prvoroñenog deteta tokom noći poznate kao
Pasha („Passover“). Tek posle Pashe Jehova je prestao da „otvrdnjuje srce“ faraona
kako bi jevreji mogli da napuste Egipat.
Mnogi učeni ljudi izražavaju mišljenje da Jehovino „otvrdnuto srce“ neprijatelja Izraela
jeste samo religijska ideja da sve ljudske misli i emocije potiču od „boga“ i zato to ne
treba prihvatati bukvalno. U ovom slučaju treba Bibliju shvatiti ozbiljno jer opisuje veoma
realan politički fenomen: dve ili više stranki koje su dovedene u sukob sa drugom od
strane treće. Jedan od najpoznatijih filozofa koji je raspravljao o korištenju manipulacije
treće stranke za društvenu i političku kontrolu je Nikolo Makijaveli (Niccolo Machiavelli),
filozof 16. veka. Iako Makijaveli nije prvi koji je pisao o ovoj temi, njegovo ime je postalo
sinonim za bezobzirnu političku lukavost.
 
V dio
Makijaveli je napisao nekoliko bezobzirnih „kako da“ uputstava za prosperiranje lokalnog
princa. Ta dela su postala literarni klasici. U njima Makijaveli opisuje nekoliko tehnika
koje su koristili italijanski vladari da održe kontrolu nad populacijom. Jedan metod je bio
podsticanje sukoba. U svom traktatu, Princ, Makijaveli je napisao:
Neki prinčevi, da bi održali državu sigurnom, su razoružali svoje podanike, drugi su
svojim podaničkim gradovima odvlačili pažnju svañama... Makijaveli je citirao specifičan
primer:
Naši preci, i oni koji su smatrani mudrima, su navikli da kažu da je neophodno držati
Pistoia (italijanski grad) svañama a Pisa tvrñavama; i sa ovom idejom oni su gajili
razmirice u nekim svojim podaničkim gradovima kako bi njihovo posedovanje bilo lakše.
Ljudska neujedinjenost je vredan komoditet princu jer ljudi teže pružanju otpora.
Makijaveli je opisao tačne korake ako neko želi da iskoristi ovo oruñe:
Način da se ovo uradi je da se zadobije poverenje grada koji je razjedinjen; I sve dok ne
doñe do sukoba biti arbitar izmeñu strana, a kada se sukobe dati sporu podršku slabijoj
strani, kako bi ostale u sukobu i izmorile se meñusobno; i zato što bi jače mere uklonile
svaku sumnju da hoćete da ih pokorite i postanete njihovim vladarom. Kada se ova šema
izvrši, desiće se kao i uvek, da cilj koji ste imali u vidu bude postignut. Grad Pistoia, koji
sam spomenuo ranije u drugoj temi, je osvojila republika Florence baš takvim umećem;
pošto je bio podeljen Florentina je podržavala jednu pa drugu stranu, i pošto nije uvredila
nijednu stranu, zavlačila ih sve dok im nije dojadio turbulentan način života kada su se
sami bacili Florenci u ruke.
Uprkos učinkovitosti ove tehnike, Makijaveli savetuje protiv korištenja iste jer može da se
okrene na štetu onoga koji je sprovodi. Uspeh tehnike zavisi od toga da barem jedna
strana nije svesna pravog izvora problema. Ako obe strane otkriju da su izmanipulisane
u meñusobno neprijateljstvo od strane treće, ne samo što će neprijateljstva prestati,
nego će se te dve strane, češće nego ne, ujediniti u mržnji prema trećoj strani koja je to
započela. Ovaj fenomen se može posmatrati na ličnom nivou kada dva prijatelja otkriju
da treći „prijatelj“ govori uvredljive stvari koje su oni rekli jedan o drugom ali obojici iza
leña. Da bi tehnika bila uspešna počinitelj mora ostati skriven kao izvor konflikta.
Da sumiramo, otkrivamo da gajenje sukoba izmeñu ljudi može biti uspešno oruñe za
održavanje društvene i političke kontrole nad populacijom. Da bi tehnika bila uspešna,
počinitelj mora uraditi sledeće:
Da stvori sukobe i „pitanja“ koja će izazvati ljude da se sukobe meñusobno radije nego
sa huškačem.
Da ostane skriven od pogleda kao pravi začetnik sukoba.
Da da podršku svim zaraćenim stranama.
Da bude viñen kao izvor velikodušnosti koji može rešiti sukobe.
Kao što je ranije rečeno u priči o vavilonskoj kuli, Skrbnički „bogovi“ su hteli da
čovečanstvo bude razjedinjeno i pod njihovom kontrolom. Da bi ovo postigli, biblijska
priča o Jehovi ukazuje da su Skrbnici usadili Makijavelsku tehniku meñu ljudska bića.
Biblija kaže da su Skrbnici ohrabrivali strane koje su kontrolisali da se meñusobno bore.
Za to vreme Skrbnici su proglasili sebe „bogom“ i „anñelima“ kojima ljudi treba da se
obrate kako bi našli rešenje sukoba. Da bi takvi Makijavelanski napori ostali uspešni duži
vremenski period, frakcionalizam mora konstantno da bude podstican a Skrbnici bi
morali stalno da budu skriveni kao huškači sukoba. Obe ove potrebe se sreću u
organizacionoj strukturi iskvarenog Bratstva.
 
VI dio

Bratstvo je pretvoreno u dalekosežnu
mrežu politički moćnih tajnih društava i religija koja bi uspešno organizovala ljude u
takmičarske frakcije; u isto vreme, tradicije tajnosti Bratstva efektivno skrivaju njegovu
organizacionu hijerarhiju. Ova tajnovitost postala je paravan iza kojeg su Skrbnici mogli
da se kriju na vrhu hijerarhije Bratstva iza vela o mitu i tako sakriju svoju ulogu huškača
nasilnih sukoba meñu ljudskim bićima. Na ovaj način, mreža organizacija Bratstva je
postala primarni kanal kroz koji su ratovi meñu ljudskim bićima mogli tajno i trajno da se
proizvode od strane Skrbničkog društva. Bratstvo je takoñe postalo kanal kroz koji su
Skrbničke institucije mogle biti nametnute ljudskoj rasi.
Ratovi služe drugoj Skrbničkoj svrsi otkrivenoj u Bibliji. Priča o Adamu i Evi spominje
namere „Bogova“ da učine fizičko preživljavanje ono čime je zaokupljen čovek od
roñenja do smrti. Ratovi potpomažu ovome jer troše velike količine dobara a za uzvrat
nude malo poboljšanja života. Ratovi ruše i razaraju ono što je već stvoreno – ovo čini
nephodnim velike količine ekstra napora samo za održavanje kulture. Što se više društvo
upušta u grañenje ratne mašinerije i ratovanje to će više ljudi tog društva videti da
njihove živote gube u napornom radu zbog parazitske i destruktivne prirode rata. Ovo je
istinito danas koliko je bilo i 1000 god. pne.
Lako se da videti da će se ljudi tući i svañati i bez spoljnih uticaja. Teško da postoji
stvorenje na zemlji koje nije u jednom trenutku svog života napalo drugo. Uopšte nije
potrebna uloga trećeg da bi izbila razmirica izmeñu grupa ljudi. Treće strane jednostavno
stvaraju razmirice i sukobe češćima, žešćima i dužima. Spontani sukobi, na koje se ne
utiče, teže da budu brzi, čudni i koncentrisani oko jednog vidljivog problema. Način za
održavanje veštačkog sukoba živim je da se stvori nerešiv „problem“ koji se može rešiti
samo potpunim uništenjem jednog od protivnika i zatim pomagati jedan tim da održi
sukob izjednačavanjem snaga. Da bi se cela rasa držala u stalnom stanju sukobljenosti,
problemi oko kojih će se članovi rase tući meñusobno moraju biti stvarani u kontinuitetu
i ratnici entuzijasti moraju biti uzgajani da bi se borili za taj cilj. Ovo su precizni tipovi
sukoba koji su stvoreni od strane Bratstva sve do danas. Ovi veštački izazvani sukobi su
upleli ljudsku rasu u konfuznost ratova koji su oštetili ljudsku istoriju. Uočavanje
umešanosti Bratstva u ljudskim dešavanjima je ponekad teško. Posao olakšava praćenje
upotrebe nekoliko najvažnijih mističnih simbola Bratstva. Ti simboli se ponašaju kao
obojene trake koje ulaze i izlaze iz vidokruga po kojima možemo otkriti ulogu Bratstva u
kreiranju istorije. Interesantno je da je jedan od najvažnijih simbola kecelja.
 
VII dio

Melchizedek-ova kecelja
Od svih biblijskih kraljeva malo je onih koji su legendarniji od Solomona. Bogat izvan
zamislivog i neizrecivo mudar, Solomonovo najpoznatije dostignuće je bila konstrukcija
velelepnog kompleksa zgrada, koji je uključivao najlepši hram navodno napravljen od
najboljeg kamena i velikodušno ukrašen zlatom. Na političkom polju, Solomon je stvarao
istoriju ponovnim uspostavljanjem dugo pokidanih veza izmeñu jevreja i Egipta. Ne samo
da je Solomon postao savetnik egipatskog faraona, Shishak-a I, takoñe je oženio
faraonovu ćerku.
Tokom vremena koje je proveo u Egiptu, Solomon se upoznao sa Bratstvom. Po povratku
u Palestinu, on je podigao svoj čuveni hram da ugosti Bratstvo u svom gradu. Naravno,
Jehova je bio glavni bog novog hrama, iako je Solomon dozvolio obožavanje drugih
lokalnih božanstava kao što je Baal, vrhovni bog Kananaca. Solomonov hram je
napravljen po uzoru na hram Bratstva iz El Amarna, samo što je Solomon izostavi
strukture sa strane koje su hramu u El Amarnu davale oblik krsta.
Grañenje Solomonovog hrama nije bio mali zadatak. Da bi se izveo ovaj arhitektonsi
podvig, Solomon je doveo posebne esnafe zidara da dizajniraju njegovu zgradu i da
nadgledaju izgradnju. Ti posebni esnafi su već bili važne institucije u Egiptu, i vredi
zaviriti u njihovo poreklo.
Arhitektura je važna umetnost koja oblikuje fizički pejzaž društva. Može se dosta reći o
stanju civilizacije gledajući zgrade koje gradi. Na primer, arhitektura renesanse je
imitirala klasičnu rimsku arhitekturu sa velikim i ukrašavajućim dizajnom, ukazujući na
kulturu koja prolazi kroz intelektualne i umetničke promene. Moderna arhitektura teži
efikasnosti ali je sterilna i nehumana, otkrivajući kulturu koja je vrlo poslovna ali
umetnički nenapreduje. Arhitektura nam govori koja klasa ljudi najviše utiče na kulturu.
Renasansu su vodili mislioci i umetnici; naša era je obeležena efikasno orijentisanim
poslovnim ljudima.
U drevnom Egiptu su, inženjeri, poslodavci i zidari koji su radili na velikim arhitektonskim
projektima, dobijali specijalni status. Oni su organizovani u elitne esnafe koje je
sponzorisalo Bratstvo u Egiptu. Esnafi su imali ulogu vrlo blisku današnjoj trgovačkoj
uniji. Pošto su esnafi bili organizacije Bratstva koristili su mnoge činove i titule Bratstva.
Takoñe su praktikovali mistične tradicije.
Dokazi o postojanju ovih specijalnih esnafa je otkrio arheolog Petrie tokom ekspedicije u
libiskoj pustinji u 1888-oj i 1889-oj. U ruševinama grada sagrañenog oko 300 pne. Dr.
Petrie-jeva ekspedicija je otkrila odreñen broj papirusa. Jedan set opisuje esnaf koji je
održao tajne sastanke oko 2000 pne. Esnaf se sastao da raspravlja o radnim satima,
platama i pravilima dnevnog rada. Sastajao se u kapeli i pružao olakšice udovicama,
siročićima i radnicima u nevolji. Organizacija obaveza opisana u papirusima je veoma
slična onima u „Upravniku“ i „Majstoru“ („Warden“ i „Master“) u modernom odseku
Bratstva koje je nastalo iz ovih esnafa: „Masonstvo“.
Još jedna zabeleška o esnafima je nañena u egipatskoj Knjizi Mrtvih, mističan rad koji
potiče iz oko 1590 pne. Knjiga Mrtvih sadrži neke filozofije koje su učene u egipatskim
Školama Misterije. Citira boga Tota koji govori drugom bogu, Ozirisu:
Ja sam veliki Bog u božanskom brodu;...Ja sam obični sveštenik u podzemlju koji izvodi
svete rituale u Abydos-u (egipatski grad), uzdižući se na više nivoe inicijacije;...Ja sam
Veliki Majstor radnika koji su podigli sveti luk za potporu.12
Zanimljivo je primetiti da Knjiga Mrtvih takoñe sadrži belešku o borbi izmeñu vladajućih
Skrbničkih „bogova“ i „zmije“(originalnog neiskvarenog Bratstva). U hvalama pevanim
egipatskim „bogovima“ čitamo:
Tvoj neprijatelj, Zmija, je predat vatri. Čudovište-Zmija Sebua je palo ničice, njegove četiri
noge su okovane u lance, a njegove zadnje noge je Ra odneo od njega. Sinovi Pobune
(The Sons of Revolt) nikada se više neće podići.
Egipćani su često prikazivali svoje „bogove“ sa životinjskim glavama i osobinama kao
način simbolisanja odreñene kvalitete i karaktera. U gornjem citatu, Zmiji su date četiri
noge. Zmija je kasnije postala simbol tame, koju je bog sunca Ra „pobeñivao“ svakog
jutra donoseći novi dan. Pre te mitologije, Zmija je bila, doslovno, neprijatelj vladajućih
„bogova“. Neki sledbenici Zmije su bili poznati kao „Sinovi Pobune“, koji su bili
posvećeni uništenju glavnog Skrbničkog „boga“ i postavljanju na njegovo mesto „Zmije“
(ranog neiskvarenog Bratstva). Posle poraza i iskvarenja „Zmije“, izgleda da su se
„Sinovi Pobune“ okrenuli i pobunili protiv iskvarenog Bratstva kada je ono počelo da
šalje osvajače iz Egipta. Meñutim, nije prošlo mnogo od kako su revolicionarne grupe
ponovo absorbovane u iskvareno Bratstvo i počele doprinositi veštačkim sukobima
Bratstva, kao što ćemo videti kasnije. Zidarski esnafi Bratstva su preživeli kroz vekove.
Članovi esnafa su uglavnom bili slobodni muškarci, čak i u feudalnim društvima, i zato
su često nazivani „slobodni zidari“. Esnafi slobodnih zidara su otpočeli praktikovanje
misticizma danas poznatog kao „Masonerija“. Mistični Masoni su postali najveći odsek
Bratstva koji će imati velikog političkog značaja kasnije u istoriji.
 
VIII dio

Kako je duhovno znanje unutar Bratstva bivalo zamenjeno, u drevnom Egiptu,
nerazumljivim alegorijama i simbolima, običaji su postajali važniji zbog svoje simbolične
važnosti. Važan i najvidljiviji deo ceremonijalne opreme u mnogim organizacijama
Bratstva, uključujući Masoneriju, dugo je bila kecelja.
Simbolična kecelja, koja se nosi oko struka kao kuhinjska kecelja, proizvodi zapanjujuću
vizuelnu vezu izmeñu drevnih Skrbničkih „bogova“ i mreže Bratstva.
Mnogi egipatski hijeroglifi opisuju vanzemaljske „bogove“ kako nose kecelje. Sveštenici
starog Egipta su nosili slične kecelje kao znak svoga autoriteta. Izložena u Egipatskom
muzeju u San Hozeu, Kalifornija, je drevna egipatska statua otkrivena u grobnici u
Abydos-u. Statua prikazuje egipatskog princa koji drži ruke u ritualnom stavu koji dr.
Lewis iz Reda Crvenog krsta opisuje kao „ poznat svim ložama i članovima Crvenog
krsta“. Osobina koja se ističe na statui je trouglasta kecelja koju nosi princ. Egipatski
muzej veruje da je statua isklesana oko 3400. pne. tokom egipatske prve dinastije. Ako je
datum tačan, onda simbol kecelje i jedan od sa njom povezanih mističnih rituala dolaze iz
perioda egipatske istorije kada su kako je rečeno „bogovi“ bili tako pismeni da su im
opremljeni domovi grañeni i održavani.
Najranije ceremonijalne kecelje su izgleda bile vrlo proste. Kako je vreme prolazilo,
mistični simboli i druge dekoracije su dodavane. Najbitnija promena na kecelji se
dogodila tokom vladavine moćnog Kananskog sveštenika-kralja Melchizedek-a, koji je
dostigao visok status u Bibliji. Melchizedek je predsedavao elitnim odredom Bratstva
nazvanim po njemu: Melchizedek-ovo Sveštenstvo. Početkom 2200 pne. Melshizedek-ovo
sveštenstvo je počelo da pravi ceremonijalne kecelje od bele jagnjeće kože. Bela
jagnjeća koža je prihvaćena i od strane Masona koji je koriste za svoje kecelje od tada.
Da su Skrbnički „bogovi“ i Bratstvo poverili svoje aktivnosti drevnom Srednjem Istoku i
Egiptu ostatak ljudske istorije bi bio veoma drugačiji i ova knjiga nikad ne bi bila
napisana. Umesto toga, mreža Bratstva je proširena kroz celu istočnu hemisferu
agresivnim misionarima i osvajačima. Jedna od njihovih meta je postala Indija.
Hinduizam je trebao da se rodi.

Priča se nastavlja ...........................................
Ukoliko netko želi dalje znati neka mi na PP ostavi poruku.
 
Rani ljudski pisci prikazuju Skrbničke „bogove“ čovečanstva kao krvožedna stvorenja
koja teže preteranom nasilju. Nažalost, te tužne kvalitete se nisu poboljšale kod Jehove.
Tokom puta od Egipta do Obećane zemlje Jehova je zahtevao potpunu poslušnost
Jevreja. Mnogi ljudi su se bunili i Jehova je reagovao ekstremno okrutno. Jehova je
navodno ubijao i do 14,000 jevreja povremeno zbog neposlušnosti. Koristio je različite
metode ubijanja
Kliknite za proširenje...

Najpoznatija jevrejska moralna učenja su
naravno, Deset Zapovesti, koja su navodno data Mojsiju od Jehove za vreme puta u
Obećanu zemlju. Posle Mojsijeve smrti, Jehova i armije Izraela su jasno prekršili
zapovesti. Nemoj ubiti je prekršena tokom jevrejskog masakriranja stanovnika Kanana.
Jevreji su ignorisali zapovest Nemoj ukrasti, kada su orobili gradove. Nisu se ništa bolje
držali zapovesti Nemoj poželeti kuće susedove...niti nečega što je susedovo, kada su
počinili genocid da bi uzeli zemlju svojih suseda.
Ovakvo ponašanje je zbunjujuće jer mnoge biblijske zapovesti uspostavljaju pristojan
način ponašanja.
Kliknite za proširenje...

U prvom slucaju ubija Jehova, u drugom se moze izvuci zakljucak da se krsi bozija zapovest "Ne ubij". Ali, ako Jehova povremeno naredi da se ubija onda se to moze posmatrati van prizme krsenja bozije zapovesti.
 
Kamael:
Ima interesantnih informacija, ali malo toga mozemo proveriti, i opet nam je nedovoljno informacija da bi doneli sopstveni sud, jer se ako samo citamo jedan pasus iz Biblije, i ako je samo jedna rec drugacije prevedena, dobija se druga konotacija.

Sta znamo o Mojsijevom obrazovanju? Ne znamo pa skoro apsolutno nista.
Kliknite za proširenje...
Zasto ti je potrebno da znas bilo sta o Mojsijevom obrazovanju? Ne znas nista ni o obrazovanju drugih biblijskih ili poznatih istorijskih licnosti onog vremena. U skladu s bajkovitom Biblijom, Mojsije je boziji, prvi i najvazniji mesija i tumac boga Jahveha. Osim toga, znamo iz Biblije da je bio egipatski princ, sto bi podrazumevalo da je visoko obrazovan.
 
Naveo sam Mojsijevo obrazovanje kao primer necega o cemu ne znamo nista ili znamo izuzetno malo, a imamo denominacije, kultove, sekte i sta sve ne, samo se mozgovi ispiraju... a koliko znamo da bi mogli drugima ispirati mozgove?

U duhovnom radu, kada osoba spozna i popne se za jedan vise stepenik, tada shvati da do tog trenutka nije znao nista, da je ono prethodno sto je znao bilo uglavnom pogresno.

- - - - - - - - - -

villaret:
e to on onaj gospod sto progovori iz kupine ..pa ko bi bio nego isus..isti lik sve vreme samo drugo pakovanje je u pitanju....:D
Kliknite za proširenje...

Mojsije je bio tradicionalan, dao ljudima zakone a Isus je za ono vreme bio revolucionaran, pokusao srusiti zakone pa ga likvidirali.
 
Kamael:
Naveo sam Mojsijevo obrazovanje kao primer necega o cemu ne znamo nista ili znamo izuzetno malo, a imamo denominacije, kultove, sekte i sta sve ne, samo se mozgovi ispiraju... a koliko znamo da bi mogli drugima ispirati mozgove?

U duhovnom radu, kada osoba spozna i popne se za jedan vise stepenik, tada shvati da do tog trenutka nije znao nista, da je ono prethodno sto je znao bilo uglavnom pogresno.

- - - - - - - - - -



Mojsije je bio tradicionalan, dao ljudima zakone a Isus je za ono vreme bio revolucionaran, pokusao srusiti zakone pa ga likvidirali.
Kliknite za proširenje...

Isus nije pokušao srušiti zakon, nego ispuniti zakon, ako govorimo o Božijem zakonu. Došao je s namjerom da dadne svoj život kao otkup za mnoge.

- - - - - - - - - -

Jahve, Jehova je Stvoritelj, Prvi i Posljednji, Svemoguči, Početak svega.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Zašto je Bog ubio Onana, Judinog sina?
7 8 9
Odgovora
207
Pregleda
974
AleksaJ
AleksaJ
RužnaKoLopov
Da li je hrišćanski osudjivati druge ljude?
2 3 4
Odgovora
86
Pregleda
824
DedaStojan
D
D
Jesu li Jehovi svjedoci Izvorni krscani?
2 3
Odgovora
56
Pregleda
917
DedaStojan
D

Back
Top