Jedno mesto a dva spomenika

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
327.010
Deo grada oko spomenika Vuku Karadžiću i pre nego je spomenik postavljen a naročito za Vukovog života, bio je kraj grada i početak livada, potoka i vinograda,
uz mehane i objekte duž Carigradskog druma (Bulevara)...Drugim rečima periferija.

Ideja o podizanju spomenika Vuku Karadžiću potekla je ubrzo pošto je okončan Prvi svetski rat od strane Srpske književne zadruge.
Osiromašena, još zavijena u crno, Srbija nije imala novca za spomenik – sakupljao ga je narod. Čak su postojale i poštanske marke putem kojih su se prikupljala sredstva.
Deset godina trebalo je da se skupi 305 hiljada dinara, tada ozbiljna suma novca. Odlučeno je da se spomenik uradi po maketi Đorđa Jovanovića.

I ma kako ova statua bila ozbiljna i svevremena, ma kako knjiga bila teška, a draperija koja prekriva Vukova kolena mirna i zaleđena – autor Đorđe Jovanović učinio je da ona bude “živa“, blago okrenuvši njegov pogled u stranu.Skulptura visoka tri metra izlivena je 1932. godine u Pragu, a naredne godine stigla je u Beograd.
Međutim, četiri godine ona je čekala samo odluku gde bi trebalo da bude postavljena.

“Neki od predloga bili su da se skulptura postavi u Studentskom parku, između spomenika Dositeju Obradoviću i Josifu Pančiću, u parku kod Železničke stanice ili pred kafanom „Albanija“. Posle mnogobrojnih polemika oko lokacije, Gradsko veće je 23. jula 1937. godine, odlučilo da se za podizanje spomenika Vuku Karadžiću ustupi mesto na uglu ulice Kralja Aleksandra i Geteove (današnja Ruzveltova), u parku Ćirila i Metodija…” podaci su Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Ono što se danas malo zna jeste da je Vukov spomenik, i sam izložen tumaranju i višegodišnjem čekanju, imao gotovo identičnu sudbinu sa spomenikom na čije je prvobitno predviđeno mesto postavljen, na današnjem Novom groblju.Jedan od najlepših beogradskih spomenika, delo ruskog emigranta koji je od Lenjinove revolucije našao utočište u Kraljevini SHS, Romana Verhovskoja i domaćeg vajara Živojina Lukića trebalo je da stoji upravo na mestu na kome je Vuk danas.

Spomen-kosturnica branilaca Beograda 1914—1918. jedno je od najznačajnijih spomen-obeležja iz vremena Prvog svetskog rata u Beogradu.
Branioci Beograda u Prvom svetskom ratu, 3.529 znanih i 1.074 neznana junaka, počivaju zaključani iza čeličnih vrata spomen-kosturnice na Novom groblju.

Свјетлопис_споменика_спомен_костурнице_бранилаца_Биограда,_Ново_гробље.jpg


Njegovom postavljanju je prethodila oštra debata između Udruženja oficira rata 1914-1918 koje je naručilo izradu memorijala, autora i dela javnosti, sa strukturama u tadašnjoj državi: zbog izrazito prosrpske simbolike spomenika tadašnji politički vrh, uključujući i Kralja Aleksandra I Karađorđevića nije dopustio njegovo postavljanje na vidnom mestu i prebacio ga je na udaljenu lokaciju Novog groblja gde je svečano otvoren 1931. godine.

Umesto njega, nekoliko godina kasnije, kada kralj Aleksandar više ne bude živ, na to mesto će ipak doći spomenik sa srpskom simbolikom, ovaj put Vuku Stefanoviću Karadžiću koji nas vec 86 godina posmatra sa pijedestala iz paka Ćirila i Metodija
Spomenik visok 7,25 metara, otkriven je 7. novembra 1937. godine, povodom 150 godina od rođenja Vuka Karadžića.

DSC0111-1024x692.jpg

(vikipedija, kaldrma)
 

Back
Top