- Poruka
- 6.959
Tatjana Marković Topalović je profesorka fizike u srednjoj Medicinskoj školi u Šapcu. Jedan je od autora Parka nauke u Šapcu, koji je otvoren u martu 2013. godine u dvorištu Centra za stručno usavršavanje.
Tatjana Marković Topalović, Foto: YouTube Prt Scr
Već dugi niz godina, ova profesorka je promoterka nauke u Mačvanskom okrugu i koordinator projekta „Zasuči rukave“ za svoj okrug. Angažovana je i na realizaciji radionica Kancelarije za mlade. Punih 10 godina vodila je školicu nauke za decu mlađeg uzrasta grada Šapca, gde promoviše eksperimente koji su česte nedoumice kod dece i njihovih roditelja, podstičući tako kreativnost i kritično mišljenje kod dece. Predaje uz puno entuzijazma i volje, a zakone fizike i prirode uopšte prenosi putem inovativnih postupaka.
Osnivač je Društva ljubitelja fizike koje se već 14 godina bavi promocijom i prezentacijom nauke kroz interesantne i aktuelne teme.
Pored toga, Tatjana je i dobitnica nagrade Global Teacher Prize za Srbiju, za 2018. godinu.
O stanju u domaćem obrazovanju, nastavniku 21. veka i digitalizaciji obrazovanja, Tatjana je govorila za naš portal. Ona je, bez dlake na jeziku, britko ali precizno nabrojala i 12 stavki koje su ključ za napredak našeg obrazovnog sistema.
Koliko je danas nekom ko radi u prosveti teško (ili lako) da bude entuzijasta?
Biti entuzijasta je stvar odluke i životnog stila. U svemu. Samim tim i u prosveti. Čini mi se da se zapravo odgovor na Vaše pitanje krije u drugom pitanju, a to je – da li ste u životu odlučili da budete ničim izazvan optimista, ili mnogo čim izazvan pesimista.
Svako vreme je bilo teško za obrazovanje. Obrazovni i misleći ljudi, kritički nastrojeni, uz sve to i vrlo stručni nisu miljenici ma kog društva. Često su nezaustavljivi, nadmoćni u intelektu, cilju i odlučnosti, a teško je upravljati njihovim mišljenjem.
Današnjeg svakodnevnog nastavnika, koji pomera granice, sa svih strana čekaju ograničenja: mesečna primanja, brdo administracije, niz nepotrebnih normi, neprekidna provera od strane ovlašćenih subjekata u školi i van nje, često nezadovoljni roditelji, udružen sistem vrednosti, dakle, mutna voda prepuna „grizućih“ riba. I onda vi, kao nastavnik, odlučite da plivate tom mutnom vodom. Pristajete da joj se dno ne vidi, pristajete i na njenu različitu „gustinu“ tokom plivanja, ma pristanete i na sve ugrize velikih i malih riba, jer ispred vas idu vaši bivši i sadašnji učenici. Zbog njih sve vredi, i bacanje i plivanje u svakoj vodi obrazovanja. Oni to znaju i vraćaju na najlepši način.
Koje osobine i veštine je važno da ima dobar nastavnik 21. veka i jesu li digitalna znanja i otvorenost za drugačije načine rada neophodne kompetencije?
Nastavnik bi trebalo da bude sve. Dakle koliko god veština da ima, malo je, jer ga sa druge strane učionice mikroskopiraju digitalni urođenici, predstavnici, volšebne Z generacije, naša deca. Mislim da je najbitnija stvar da nastavnici razumeju vreme u kojem žive deca 21. veka, vreme bezrečitosti, brze komunikacije, kratkih znakovnih poruka, društvenih mreža, stotine kanala kablovske televizije, brze hrane, mora informacija, neusklađenosti roditeljsko – učeničkih odnosa… Komplikovano vreme u kojem se svi slabo „čuju“, i deca i roditelji i nastavnici, pri čemu se uglavnom radi o tri „zaraćene“ strane.
Verujem da je nastavnik ključna ličnost u sinhronizaciji analognog i digitalnog vremena. Imperativ 21. veka je digitalna pismenost, upotreba (ali ne i zloupotreba) digitalnih alata. Nastavnik treba da bude moderator, usmeravač, pobuđivač učeničkog intelekta. Okružena sam brdom nastavnikakoji su pripremili PP prezentacije i sada samo to dele učenicima, a od njih očekuju da odgovaraju na klasičan način. Put do informacije je olakšan, ali je proces učenja isti kao pre 4000 godina, usvoji, nauči, prezentuj, bićeš ocenjen. U takvu vrstu digitalne pismenosti ne verujem. Verujem da digitalna pismenost treba da bude podrška današnjem obrazovanju, ali ne i da je ključ. Put do dečijeg srca, razumevanja i prihvatanja i učenja je ipak mnogo krivudaviji i ne sastoji se u lepo upakovanoj i dostupnoj digitalnoj informaciji. Nastavnik 21. veka mora da se sinhronizuje s vremenom, a zatim da se uskladi sa energijom, razumevanjem, interesovanjem svojih učenika.
Tatjana Marković Topalović, Foto: YouTube Prt Scr
Već dugi niz godina, ova profesorka je promoterka nauke u Mačvanskom okrugu i koordinator projekta „Zasuči rukave“ za svoj okrug. Angažovana je i na realizaciji radionica Kancelarije za mlade. Punih 10 godina vodila je školicu nauke za decu mlađeg uzrasta grada Šapca, gde promoviše eksperimente koji su česte nedoumice kod dece i njihovih roditelja, podstičući tako kreativnost i kritično mišljenje kod dece. Predaje uz puno entuzijazma i volje, a zakone fizike i prirode uopšte prenosi putem inovativnih postupaka.
Osnivač je Društva ljubitelja fizike koje se već 14 godina bavi promocijom i prezentacijom nauke kroz interesantne i aktuelne teme.
Pored toga, Tatjana je i dobitnica nagrade Global Teacher Prize za Srbiju, za 2018. godinu.
O stanju u domaćem obrazovanju, nastavniku 21. veka i digitalizaciji obrazovanja, Tatjana je govorila za naš portal. Ona je, bez dlake na jeziku, britko ali precizno nabrojala i 12 stavki koje su ključ za napredak našeg obrazovnog sistema.
Koliko je danas nekom ko radi u prosveti teško (ili lako) da bude entuzijasta?
Biti entuzijasta je stvar odluke i životnog stila. U svemu. Samim tim i u prosveti. Čini mi se da se zapravo odgovor na Vaše pitanje krije u drugom pitanju, a to je – da li ste u životu odlučili da budete ničim izazvan optimista, ili mnogo čim izazvan pesimista.
Svako vreme je bilo teško za obrazovanje. Obrazovni i misleći ljudi, kritički nastrojeni, uz sve to i vrlo stručni nisu miljenici ma kog društva. Često su nezaustavljivi, nadmoćni u intelektu, cilju i odlučnosti, a teško je upravljati njihovim mišljenjem.
Današnjeg svakodnevnog nastavnika, koji pomera granice, sa svih strana čekaju ograničenja: mesečna primanja, brdo administracije, niz nepotrebnih normi, neprekidna provera od strane ovlašćenih subjekata u školi i van nje, često nezadovoljni roditelji, udružen sistem vrednosti, dakle, mutna voda prepuna „grizućih“ riba. I onda vi, kao nastavnik, odlučite da plivate tom mutnom vodom. Pristajete da joj se dno ne vidi, pristajete i na njenu različitu „gustinu“ tokom plivanja, ma pristanete i na sve ugrize velikih i malih riba, jer ispred vas idu vaši bivši i sadašnji učenici. Zbog njih sve vredi, i bacanje i plivanje u svakoj vodi obrazovanja. Oni to znaju i vraćaju na najlepši način.
Koje osobine i veštine je važno da ima dobar nastavnik 21. veka i jesu li digitalna znanja i otvorenost za drugačije načine rada neophodne kompetencije?
Nastavnik bi trebalo da bude sve. Dakle koliko god veština da ima, malo je, jer ga sa druge strane učionice mikroskopiraju digitalni urođenici, predstavnici, volšebne Z generacije, naša deca. Mislim da je najbitnija stvar da nastavnici razumeju vreme u kojem žive deca 21. veka, vreme bezrečitosti, brze komunikacije, kratkih znakovnih poruka, društvenih mreža, stotine kanala kablovske televizije, brze hrane, mora informacija, neusklađenosti roditeljsko – učeničkih odnosa… Komplikovano vreme u kojem se svi slabo „čuju“, i deca i roditelji i nastavnici, pri čemu se uglavnom radi o tri „zaraćene“ strane.
Verujem da je nastavnik ključna ličnost u sinhronizaciji analognog i digitalnog vremena. Imperativ 21. veka je digitalna pismenost, upotreba (ali ne i zloupotreba) digitalnih alata. Nastavnik treba da bude moderator, usmeravač, pobuđivač učeničkog intelekta. Okružena sam brdom nastavnikakoji su pripremili PP prezentacije i sada samo to dele učenicima, a od njih očekuju da odgovaraju na klasičan način. Put do informacije je olakšan, ali je proces učenja isti kao pre 4000 godina, usvoji, nauči, prezentuj, bićeš ocenjen. U takvu vrstu digitalne pismenosti ne verujem. Verujem da digitalna pismenost treba da bude podrška današnjem obrazovanju, ali ne i da je ključ. Put do dečijeg srca, razumevanja i prihvatanja i učenja je ipak mnogo krivudaviji i ne sastoji se u lepo upakovanoj i dostupnoj digitalnoj informaciji. Nastavnik 21. veka mora da se sinhronizuje s vremenom, a zatim da se uskladi sa energijom, razumevanjem, interesovanjem svojih učenika.
