- Poruka
- 377.330
Iako tek punoletan, golobrad mladić Đorđe Kratovac odbio je da se odrekne Hrista i promeni veru, zbog čega je pretrpeo surove muke i strašnu smrt u plamenu.
Srpska pravoslavna crkva sa pobožnim poštovanjem i uzdizanjem molitvi 24. februara slavi uspomenu na Svetog novomučenika Đorđa Kratovca, mladića koji je svojom nepokolebljivom verom u Hrista stekao venac mučeništva i postao svetionik hrabrosti i duhovne postojanosti za pokolenja.
Sveti Đorđe Kratovac rođen je krajem 15. veka u varoši Kratovu, u srcu Stare Srbije, kao sin pobožnih roditelja Dimitrija i Sare. Od malih nogu vaspitavan u duhu pravoslavlja, rano se uzdigao u kreposti i bogoljublju, ne naslućujući da će njegov put voditi ka neizrecivoj slavi mučeništva. Kao mlad zlatarski šegrt preselio se u tadašnji Sredac, današnju Sofiju, gde je usavršavao svoj zanat, ali još više utvrđivao svoju veru, koja će ga uskoro staviti na kušnju od koje nije odstupio ni za tren.
Kada je imao svega osamnaest godina, osionost osmanske vlasti obrušila se na ovog neustrašivog mladića. Muslimanski provokatori pokušali su da ga prevare slatkorječivošću, da ga ubede da se odrekne vere otaca i pokori sili vremena. Međutim, Đorđe je ostao čvrst kao stena, nepokolebljiv poput starozavetnih pravednika.
Kada rečima nisu uspeli da slome njegovu veru, pribegli su mučenju. Bačen u tamnicu, bio je izložen strašnim mukama, ali ni patnje tela nisu mogle pokolebati njegovu dušu, koja je već bila uzdignuta ka Nebesima.
Srpska pravoslavna crkva sa pobožnim poštovanjem i uzdizanjem molitvi 24. februara slavi uspomenu na Svetog novomučenika Đorđa Kratovca, mladića koji je svojom nepokolebljivom verom u Hrista stekao venac mučeništva i postao svetionik hrabrosti i duhovne postojanosti za pokolenja.
Sveti Đorđe Kratovac rođen je krajem 15. veka u varoši Kratovu, u srcu Stare Srbije, kao sin pobožnih roditelja Dimitrija i Sare. Od malih nogu vaspitavan u duhu pravoslavlja, rano se uzdigao u kreposti i bogoljublju, ne naslućujući da će njegov put voditi ka neizrecivoj slavi mučeništva. Kao mlad zlatarski šegrt preselio se u tadašnji Sredac, današnju Sofiju, gde je usavršavao svoj zanat, ali još više utvrđivao svoju veru, koja će ga uskoro staviti na kušnju od koje nije odstupio ni za tren.
Kada je imao svega osamnaest godina, osionost osmanske vlasti obrušila se na ovog neustrašivog mladića. Muslimanski provokatori pokušali su da ga prevare slatkorječivošću, da ga ubede da se odrekne vere otaca i pokori sili vremena. Međutim, Đorđe je ostao čvrst kao stena, nepokolebljiv poput starozavetnih pravednika.
Kada rečima nisu uspeli da slome njegovu veru, pribegli su mučenju. Bačen u tamnicu, bio je izložen strašnim mukama, ali ni patnje tela nisu mogle pokolebati njegovu dušu, koja je već bila uzdignuta ka Nebesima.
