Jedino pravo lice..

[Neno]

..onog pravog, istinskog je samo onda kad..

Pravog muškarca prepoznaš, kad se žena razboli,
Pravu ženu, kad muškarac ostane bez finansija,
Djecu, kad roditelji ostare,
Braću, kad se diijeli imovina,
Prijatelje, kad si u nevolji ili kad u nečemu stvarno uspiješ a oni ti ne zavide..

Sve drugo može da bude ali i ne mora.
Kad-tad se pokaže naše pravo lice, i pokaže nam kakvi smo i da li smo sa nekim(a) živjeli srećno ili (ne)svjesno bili u zabludi.

 

[Neno]

Ako može tema da se prebaci na Psihologiju, ovdje ne pripada.. hvala.

 

[Џорџи]

E do toga moze da prodje pola zivota u zabludi

 

[Sassy Doll]

čini mi se da su retki ti koji se pokažu tada

 

[Džudi S]

..onog pravog, istinskog je samo onda kad..

Pravog muškarca prepoznaš, kad se žena razboli,
Pravu ženu, kad muškarac ostane bez finansija,
Djecu, kad roditelji ostare,
Braću, kad se diijeli imovina,
Prijatelje, kad si u nevolji ili kad u nečemu stvarno uspiješ a oni ti ne zavide..

Sve drugo može da bude ali i ne mora.
Kad-tad se pokaže naše pravo lice, i pokaže nam kakvi smo i da li smo sa nekim(a) živjeli srećno ili (ne)svjesno bili u zabludi.

100 posto tačno. Sve osobe sa kojima smo u nekom odnosu, porodičnim, emotivnom, poslovnom, prijateljskom, možemo da prepoznamo kakve su zaista kada smo u nevolji.

Kada smo zdravi, uspešni, radosni, kada članove porodice, prijatelje i ostale pozivamo na neko slavlje, svi su tu.

Situacija se promeni kada "kola krenu nizbrdo". Odjednom telefon zaćuti. I..ostaju samo oni koji nam zaista žele dobro, oni koji nas vole...Pružaju podršku, nude pomoć, tu su.

Čak i članovi porodice,koji su nam rodbinski bliski, ne mogu da nam pomognu zato što...ne poznaju nikoga u toj bolnici, ne mogu... i kreću bespotrebna opravdanja.

Tužno i istinito.