Kako da objasnim u kratkim crtama ono što mislim a za šta bi mi trebalo puuuno prostora? Svejedno probaću
Pošto sam proučavala rani period hrišćanstva, širenje istog kao i istoriju, za mene je ta religija lažna jer je stvorena od čoveka za čoveka. To je jasno svakom ko se samo malo zadubio u same korene istog. Ko se malo zamislio na sebičnost, egocentričnost, ljubomoru pustinjskog jevrejskog boga jasno mu je to su sve karakteristike čoveka.
Možda su to i karakteristike bogova, zaista ne znam, ali znam da su to glavne karakteristike ljudi.
Takođe po toj "uzvišenoj" religiji čovek je centar sveta i svet je stvoren da bi čovek do mile volje mogao da vežba svoj destruktivni impuls nad drugim živim bićima jer ona nemaju dušu
.
Jer kako kažu hrišćani: "priroda je data da čovek nad njom vlada" iako je svakom mulcu jasno da to jednostavno nije tačno. Ali hrišćane svejedno to ne sprečava da pokazuju prezir prema svakom drugom obliku života koji nije ljudski i hrišćanski naravno.
e sad me ti ubedi da to ne liči na vlažnu fantaziju nedoj*ebanog lika koji bi stvarno voleo da zadivi ženu kojoj bi se zavuko u... gaćice.
E sad, tvoj stav "а жао ми је што (по мојој вери) то не чините поптуно и на прави начин", mi je nekako i smešan i tužan a reći ću ti i zašto.
Smešan jer je mesto sinteze gore pomenute religije pustinja, znači pesak i ravna crta na horizontu, e sad kad mi neko ko sledi i veruje u pustinjskog boga kaže da treba da poštujem prirodu "na pravi način" ono što meni pada na pamet jeste:
da posečemo sva drveta i sve što je zeleno, da zabetoniramo sve što možemo, jer tolko peska da sve prekrijemo nemamo.
A tužno mi je što to kaže Srbin, odnosno čovek koga drveće, znači ta ista priroda, štiti voli hrani.
Ja poštujem moju voljenu Boginju i Roda koji je stvorio sav svet koji se vidi i ne vidi. A sa moje tačke gledišta
jedino ko ima pravo da se nazove živim bogom je upravo drvo.
Zašto?
Jer drvo je jedino biće koje neprekidno, bezuslovno daje. Daje kiseonik, daje hranu, daje svoje telo i svoje biće za sva ostala bića, između ostalih i za čoveka.
O čudotvornim moćima drveća (nekih drveća ne svih) ne treba ni da pričam, svako je načuo bar jednu priču.
Meni su poznati primeri kada su neka čudotvorna stabla (ljudima su se dešavala izlečenja i javljanja duhova koji su ih savetovali šta da čine) posečena da bi na njihovim mestima bile izgrađene crkve, ono što je interesantno je da su ikone pravljene od svetih drveta nastavile da rade za dobrobit čoveka a ikone koje su pravljene od običnog drveta ostale da budu... ahm...samolepljive sličice.
Znači duh drveta je ostao da pomaže tim istim ljudima koji su ga ubili i odrekli ga se, bez obzira što ih je upravo čovek radi svoje koristi, vlasti i moći ubio.
Pošto sam proučavala rani period hrišćanstva, širenje istog kao i istoriju, za mene je ta religija lažna jer je stvorena od čoveka za čoveka. To je jasno svakom ko se samo malo zadubio u same korene istog. Ko se malo zamislio na sebičnost, egocentričnost, ljubomoru pustinjskog jevrejskog boga jasno mu je to su sve karakteristike čoveka.
Možda su to i karakteristike bogova, zaista ne znam, ali znam da su to glavne karakteristike ljudi.
Takođe po toj "uzvišenoj" religiji čovek je centar sveta i svet je stvoren da bi čovek do mile volje mogao da vežba svoj destruktivni impuls nad drugim živim bićima jer ona nemaju dušu
. Jer kako kažu hrišćani: "priroda je data da čovek nad njom vlada" iako je svakom mulcu jasno da to jednostavno nije tačno. Ali hrišćane svejedno to ne sprečava da pokazuju prezir prema svakom drugom obliku života koji nije ljudski i hrišćanski naravno.
e sad me ti ubedi da to ne liči na vlažnu fantaziju nedoj*ebanog lika koji bi stvarno voleo da zadivi ženu kojoj bi se zavuko u... gaćice.
E sad, tvoj stav "а жао ми је што (по мојој вери) то не чините поптуно и на прави начин", mi je nekako i smešan i tužan a reći ću ti i zašto.
Smešan jer je mesto sinteze gore pomenute religije pustinja, znači pesak i ravna crta na horizontu, e sad kad mi neko ko sledi i veruje u pustinjskog boga kaže da treba da poštujem prirodu "na pravi način" ono što meni pada na pamet jeste:
da posečemo sva drveta i sve što je zeleno, da zabetoniramo sve što možemo, jer tolko peska da sve prekrijemo nemamo.
A tužno mi je što to kaže Srbin, odnosno čovek koga drveće, znači ta ista priroda, štiti voli hrani.
Ja poštujem moju voljenu Boginju i Roda koji je stvorio sav svet koji se vidi i ne vidi. A sa moje tačke gledišta
jedino ko ima pravo da se nazove živim bogom je upravo drvo.
Zašto?
Jer drvo je jedino biće koje neprekidno, bezuslovno daje. Daje kiseonik, daje hranu, daje svoje telo i svoje biće za sva ostala bića, između ostalih i za čoveka.
O čudotvornim moćima drveća (nekih drveća ne svih) ne treba ni da pričam, svako je načuo bar jednu priču.
Meni su poznati primeri kada su neka čudotvorna stabla (ljudima su se dešavala izlečenja i javljanja duhova koji su ih savetovali šta da čine) posečena da bi na njihovim mestima bile izgrađene crkve, ono što je interesantno je da su ikone pravljene od svetih drveta nastavile da rade za dobrobit čoveka a ikone koje su pravljene od običnog drveta ostale da budu... ahm...samolepljive sličice.
Znači duh drveta je ostao da pomaže tim istim ljudima koji su ga ubili i odrekli ga se, bez obzira što ih je upravo čovek radi svoje koristi, vlasti i moći ubio.
