Svašta mi je smetalo, i mljackanje i kad neko priča dok jede i ako jede nešto što ne volim pa i sam miris te hrane, smetalo mi kad neko glasno srče dok pije. A onda mi je život podario iskušenje, tešku bolest bake koju sam voljela jako, jako, godinama sam je hranila preko sonde, rak joj pojeo organe za žvakanje, gutanje. Svaki put kad bih joj špricom ubrizgavala u tu prokletu sondu supu, sokove (strogo i gusto procijeđene) pomislila bih: o da može pojesti bilo šta kako treba. A kroz sondu ne može proći ništa ukusno
mada, njoj sam špricom na sondu davala i kafu jer je kafa radila svoj posao, razbistri je, godi joj, izbaci osmijeh na njeno namučeno i unakaženo lice.
Zato ne serrte, jedite i pustite druge da jedu kako žele.