Quantcast

Jedan od najvećih građevinskih skandala - 30 godina od ideje do otvaranja aerоdroma

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Разум поставља питање да ли је оваква бламажа својствена пословично прецизним Немцима, али пракса доказује да су на крају и Немци само обични људи - грешници, а не хладне и прецизне машине за шта их већина сматра.

Алзо... Берлин Бранденбург се после 8 година одлагања, вишеструко надмашеног буџета, па чак и предлога да се скроз поравна са земљом и направи потпуно нови, коначно отвара за саобраћај.

Нека му је са срећом


Jedan od najvećih građevinskih skandala - 30 godina od ideje do otvaranja aerdroma

Trideset godina je prošlo od ideje do današnjeg otvaranja velikog aerodroma u Berlinu.
1604138778529.png



Ovaj projekt se smatra jednim od najvećih skandala nemačkog građevinarstva. Međutim, zbog toga niko nikada nije odgovarao, piše Dojče vele (DW).

Šta je bio najveći problem? Kod izgradnje aerodroma Berlin-Brandenburg je toliko toga bilo pogrešno da je teško nešto izdvojiti.


Kad su stručnjaci analizirali stanje posle otkazanog otvaranja 2012. utvrdili su oko 120.000 grešaka. Među njima su bili: sistem za zaštitu od požara koji ne funkcioniše, hiljade automatskih vrata bez priključka na struju, garaže s premalo gvožđa u armiranom betonu i predaleko postavljenim nosačima pa je pretila opasnost propadanja. 170.000 kilometara kablova je postavljeno proizvoljno, u nedopuštenim kombinacijama i u preuskim šahtovima.

Osam godina je bilo potrebno kako bi arhitekte, inženjeri, tehničari i građevinari sredili taj haos.

Neverovatno skup i već sad premali

Otvaranje aerodroma Berlin-Brandenburg odgađano je šest puta. Troškovi izgradnje su porasli - od 2,5 milijarde na preko 7 milijardi evra. I to za aerodrom za koju se već sad vidi da će biti premali, kad prođe pandemija. Zato se već sad planira proširenje do 2030. - vredno 2,3 milijarde evra.

Kako je u Nemačkoj, zemlji visoke tehnologije, kod jednog tako velikog projekta moglo tako puno toga da bude urađeno pogrešno? Na to pitanje su pokušala da odgovore tri parlamentarna istražna odbora. Pregledno je bezbroj dokumenata, saslušano stotine svedoka i na kraju sastavljen izveštaj na više hiljada stranica. Rezultat: odgovorni na svim nivoima su zakazali i to je dovelo do katastrofe. Ali pre svega ovo: političko vođstvo je bilo nestručno, navodi DW.

Početak: planovi s olimpijskim igrama

Ideja velikog evropskog aerodroma u regionu Berlin-Brandenburg nastala je odmah posle ponovnog ujedinjenja Nemačke. Pet godina planiranja, pet godina izgradnje - otvaranje za priželjkivane olimpijske igre 2000. u Berlinu - tako je glasila jednačina koju su postavili političari na saveznom nivou, i u pokrajinamau Berlinu i u Brandenburgu.

Od olimpijskih igara u Berlinu nije bilo ništa, a politika se do 1996. bavila pitanjem - gde graditi aerodrom. Za svaki slučaj, državna firma za izgradnju aerodroma je za 350 miliona evra kupila građevinsko zemljište na više lokacija u Brandenburgu.

Nedostatak stručnosti

Prošlo je još sedam godina u bezuspešnoj potrazi za privatnim investitorima koji bi aerodrom planirali, gradili i njim posle upravljali. Ali, zbog velikih finansijskih rizika ni jedno privatna firma nije htela da se u to upušta - bez garancije države. 2003. je praktično pretila propast projekta.

Ali političari, pre svih tadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt, nisu to nikako hteli da dopuste i - kao vlasnik je uskočila država, piše DW.

"Dokazaćemo da tri javna vlasnika mogu izgraditi jedan takav projekt", najavio je Voverajt samouvereno prilikom početka radova 2006. A kao međunarodna oznaka već je bila odabrano - BBI.

Tek 2009. je primećeno da je IATA oznaku BBI već dodelila aerodromu Bubanešvar u Indiji. To je sitnica koja se, međutim, dobro uklapa u ono što je jedan dugogodišnji član nadzornog odbora 2017. izjavio za Špigel: u hodnike firme za izgradnju aerodroma nikad se nije uselila stručnost.


Uvek novi problemi

Kad su počeli građevinski radovi postojali su, istina, gotovi planovi aerodroma. Ali vlasnici su stalno imali nove želje i ideje, koje su arhitekti i građevinski inženjeri morali da uglave u već postojeće radove: dodatni međspratovi, mostovi za putnike, područja za radnje i ugostiteljske objekte. A s obzirom da su se promenili bezbednosni propisi EU, morali su da se prošire hodnici za kretanje putnika.

To nije moglo ostati bez posledica. S današnjeg stanovišta, gradilište je već 2009. bilo u zaostatku i s problemima. 2010. je bankrotirao inženjerski ured koji je bio merodavan za tehničko opremanje zgrada. Planirano otvaranje 2011. se odgađa, ali samo za osam meseci.

Ulepšavanje i zataškivanje

Glavni arhitekta Majnhard fon Gerken kasnije u svojoj knjizi "Blackbox BER" konstatuje da su se termini za otvaranje slagali "prema političkom kalendaru, najčešće s prekratkim rokovima i uprkos protivljenju šefova građevine".

Fon Gerkan iznosi teške optužbe. Kaže da je firma za izgradnju aerodroma stalno pokušavala da sakrije probleme pred nadzornim odborom koji je vodio gradonačelnik Berlina Voverajt. Između decembra 2011. i marta 2012. čak su manipulisani građevinski izveštaji.

"Naše crvene strelice koje su upozoravale da se rokovi ne mogu ispoštovati pretvorene su u žute semafore koji signalizuju da termini mogu biti ispunjeni, iako samo uz posebne napore", piše von Gerkan.

Političari vole da poveruju u takve stvari. Kod obilazaka gradilišta radnici moraju pločama da zatvore pogled na gradilište da niko ne vidi stvarno stanje. Tek četiri sedmice pre planiranog otvaranja, stvarno stanje se više ne može sakriti. Aerodrom u maju 2012. ne dobija dozvolu za rad.

Slede smene, a s ljudima odlazi i znanje

Na katastrofalno stanje politika je reagovala prebacivanjem krivice i nizom smena. I ekipa za planiranje oko arhitekte fon Gerkana je morala da ode. Bila je to greška, rečeno je kasnije, jer oni koji su dovedeni da završe aerodrom ne samo da su stalno morali da traže građevinsku dokumentaciju – 2014. je na jednom berlinskom otpadu pronađeno mnoštvo građevinskih dokumenata – nego su im nedostajale informacije o tome kako je nešto do tada izgrađeno.

Za sve te ludosti nikad niko nije pozvan na odgovornost. Odgovorni političari već odavno nisu na funkcijama. Kad se Klaus Voverajt 2014. opraštao od poltike, o aerodromu je rekao: "To je bio bolan poraz i to je ostao do danas."

Ni menadžeri nisu pozvani na odgovornost. Naprotiv. Jedan od dvojice smenjenih 2012. uspeo je čak preko suda da iznudi nadoknadu štete zbog izostanka primanja u visini od 1,4 miliona evra.
 

pustos

Elita
Poruka
15.737
Разум поставља питање да ли је оваква бламажа својствена пословично прецизним Немцима, али пракса доказује да су на крају и Немци само обични људи - грешници, а не хладне и прецизне машине за шта их већина сматра.

Алзо... Берлин Бранденбург се после 8 година одлагања, вишеструко надмашеног буџета, па чак и предлога да се скроз поравна са земљом и направи потпуно нови, коначно отвара за саобраћај.

Нека му је са срећом


Jedan od najvećih građevinskih skandala - 30 godina od ideje do otvaranja aerdroma

Trideset godina je prošlo od ideje do današnjeg otvaranja velikog aerodroma u Berlinu.
Pogledajte prilog 790154


Ovaj projekt se smatra jednim od najvećih skandala nemačkog građevinarstva. Međutim, zbog toga niko nikada nije odgovarao, piše Dojče vele (DW).

Šta je bio najveći problem? Kod izgradnje aerodroma Berlin-Brandenburg je toliko toga bilo pogrešno da je teško nešto izdvojiti.


Kad su stručnjaci analizirali stanje posle otkazanog otvaranja 2012. utvrdili su oko 120.000 grešaka. Među njima su bili: sistem za zaštitu od požara koji ne funkcioniše, hiljade automatskih vrata bez priključka na struju, garaže s premalo gvožđa u armiranom betonu i predaleko postavljenim nosačima pa je pretila opasnost propadanja. 170.000 kilometara kablova je postavljeno proizvoljno, u nedopuštenim kombinacijama i u preuskim šahtovima.

Osam godina je bilo potrebno kako bi arhitekte, inženjeri, tehničari i građevinari sredili taj haos.

Neverovatno skup i već sad premali

Otvaranje aerodroma Berlin-Brandenburg odgađano je šest puta. Troškovi izgradnje su porasli - od 2,5 milijarde na preko 7 milijardi evra. I to za aerodrom za koju se već sad vidi da će biti premali, kad prođe pandemija. Zato se već sad planira proširenje do 2030. - vredno 2,3 milijarde evra.

Kako je u Nemačkoj, zemlji visoke tehnologije, kod jednog tako velikog projekta moglo tako puno toga da bude urađeno pogrešno? Na to pitanje su pokušala da odgovore tri parlamentarna istražna odbora. Pregledno je bezbroj dokumenata, saslušano stotine svedoka i na kraju sastavljen izveštaj na više hiljada stranica. Rezultat: odgovorni na svim nivoima su zakazali i to je dovelo do katastrofe. Ali pre svega ovo: političko vođstvo je bilo nestručno, navodi DW.

Početak: planovi s olimpijskim igrama

Ideja velikog evropskog aerodroma u regionu Berlin-Brandenburg nastala je odmah posle ponovnog ujedinjenja Nemačke. Pet godina planiranja, pet godina izgradnje - otvaranje za priželjkivane olimpijske igre 2000. u Berlinu - tako je glasila jednačina koju su postavili političari na saveznom nivou, i u pokrajinamau Berlinu i u Brandenburgu.

Od olimpijskih igara u Berlinu nije bilo ništa, a politika se do 1996. bavila pitanjem - gde graditi aerodrom. Za svaki slučaj, državna firma za izgradnju aerodroma je za 350 miliona evra kupila građevinsko zemljište na više lokacija u Brandenburgu.

Nedostatak stručnosti

Prošlo je još sedam godina u bezuspešnoj potrazi za privatnim investitorima koji bi aerodrom planirali, gradili i njim posle upravljali. Ali, zbog velikih finansijskih rizika ni jedno privatna firma nije htela da se u to upušta - bez garancije države. 2003. je praktično pretila propast projekta.

Ali političari, pre svih tadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt, nisu to nikako hteli da dopuste i - kao vlasnik je uskočila država, piše DW.

"Dokazaćemo da tri javna vlasnika mogu izgraditi jedan takav projekt", najavio je Voverajt samouvereno prilikom početka radova 2006. A kao međunarodna oznaka već je bila odabrano - BBI.

Tek 2009. je primećeno da je IATA oznaku BBI već dodelila aerodromu Bubanešvar u Indiji. To je sitnica koja se, međutim, dobro uklapa u ono što je jedan dugogodišnji član nadzornog odbora 2017. izjavio za Špigel: u hodnike firme za izgradnju aerodroma nikad se nije uselila stručnost.


Uvek novi problemi

Kad su počeli građevinski radovi postojali su, istina, gotovi planovi aerodroma. Ali vlasnici su stalno imali nove želje i ideje, koje su arhitekti i građevinski inženjeri morali da uglave u već postojeće radove: dodatni međspratovi, mostovi za putnike, područja za radnje i ugostiteljske objekte. A s obzirom da su se promenili bezbednosni propisi EU, morali su da se prošire hodnici za kretanje putnika.

To nije moglo ostati bez posledica. S današnjeg stanovišta, gradilište je već 2009. bilo u zaostatku i s problemima. 2010. je bankrotirao inženjerski ured koji je bio merodavan za tehničko opremanje zgrada. Planirano otvaranje 2011. se odgađa, ali samo za osam meseci.

Ulepšavanje i zataškivanje

Glavni arhitekta Majnhard fon Gerken kasnije u svojoj knjizi "Blackbox BER" konstatuje da su se termini za otvaranje slagali "prema političkom kalendaru, najčešće s prekratkim rokovima i uprkos protivljenju šefova građevine".

Fon Gerkan iznosi teške optužbe. Kaže da je firma za izgradnju aerodroma stalno pokušavala da sakrije probleme pred nadzornim odborom koji je vodio gradonačelnik Berlina Voverajt. Između decembra 2011. i marta 2012. čak su manipulisani građevinski izveštaji.

"Naše crvene strelice koje su upozoravale da se rokovi ne mogu ispoštovati pretvorene su u žute semafore koji signalizuju da termini mogu biti ispunjeni, iako samo uz posebne napore", piše von Gerkan.

Političari vole da poveruju u takve stvari. Kod obilazaka gradilišta radnici moraju pločama da zatvore pogled na gradilište da niko ne vidi stvarno stanje. Tek četiri sedmice pre planiranog otvaranja, stvarno stanje se više ne može sakriti. Aerodrom u maju 2012. ne dobija dozvolu za rad.

Slede smene, a s ljudima odlazi i znanje

Na katastrofalno stanje politika je reagovala prebacivanjem krivice i nizom smena. I ekipa za planiranje oko arhitekte fon Gerkana je morala da ode. Bila je to greška, rečeno je kasnije, jer oni koji su dovedeni da završe aerodrom ne samo da su stalno morali da traže građevinsku dokumentaciju – 2014. je na jednom berlinskom otpadu pronađeno mnoštvo građevinskih dokumenata – nego su im nedostajale informacije o tome kako je nešto do tada izgrađeno.

Za sve te ludosti nikad niko nije pozvan na odgovornost. Odgovorni političari već odavno nisu na funkcijama. Kad se Klaus Voverajt 2014. opraštao od poltike, o aerodromu je rekao: "To je bio bolan poraz i to je ostao do danas."

Ni menadžeri nisu pozvani na odgovornost. Naprotiv. Jedan od dvojice smenjenih 2012. uspeo je čak preko suda da iznudi nadoknadu štete zbog izostanka primanja u visini od 1,4 miliona evra.
Isuvise veliki projekat, previse brzo posle ujedinjenja.
Verovatno su zeleli da pokazu, da i oni umeju. :confused:
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Isuvise veliki projekat, previse brzo posle ujedinjenja.
Verovatno su zeleli da pokazu, da i oni umeju. :confused:
Нема потребе да се они доказују, јер су то учинили пуно пута

Једноставно након уједињења појавила се потреба да се концентрише саобраћај у главном граду уједињене Немачке, која је до тада имала три аеродрома за комерцијални саобраћај. 2 у западном и 1 у источном делу. Темпелхоф је први затворен, а потом ће бити и Тегел, након што се данас отвори Бранденбург, направљен такорећи у склопу аеродрома Шенефелд у источном делу града, који је након уједињења преузео лоу костере, док је на Тегел пребачен редован саобраћај. Проблем са Тегелом је што нема физички простор за проширење иако је најпогоднији за приступ главном граду са аспекта путника. Зато се и кренуло у прављење новог.
 

pustos

Elita
Poruka
15.737
Нема потребе да се они доказују, јер су то учинили пуно пута

Једноставно након уједињења појавила се потреба да се концентрише саобраћај у главном граду уједињене Немачке, која је до тада имала три аеродрома за комерцијални саобраћај. 2 у западном и 1 у источном делу. Темпелхоф је први затворен, а потом ће бити и Тегел, након што се данас отвори Бранденбург, направљен такорећи у склопу аеродрома Шенефелд у источном делу града, који је након уједињења преузео лоу костере, док је на Тегел пребачен редован саобраћај. Проблем са Тегелом је што нема физички простор за проширење иако је најпогоднији за приступ главном граду са аспекта путника. Зато се и кренуло у прављење новог.
Tekst ukazuje na "vanity project".

...Pet godina planiranja, pet godina izgradnje - otvaranje za priželjkivane olimpijske igre 2000. u Berlinu - tako je glasila jednačina koju su postavili političari na saveznom nivou, i u pokrajinamau Berlinu i u Brandenburgu.

... , a politika se do 1996. bavila pitanjem - gde graditi aerodrom. ...
"Dokazaćemo da tri javna vlasnika mogu izgraditi jedan takav projekt", najavio je Voverajt samouvereno prilikom početka radova 2006.
Kad su počeli građevinski radovi postojali su, istina, gotovi planovi aerodroma. Ali vlasnici su stalno imali nove želje i ideje, koje su arhitekti i građevinski inženjeri morali da uglave u već postojeće radove: dodatni međspratovi, mostovi za putnike, područja za radnje i ugostiteljske objekte
 

fortes

Buduća legenda
Moderator
Poruka
29.035
S obzirom na kapacitete i zastarelost Tegela i Šonenfelda razumljiva je potreba za Brandeburgum. Osim lično motivisanih primedbi koje neću ponovo iznositi problem je što nakon svega ovoga ovo i dalje izgleda kao arhaična bleda senka Frankfurta,Dizeldorfa i Minhena. Pitanje je da li će osim servisiranja Berlinaca imati veći međunarodni značaj. Mislim da su ta mesta zauzeta.
 
Poslednja izmena:

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Tekst ukazuje na "vanity project".
Такав утисак можда оставља сам текст, обликован од стране аутора, али у суштини нови аеродром који би концентрисао саобраћај са претходна три и створио могућност да се додатно развија је потреба сама по себи након уједињења Немачке. Нема у тој идеји ничега што би говорило о потреби да се доказује нечија супериорност.
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
S obzirom n kapacitete i zastarelost Tegela i Šonenfelda razumljiva je potreba za Brandeburgum. Osim lično motivisanih primedbi koje neću ponovo iznositi problem je što nakon svega ovoga ovo i dalje izgleda kao arhaična bleda senka Frankfurta,Dizeldorfa i Minhena. Pitanje je da li će osim servisiranja Berlinaca imati veći međunarodni značaj. Mislim da su ta mesta zauzeta.
И мени се то исто питање наметнуло.

Аеродром у главном и највећем граду ће упркос свему остати по свим параметрима иза оних у поменута три града
 

pustos

Elita
Poruka
15.737
Такав утисак можда оставља сам текст, обликован од стране аутора, али у суштини нови аеродром који би концентрисао саобраћај са претходна три и створио могућност да се додатно развија је потреба сама по себи након уједињења Немачке. Нема у тој идеји ничега што би говорило о потреби да се доказује нечија супериорност.
"Dokazaćemo da tri javna vlasnika mogu izgraditi jedan takav projekt", najavio je Voverajt samouvereno prilikom početka radova 2006.
Vidi, ne mogu da komentarisem van teksta koji si ponudio. Verujem da projekat ima smisla, posebno od ujedinjenja i od kad je Berlin glavni grad, ali ocigledno ima i puno odstupanja od uobicajene prakse.
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Mnogo su uspesniji u zeleznickom saobracaju , Nemacka je gotovo fantasticno povezana kako sa drugim tako i u samoj drzavi.



Od 80ih do danas hiljade kilometara pruga i cak 3 generacije ICE kompozicija negde i dizel a u vecini elektro.
Успешни су они и те како и у ваздушном саобраћају, јер мислим да ни једна држава у Европи не може да се похвали да има два важна ваздушна чворишта, а Немачка их има 3: Франкфурт, Минхен и Дизелдорф.
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
И имају једну од најмоћнијих авиокомпанија на свету која може да подржи три чворишта

Италија је покушала са два чворишта: у Риму и на аеродрому Малпенса у Милану па су 2008 пукли као тиква са Алиталијом и од тада раде само преко римског Фиумићина.

Француска има само једно јако: у Паризу на Шарл де Голу, Енглеска само на Хитроу и Холандија у Амстердаму. Турска је са Истанбулом итд
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Sta ce biti sa Nikolom Teslom , cini mi se da Srbija i dalje tu gura novac ...
Имаш овде на теми пар коментара на ту тему
За сада шљака фино иако није деловало тако у почетку. Можда овај застој у одвијању саобраћаја и добро дође да се неке ствари брже изведу
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Оригинална замисао је била да се изведе паралелно слетање на обе писте. Једно слетање Луфтханзе на лету из Минхена и други Изијево симболично полетање са Тегела и слетање на Бранденбург.

1604226722622.png
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Supermoderator
Poruka
11.731
Posle 60 godina rada: Aerodrom od velikog istorijskog značaja zatvoren za saobraćaj

Berlin -- Aerodrom Tegel u Berlinu, koji ima veliki istorijski značaj, zatvoren je posle 60 godina rada.
1604956764478.png


Završetkom novog berlinskog aerodroma Berlin Brandenburg Vili Brant stvoreni su uslovi da se Tegel i Šenefeld, koji su bili aerodromi nekadašnja dva Berlina – Zapadnog i Istočnog, zatvore za saobraćaj.
1604956783414.png


Aerodrom Šenefeld je zapravo postao deo novog aerodroma i biće njegov Terminal 5, dok je Tegel planiran za zatvaranje, što se 8. novembra i desilo, prenosi portal Avijatika (Aviatica).
Er Frans, prva kompanija koja je 2. januara 1960. godine uspostavila letove ka Tegelu, u to vreme aerodromu Zapadnog Berlina i jedinim vratima ka svetu tadašnje enklave usred Istočne Nemačke, bila je i poslednja kompanija čiji avion je sa njega poleteo 8. novembra 2020.
 

fortes

Buduća legenda
Moderator
Poruka
29.035

:sad2:

Inače majka mi se vratila sa poslednjim letom Air Serbia sa Tegela dan ili dva ranije. Isto su ispraćeni vodenim topovima dok je avion taksirao. Prethodno su dobili neke priveske sa Tegel imenom i valjda doviđenja, i za razliku od svih prethodnih iskustava kaže da su bili jako ljubazni i nostalgični svi na aerodromu :lol:
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.