Рад и награда свештеника
Али, са највећим жаром секташ ти је причао против попова који, ето, „баш ништа не раде", а узимају новац од радника који се муче радећи. Нек раде и попови! Него шта! „Ко не ради, нека и не једе" — вели Св. писмо (2. Сол. 3: 10).
Стара је то парола, Станоје, већ дотрајала и онемоћала од старости. И нису ту паролу створили само секташи, него и сви антицрквени и антирелигијски покрети из прошлог века, који су ради веће ефикасности у борби против религије прогласили попове за трутове који ништа не раде, а радницима обећали пуно уживање свих плодова њиховог мукотрпног рада, кад неће више морати ништа никоме да плаћају, понајмање „ленчугама поповима". То су преузели и секташи.
Да ли је то обећање испуњено, и да ли ће се икад испунити, то се мене не тиче. Али ме се тиче, да ли је тачно да попови ништа не раде, него само једу туђу муку и туђ хлеб.
Ако се под речју „рад" схвати само копање, орање, рад у руднику или у фабрици, онда се већина свештених лица заиста не бави тим радом, иако има још како знатан број све-штених лица која се баш и таквим баве, и која у дословном смислу речи живе од рада својих руку.АА да ли је радник само онај који копа и ради у фабрици? Да ли се тим послом баве секташки проповедници, политички радници, спортисти, глумци, професори, трговци, адвокати, судије и тако редом? Зар мислиш да осим телесног рада не постоји никакав други, на пример духовни рад који такође има своју вредност? Замисли ти Станоје свештеника који мора, рецимо из Котора да по оним црногорским врлетима оде чак у Даниловград, или у какво забачено село у брдима и увалама да причести неког болесника на самрти, или да сахрани некога чији рођаци одлучно захтевају и горе од жеље да им се то учини. Мислиш ли ти да то није никакав рад и никаква услуга? Боме јесте. И ако ће тај свештеник само једанпут, а каткад и двапут дневно морати да обави сличан посао, како може да се бави још и неким другим радом!
Зато, видиш Станоје, Св. писмо предвиђа да свештеник има морално право на материјалну награду од својих верника. (1. Кор. 9: 7—14). Чуј само неке од тих речи Св. писма:
''Ко војује о своме трошку? Или ко сади виноград и не једе род његов, или ко напаса стадо и не једе млеко од стада? Говорим ли ја то само по људски, или не говори то закон? У Мојсијевом закону, наиме, написано је: „Немој да завежеш уста волу који врше". Брине ли се Бог за волове, или говори баш за нас? Та за нас је написано — да орач треба у нади да оре и који врше треба да врше у нади да ће добити свој део. Ако вам ми посејасмо духовна добра, да ли је то нешто велико кад жањемо ваша телесна добра? Кад други имају права да учествују у вашим земаљским добрима, зашто не бисмо имали ми још и више? ... Не знате ли да се од храма хране они који врше свету службу, и да служитељи олтара с олтаром деле? Тако је и Господ наредио проповедницима еванћеља да од евађеља живе".
Ето, тако каже Св. писмо! А сада мало математике! Узми, Станоје, оловку и папир, па пиши. На једну страну напиши колико си у току 1978. године дао хонорара твоме свештенику, а колико прилога, или парохијала, или које било дажбине твојој Православној цркви. На другој страни израчунај колики је твој годишњи приход и подели га са десет. Да си пре-шао у јеховисте или адвентисте или у коју било секту, ти би био обавезан да ту десетину неизоставно даш твојој новој верској заједници — без одлагања и икаквог пардона.
Ја, дабоме, не знам колики су твоји годишњи приходи. Али претпоставимо да ти месечно зарадиш десет хиљада шилинга, ту у Аустрији. Твоја годишња зарада била би тада сто двадесет хиљада шилинга. Десетина од тога је дванаест хиљада. Тих дванаест хиљада шилинга износи око шеснаест хиљада нових динара, или милион и шест стотина хиљада старих динара! А замисли колики су тек доприноси оних чија је зарада пет пута већа од твоје! Износи на близу осам милиона старих динара!
Нађи ми, Станоје, тог православног Србина којег је његова Црква оптеретила са толиком дажбином!
Е па сад, ако се разумеш у рачуницу, а рачуница не лаже, онда можеш јасно видети колико је нетачно тврђење твога јеховистичког сабеседника да попови пљачкају народ. Из те рачунице видећеш јасно ко то гули и пљачка нашег радног човека.
Поставио си ми, Станоје, још и многа друга питања, али и сам видиш да је немогуће у једном писму одговорити одједном на свако питање. Зато ћу ти дати нека упутства. На пи-тање о иконама, наћи ћеш чланак у „Апологетској читанци" коју ти могу послати ако желиш. На питање о Светој Тројици наћи ћеш опширан одговор у оној књизи коју сам ти послао — „Научно оправдање религије, књ. III". На питање о православљу и римокатолицизму можеш наћи одговор у свакој историји Цркве, а такође и у књизи „научно оправдање религије књ. II" коју ти могу послати ако желиш.
Не знам, Станоје, да ли си под навалом насртљивог секташа до сада већ напустио Православну цркву. Ако јеси, то би био страшан и велики грех. А ако ниси, ако се још двоумиш, проучи ово писмо, подај и твоме јеховисти нека га и он проучи, па ми заједнички укажите шта је у њему нетачно.
Са жарком жељом да те благодат Духа Светог коју си примио приликом св. тајне миропомазања чува од пада у коју било јерес, срдачно те поздравља
Лазар Милин
Православни мисионар, бр. 6 / 1979.године