Je li bolje imati nešto dobro pa izgubiti ili ga nikad ne imati?

Zavisi kakva si licnost.....
Osoba koja ume da procenjuje i vrednuje, ce nenaviknuta na gubitke, jer retko gubi , posto neguje i nije bahata, kao sto se nazire da je celokupna populacija na forumu, , bolje cuva ono sto ima...stalno neguje i proverava....pa kad izgubi to shvata razlogom za reakciju , a obicno je to ocaj ili bes, ali uglavnom ocaj...
Tuga sigurno..

A ako je neki zevzek oba pola, tu nema pomoci dok ne vidi da je imao , pa izgubi i onda konstatuje, e vidis, znaci i to postoji...idemo dalje..

Tako da ni tu nema nista od shvatanja ali bar evidentira i ide dalje..

Samo pitanje pokazuje nezrelost, tj mali iq.....
Jer iskljucuje opciju uci na tudjim greskama.
Ali je u skladu sa srpskom poslovicom sit gladnom ne veruje...jer ga niti interesuje, niti je ikad razmisljao kako je to u tudjoj kozi...a i nema vremena za razmisljanje...

Glupo je ocekivati nesto kao Filozofiju u Srbiji, iako imamo idealne uslove za to i imamo i jako dobre pojedince, narocito Nis...
Ali je vrlo prakticno i realno imati Srpsku filozofiju u Srbiji ...e to je bato ono sto imamo...
Ke, njaze na pretek, a svi u pravu , a kad nisu onda onaj ko ima najvise love ili fizike u sebi..

Osnova srpskog razmisljanja, srpske logike i srpske filozofije je emocija...nema tu mesta za mozak...samo brzo i efikasno osecanje..
 
A i inace se cesto uzima za sinonim , sreca i srecna okolnost....sto pokazuje sta je pravi izvor imanja i nazovi posedovanja......cista srecna okolnost..

E sad pitanje dobija smisao....da li je bitnije imati pa nemati ili nemati pa nemati..
Odgovor je jasan nemati pa imati , i tu je srecna okolnost tako jasna da pitanja ne bi ni bilo niti bi ikada imalo smisao...
 
Zavisi kakva si licnost.....
Osoba koja ume da procenjuje i vrednuje, ce nenaviknuta na gubitke, jer retko gubi , posto neguje i nije bahata, kao sto se nazire da je celokupna populacija na forumu, , bolje cuva ono sto ima...stalno neguje i proverava....pa kad izgubi to shvata razlogom za reakciju , a obicno je to ocaj ili bes, ali uglavnom ocaj...
Tuga sigurno..

A ako je neki zevzek oba pola, tu nema pomoci dok ne vidi da je imao , pa izgubi i onda konstatuje, e vidis, znaci i to postoji...idemo dalje..

Tako da ni tu nema nista od shvatanja ali bar evidentira i ide dalje..

Samo pitanje pokazuje nezrelost, tj mali iq.....
Jer iskljucuje opciju uci na tudjim greskama.
Ali je u skladu sa srpskom poslovicom sit gladnom ne veruje...jer ga niti interesuje, niti je ikad razmisljao kako je to u tudjoj kozi...a i nema vremena za razmisljanje...

Glupo je ocekivati nesto kao Filozofiju u Srbiji, iako imamo idealne uslove za to i imamo i jako dobre pojedince, narocito Nis...
Ali je vrlo prakticno i realno imati Srpsku filozofiju u Srbiji ...e to je bato ono sto imamo...
Ke, njaze na pretek, a svi u pravu , a kad nisu onda onaj ko ima najvise love ili fizike u sebi..

Osnova srpskog razmisljanja, srpske logike i srpske filozofije je emocija...nema tu mesta za mozak...samo brzo i efikasno osecanje..
e dajem ti srce ,)
da, ako razmisljamo o drugima ucimo i na njihovim greskama

Filozofija u Srbiji... Filozofija u Srba, može se reći i srpska filozofija, i to postoji ;)
od Žunjića, govori priređivač Ilija Marić
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ilija-maric-najznacajniji-istoricar-srpske-filozofije/
 
A i inace se cesto uzima za sinonim , sreca i srecna okolnost....sto pokazuje sta je pravi izvor imanja i nazovi posedovanja......cista srecna okolnost..
Što me podseti na knjigu Sreća Vilhelma Šmidta
https://www.laguna.rs/n3546_knjiga_sreca_laguna.html
E sad pitanje dobija smisao....da li je bitnije imati pa nemati ili nemati pa nemati..
Odgovor je jasan nemati pa imati , i tu je srecna okolnost tako jasna da pitanja ne bi ni bilo niti bi ikada imalo smisao...
Ali ima ona priča o Jovu kako je Jov imao pa nemao, sve mu oduzeto. Ali on tada reče jedno čudesno: "Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje ". Fascinantno. Posle je, jer je bio sposoban i zahvalan čovek, sve vratio i još je imao više.
To je stav koji treba imati, ne kukumavčiti kada se izgubi. tu se vidi gospodstvo ličnosti, samo to malo ko ima.
 
Što me podseti na knjigu Sreća Vilhelma Šmidta
https://www.laguna.rs/n3546_knjiga_sreca_laguna.html

Ali ima ona priča o Jovu kako je Jov imao pa nemao, sve mu oduzeto. Ali on tada reče jedno čudesno: "Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje ". Fascinantno. Posle je, jer je bio sposoban i zahvalan čovek, sve vratio i još je imao više.
To je stav koji treba imati, ne kukumavčiti kada se izgubi. tu se vidi gospodstvo ličnosti, samo to malo ko ima.
Ok, to je kad ti je bez uticaja imao ili nemao...
E sad kako bi glasilo pitanje...?
Imao nemao , svejedno ti....
Ali ako je ono kako narod tumaci to , onda bi bilo , joj zaebi te price, daj da imam ponovo , sto u prevodu znaci neko laze..
Ja mislim da laze onaj ko kaze bog dao bog uzeo....jer bi onda mozda vazilo i bog uzeo bog ce i da da....
Da li onda ovo pitanje postaje, sta je bolj bog uzeo bog ce i da da ili bog dao bog uzeo..
Uzmimo gubitak deteta kao primer, i videcemo da uopste nije laganica pitanje..

Namerno ukidam dvosmilenosti kojoj ce narod da se okrene, time sto okrecem sve ka bozijoj volji i ljudskom dozivljaju te volje....jel prljavo ili nije ne znam, ali tako odnos prema JA menjam u odnos prema Bogu..

Vecina ljudi tu ne vidi nikakvu ili malu ali ne razumem razliku.....
Medjutim , u ponasanju ljudi je velika razlika, a i u reakciji na sam dogadjaj..
Jedan od razloga zasto se ljudi kobajagi okrecu bogu i veri i nadi je upravo taj...sto bi se pojeli od besa da se ne okrenu kao prva pomoc, ali samo zato i sluzi...
To je ispomaganje kroz bozije sujeverje...vera sigurno nije..
Ali je dobra ispomoc...

Narod radi sta hoce i okrece kako mu treba...
Tu ce odmah da se desi i sledece, pozivanje na slobodnu volju , ako mi se moze , ukrascu a hocu , i onda cu da imam i moja deca koja nisu nista bogu skrivila...sacuvaj ih boze...i hoce bog...sacuvace...par puta sveca u crkvi i redovno slave i bice sve ok...

Narod je onaj koji velica ktitora i kad je debelo okrvavio ruke pre toga..
 
Mene baš nešto ne zanima narod...
Uzmimo da te ne zanima narod, to je mozda realna pretpostavka, zahteva neka temeljna resenja i promene, ali je moguca..

To znaci da ces imati sve vise postavljanja prema unutra a nestace predstavljanja prema spolja...odnosi prema spolja...
To mnogo menja sustinu mnogih osecanja....a i mnogih emocija..
Naveo sam ponos koji je izuzetno stetna osobina ali narod je voli kad je prema spolja, kad je prema drugima, to je prikaz uspeha, moci, potencijalne moci, licne snage, vrednosti mada vixse stecene vrednosti i onim sto drugi zele..

Odnosi ka unutra se dobijaju pitanjem, kako bih se osecao da sam na pustom ostrvu..tj da nema drugih..
Odnosi ka spolja se dobijaju kako se osecam pred publikumom, tj pred personom publika u sebi...
 
Uzmite kao primer odnosa prema unutra, ponos....i odnosa prema spolja opet ponos..

U prvom slucaju ne postoji niko osim vas...ponos je zadovoljstvo ucinjenim, tacka..
U drugom slucaju postoji i sredina, komsija, narod, dete i slicno...
Tu postaje bitno da bi se uzdigli , hvalili, naglasili sebe i svoje...
-odnos prema unutra je ono što je važno parecimo jedno 80% :mrgreen:. slobodna procena

To ka spolja, bitno je samo da smo profesionalno ostvareni u onome što želimo. I da recimo o nama ne misle nešto loše mnogi... Naglašavanje sebe je potpuno kontraproduktivno
 
Sta radi PR, sta radi 70% ljudskih zanimanja...upravo ovo ka spolja...i to donosi i egzistenciju i novac i uspeh i postojanje i srecu i sve bas sve..
Vlast, moc, demokratija, na kraju i feminizam je sve suvi odnos ka spolja....
Npr svi ti odnosi ako se postave prema unutra, sve izgleda drugacije...
Bas sve..

Da dodam , najvece zlo koje ce ikad biti je asertivnost..
A uzima se kao kultura samopromovisanja...
To je upravo mogucnost da se sve pretvori u odnos ka spolja....i vise nece biti traga sustine vec ce sve biti u prikazu...
 
To mnogo menja sustinu mnogih osecanja....a i mnogih emocija..
Pa da, ali čovek shvata da je to iznimno važno kada se suočava sa smrću. Kada se posmisli da smo na samrtničkoj postelji, ne mora to biti ostrvo. I druga stvar, ljudi o nama misle samo tren, a onda svako misli o sebi. Ne živi se od toga što drugi misle. Jedino moje unutrašnje zadovoljstvo je ono što se računa
Odnosi ka unutra se dobijaju pitanjem, kako bih se osecao da sam na pustom ostrvu..tj da nema drugih..
Odnosi ka spolja se dobijaju kako se osecam pred publikumom, tj pred personom publika u sebi...
A bitna je i ta persona, ali uvek prvo da ja budem zadovoljna sobom
 
Sta radi PR, sta radi 70% ljudskih zanimanja...upravo ovo ka spolja...i to donosi i egzistenciju i novac i uspeh i postojanje i srecu i sve bas sve..
To su različite stvari. Zanimanje je ono što donosi egzistenciju. Novac, uspeh zavisi od odnosa prema drugima. Ali te odnose i zanimanje postavljamo u skladu sa svojim željama, potrebama, procenama kada ćemo biti baš zadovoljni. I onda idemo napolje i uradimo to !
Sreća je ipak ono drugo, samo od nas zavisi, samo je na unutra. Eventualno partner, bližnji.
 

Back
Top