Јасеновац - истине и лажи

Korb osporava da je postojao unapred formiran ustaški plan da se izvrši genocid nad Jevrejima i Romima, kao i da se na taj način reši i srpsko pitanje (po modelu trećinu pobiti, trećinu pokrstiti i trećinu proterati) iz razloga što kaže da se radi o dosta drugačijoj situaciji od one koja je bila u Nacističkoj Nemačkoj. Iliti, direktnih izvora potvrde tog narativa nema, a one koji o tome svedoče Korb otpisuje, zbog toga što se radi o ove tri kategorije:
1) posleratnim ispitivanjima ustaša i njihovih saradnika koje je vršila jugoslovenska tajna služba tj. UDBA
2) nekoliko izjava navodno izrečenih u maju i junu 1941. godine, a koji svi dolaze iz pera njihovih političkih protivnika
3) memoari nemačkih zvaničnika napisani davno posle 1945. godine

Ovo je, prema njemu, značajna razlika u odnosu na dokumentarne izvore koje imamo u Nacističkoj Nemačkoj, gde je genocidna namera i sve izuzetno dobro dokumentovano. Govori izrečeni u dva meseca tokom '41. su iz izvora političkih protivnika i ne postoji nikakva njihova vanjska potvrda, tako da se tu može raditi o ratnoj propagandi, dok prema saznanjima UDBA vrlo kritički nastupa kao prema 'zvaničnoj' verziji koju nameću komunisti. Što se tiče memoara, radi se o, po njegovom mišljenju, dosta kasnije napisanim izvorima koji se ne mogu uzeti bez spoljašnje potvrde tako da autentično prenose sećanja, već ti autori, neki od kojih su i tesno sarađivali sa Jugoslovenima kao npr. Nojbaher, pišu pod uticajem novostvorene interpretacije.

Za genocidnu nameru ustaša, kao nešto što bi se razvilo pre rata i sprovodilo odmah po njihovom ustoličenju, Korb tvrdi da i sama praksa pobije tj. stanje na terenu. On ustaško klanje ne dovodi toliko u vezu sa nacifašističkom ideologijom u celini, iako kaže da je bilo i nemačkog podstreka na vršenje zločina, koliko i nekim ranijim uzrocima; on tu vidi koljače sa tradicijom pravaškog nasilja koja se razvila još iz Austrougarske monarhije, a koja je dobila 'odrešene ruke' zahvaljući Silama Osovine.
 
Poslednja izmena:
direktnih izvora potvrde tog narativa nema, a one koji o tome svedoče Korb otpisuje, zbog toga što se radi o ove tri kategorije:
1) posleratnim ispitivanjima ustaša i njihovih saradnika koje je vršila jugoslovenska tajna služba tj. UDBA
2) nekoliko izjava navodno izrečenih u maju i junu 1941. godine, a koji svi dolaze iz pera njihovih političkih protivnika
3) memoari nemačkih zvaničnika napisani davno posle 1945. godine

Ovo bi normalan čovek odbacio samo pod uslovom da su tvrdnje iz navedenih izvora u suprotnosti. Ovako, samo bi zlonameran to isključio kao dokaz genocidne namere.

Čak je i kod Tuđmana posvedočena genocidna namera, kamoli kod Pavelića. Ne mogu verovati da nije uzeta u obzir pravaška ideologija još od Starčevića, Franka i Kvaternika koja je u svojoj suštini genocidna ("nakot zreo za sjekiru").

Šta ti misliš, po pitanju da li je postojala genocidna namera ustaša?
 
Pošto je o ovome bilo mnogo reči i puno je bilo proponiranja nekih neistina koje su bile plasirane, evo izveštaja komisije o ispitivanju grobnica iz 1964. godine, u sastavu Vide Brodar (stručnog saradnika biološkog instituta ljubljanskog univerziteta), Antona Pogačnika (asistenta Antropološkog odseka Biotehničkog fakulteta u Ljubljani) i dr Srboljuba Živanovića (asistenta na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu), u celini:


IMG_20180525_103051.jpg


Ukupno, 24 sonde su iskopali. Od njih, 15 su bili pogodak, sa pronađenim ljudskim ostacima. Sveukupno su pronašli 193 žrtve: 69 muškaraca, 96 žena, 6 dece i 22 nepoznatog pola i starosne dobi.

Izdvojiću poslednju rečenicu u opisima nalaza:

Izvestaj1.png


Brodar:
На крају би желели подвући, да на основу ових недовољних података не би могли дати ни приближан број погубљених жртава на подручју самог логора, јер истражена површина сонди није довољна у односу на велики број и обсег масовних гробница.

Na poslednjoj slici možete videti celokupan zaključak koji je donela komisija, ko nema vremena ili volje da čita celokupni izveštaj. Ja ću ovde prekucati njihovo sumiranje u 10 tačaka:

Бродар:
1. Садашње обележавање масовних гробница на терену логора Јасеновац је прилично произвољно. Наше пробно ископавање је показало локацију многих гробница које уопште нису биле обележене.
2. Гробнице које смо испитивали нам не могу пружити ни приближну слику о броју жртава које су ту сахрањене.
3. Судећи по налазима у гробницама може се схватити да су гробнице на терену означеном као масовне гробнице (наше сонде бр. 2 до 13) вероватно једне од првих у логору јер је нађен код жртава југословенски предратни новац, лични предмети, одећа и друго што се током рата код народа изгубило.
4. У гробницама су нађене жртве које су потицале и из села и из градова и оба пола и свих старости помешано. Жртве су често бацане у раке без икаквог реда. Дубина гробова је била различита од сасвим плитких (0,33 м) до дубоких (1,8 м). На основу налаза златних зуба можемо закључити да ове жртве нису пљачкане, тј. да им нису вађени златни зуби.
5. Пошто жртве нису поседовале предмете за личну употребу (порције, кашике итд). може се претпоставити да су ове жртве биле претходно у логору где су им ствари одузее, за разлику од жртава нађених у Градини где су поред скелета нађени и многи разни предмети.
6. Запажено је да су ове жртве имале мање повреда костију него жртве у Градини. Међутим нашли смо известан број скелета са повредама лопатице које су извршене тупим предметима. На лобањама се углавном нису запажале повреде.
7. Жртве су биле свих животних доба, али је деце било врло мало у испитиваним сондама. Узрасст жртава је био висок у највећем броју случајева. Запажа се да је обућа била врло великог броја.
8. Нађена коса је била много слабије очувана због природе терена. Коса је била претежно смеђа и светло смеђа.
9. Нађене лобање су биле претежно брахикефалне и мезокефалне.
10. Очуваност зуба испитаних жртава била је релативно слаба. Нађено је много пломбираних зуба и протеза - односно навлака од злата и паладора.

Izvestaj2.png


Zahvaljujući nedostatku interneta i opštoj dostupnosti u svetu, jedan od članova komisije, Srboljub Živanović, počeće pričati po svetu da je prilikom ispitivanja ova komisija navodno utvrdila preko 700.000 žrtava u Jasenovcu. Nakon tragične smrti jednog od kolega iz komisije, Antona Pogačnika, 1974. godine, počeće pričati ovu priču tj. prenositi anegdotu da je u privatnom razgovoru Pogačnik navodno rekao da je broj stradalih u Jasenovcu između 700.000 i 730.000.

Srboljub Živanović posle smrti kolege:
Proračune je vršio Anton Pogačnik koji je ujedno bio i najstručniji. Njegova cifra je iznosila 730.000 ubijenih Srba, 33.000 Jevreja i 80.000 Roma.

Nakon što ga je Vida Brodar napala u vreme razgovora o Jasenovcu u Banja Luci 2008. godine, tvrdeći da izmišlja podatke, govoreći neistine o svojim kolegama. A onda i Brodarova preminula 2014. godine, pa sada samouvereno tvrdi kako su se svi složili navodno o ovoj brojki. I inače, radi se o patološkom lažovu koji svako malo izmišlja nove tvrdnje i za koga je najbliži saradnik i lični prijatelj po pitanju istraživanja genocida u Jasenovcu (Vladimir Umeljić) otprilike kazao da je odlučio da se bori protiv umanjivanja stradanja srpskog naroda njegovim preuveličavanjem, tj. svesnim laganjem, radi kontrateže.
 
Дијанина деца

среда, 23. мај 2018,

Документарни филм "Дијанина деца" је прича о жени која је спасла више од 7.500 хиљада српске деце из усташког концентрационог логора Јасеновац. Дијана Обексер Будисављевић, аустријанка удата за Србина, организовала је највећу акцију спасавања деце током Другог светског рата.

Она је, са групом сарадника, из логора Јасеновац у Независној држави Хрватској, од сигурне смрти спасла на хиљаде малишана. Под притиском Немаца, којима нису одговарали хрватски злочини над српским становништвом, усташе су невољно пристале да дају дозволу да српску децу Дијана изведе из логора Јасеновац. У систему логора Јасеновац убијено је 19.433 српске, јеврејске и ромске деце.
О храбрости и упорности Дијане Будисављевић у документарном филму сведоче они чије животе је Дијана спасла - деца логораши из Јасеновца.
Осим што их је избављењем из логора отргла од сигурне смрти, Дијана се трудила и да очува њихов идентитет и да децу после рата врати породицама. У Дијаниној картотеци пописано је више од 12000 малишана која су током ратног периода прошла кроз Загреб.
Sladjana Zaric.jpg

Слађана Зарић

Комунистичка власт је крајем маја 1945. године Дијани Будисављевић одузела картотеку и све њене заслуге приписала комунистичкој партији. Одузимањем картотеке Дијани је ускраћено оно за шта се током рата борила - да свако дете врати својој породици. Претпоставља се да је око 2.000 деце остало да живи у хрватским породицама под новим идентитетом, не знајући за своје порекло.
Дијана Будисављевић умрла је заборављена. Тек сада поједине улице и тргови у Србији и Аустрији добијају њено име, као знак захвалности за оно што је учинила.
Немац Оскар Шиндлер спасао је животе више од 1000 пољских Јевреја, Ирена Сендлер је акцијом из варшавског гета извела око 2500 јеврејске деце, а Дијана Будисављевић је од сигурне смрти спасила више од 7500 српских малишана...
"Дијанина деца" је прича о хуманим људима у најтежим временима, то је прича захвалности из које свако може да извуче поуку - да ни у једној ситуацији, ма колико она била тешка и лоша, нема оправдања за нечињење добрих дела.
Katalog izlozbe Dijanina deca nasl str.jpg

Документарни филм "Дијанина деца" сниман је Хрватској, БиХ, Аустрији и Србији. Саговорници су бивши логораши Јасеновца и еминентни историчари који су се бавили периодом Другог светског рата.
У филму је коришћена и богата архивска грађа (видео и фото документација) која се односи на саму акцију спасавања. Свако "Дијанино дете" пронађено је у доступним документима и картотекама Дијане Будисављевић и на тај начин је кроз веома различиту судбину некадашњих малих логораша испричана ова засигурно највећа хуманитарна акција током Другог светског рата.
Филм је урађен у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Ауторка филма је Слађана Зарић.
Новинар Весна Илић. Директор фотографије Петар Вујанић. Монтажер Марија Богичевић. Композитор оригиналне мизике је Владимир Тошић. Продуцент Снежана Родић Синђелић.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3138253/dijanina-deca.html
Јел гледао неко?
 
Pošto je o ovome bilo mnogo reči i puno je bilo proponiranja nekih neistina koje su bile plasirane, evo izveštaja komisije o ispitivanju grobnica iz 1964. godine, u sastavu Vide Brodar (stručnog saradnika biološkog instituta ljubljanskog univerziteta), Antona Pogačnika (asistenta Antropološkog odseka Biotehničkog fakulteta u Ljubljani) i dr Srboljuba Živanovića (asistenta na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu), u celini:


IMG_20180525_103051.jpg


Ukupno, 24 sonde su iskopali. Od njih, 15 su bili pogodak, sa pronađenim ljudskim ostacima. Sveukupno su pronašli 193 žrtve: 69 muškaraca, 96 žena, 6 dece i 22 nepoznatog pola i starosne dobi.

Izdvojiću poslednju rečenicu u opisima nalaza:

Izvestaj1.png




Na poslednjoj slici možete videti celokupan zaključak koji je donela komisija, ko nema vremena ili volje da čita celokupni izveštaj. Ja ću ovde prekucati njihovo sumiranje u 10 tačaka:



Izvestaj2.png


Zahvaljujući nedostatku interneta i opštoj dostupnosti u svetu, jedan od članova komisije, Srboljub Živanović, počeće pričati po svetu da je prilikom ispitivanja ova komisija navodno utvrdila preko 700.000 žrtava u Jasenovcu. Nakon tragične smrti jednog od kolega iz komisije, Antona Pogačnika, 1974. godine, počeće pričati ovu priču tj. prenositi anegdotu da je u privatnom razgovoru Pogačnik navodno rekao da je broj stradalih u Jasenovcu između 700.000 i 730.000.



Nakon što ga je Vida Brodar napala u vreme razgovora o Jasenovcu u Banja Luci 2008. godine, tvrdeći da izmišlja podatke, govoreći neistine o svojim kolegama. A onda i Brodarova preminula 2014. godine, pa sada samouvereno tvrdi kako su se svi složili navodno o ovoj brojki. I inače, radi se o patološkom lažovu koji svako malo izmišlja nove tvrdnje i za koga je najbliži saradnik i lični prijatelj po pitanju istraživanja genocida u Jasenovcu (Vladimir Umeljić) otprilike kazao da je odlučio da se bori protiv umanjivanja stradanja srpskog naroda njegovim preuveličavanjem, tj. svesnim laganjem, radi kontrateže.


Metod:

attachment.php


naredba.jpg



bunjevci3.jpg



bunjevci4.jpg
 

Ovde se ne radi samo o tome da je Krajačić bio uopšteno protiv kopanja po leševima ustaških žrtava (ili barem, dok se nije napio kao stoka i navodno urlao da vas nismo pobili u Jasenovcu dovoljno), odnosno o određenim ustupcima prema hrvatskim nacionalistima, već i o tome da uopšteno, nevezano sa Hrvatima samim, nije postojalo političke volje da se utvrdi istina o Jasenovcu.
 
Ovde se ne radi samo o tome da je Krajačić bio uopšteno protiv kopanja po leševima ustaških žrtava (ili barem, dok se nije napio kao stoka i navodno urlao da vas nismo pobili u Jasenovcu dovoljno), odnosno o određenim ustupcima prema hrvatskim nacionalistima, već i o tome da uopšteno, nevezano sa Hrvatima samim, nije postojalo političke volje da se utvrdi istina o Jasenovcu.

Ако ћемо поштено, највећу кривицу за неутврђени број страдалих имају потомци оних који су највише страдали, дакле – Срби. То је љага на српском образу која се не опра док је вијека.
 
Ne razumem kako i danas, kada je otkriveno da su nutricionističke i medicinske studije, dakle prirodno-naučne studije, naručene - npr. studije koje pljuju po različitim masnoćama finansirale su korporacije koje proizvode slatkiše - neko može da vari nekakvog Nemca kao stručnjaka za genocid.

More, marsch!

А ко ће боље знати о геноциду од немаца? Осим хрвата...
 
Sećam se Beograda 1941-1944. - priča nam Pedja Ristić dok šetamo duž savskog keja podno Kalemegdana. - Sa četiri godine naučio sam da plivam, a od devete do petnaeste više nisam ulazio u Savu. Leševi su tada plivali umesto ljudi.Vadili su ih kod Kule Nebojše i sahranjivali na licu mesta.Vadili su ih na Velikom ratnom ostrvu, gde je niklo veliko groblje od malih belih krstača. Na ostrvu, koje su tada držali Nemci, sahranjivao ih je Toma Maksimović. Nikada posle rata ta groblja nisu obeležena.

...na tri mesta u gradu, tokom okupacije, prikupljana su tela umorenih u Jasenovcu. Jedna masovna grobnica, za koju se pričalo da je u njoj ukopano 2.000 žrtava, nalazi se kod Kule Nebojše na Kalemegdanu, a masovne grobnice sa ne zna se koliko sahranjenih postoje i s druge strane reke. Poklane Srbe vadili su lađari, a Ristić se seća Slovenca koji se prezivao Rak i koji je uvek bio tu da pomogne da se ljudi dostojno sahrane

TOKOM rata Ristić je živeo u Senjačkoj 3, u Beogradu. Kada su partizani došli u grad, tu su uselili grupu od tridesetak vojnika.

- Ispostavilo se da su to bili prostodušni ljudi, koji su čuvali srušeni železnički most na Savi - seća se Peđa. - Negde u novembru 1944. ovi ljudi su pričali da je toliko leševa dolazilo rekom da su morali minama da "razbijaju" čepove na mostu. Sećam se da je moja majka išla da gleda te prizore. Pošto tada civilima nije bilo dozvoljeno da prilaze mostu, ja sam partizanima ukrao nekoliko slika mosta koje su napravljene od kafane "Šest topola". Gledao je potom kako vade ostatke tih ljudi kod Kule Nebojše i sahranjuju...

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...lom-Srpska-tela-su-rekom--stizala-iz-Hrvatske

ovo može da se nađe samo još u podatcima iz 1 . sr i boju koji je vodila Italija protiv austrougara na reci Piave , gde je navedeno da je rekom plivalo hiljade leševa koji su pravili čepove i koji su artiljerijom razbijani .
Jel neko može da zamisli koliko je to leševa bilo kada zaustavi reku , i posle klošari traže da se navedu imena žrtava , jer ako nema imena onda nema ni žrtve .
 
Prema vesti u listu Večernje novosti priprema se izdavanje "Enciklopediji genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj". Ona bi trebalo da ssabere dosadašnja saznanja o stradanju Srba, Jevreja i Roma u ustaškom logoru "Jasenovac". U izdavanju ove encikolopedije trebali bi učestvovati Muzej genocida, Odbor za Jasenovac SPC, kao i vlade Srbije i Republike Srpske.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...stina-o-genocidu-u-NDH-izaci-ce-u-cetiri-toma

- Istraživanje genocida u NDH traje od završetka Drugog svetskog rata, ali ovakvo izdanje još nije napravljeno - kaže za "Novosti" direktor Muzeja genocida, istoričar Veljko Đurić Mišina. - Osim što će to biti sinteza svih saznanja o mračnom dobu NDH, enciklopedija će biti i najbolji odgovor na učestale pokušaje revizije istorije u današnjoj Hrvatskoj.

Prema Đurićevim rečima, u izradi ovog dela biće primenjena metodologija izraelske enciklopedije, a očekuje se i pomoć stručnjaka iz Jad Vašema. To podrazumeva da svaka odrednica sadrži ne samo pojam vezan za genocid, već i relevantne dokaze - nazive mesta i imena aktera, dokumenta i fotografije. Obrada građe, prema planu, trajaće oko četiri godine, a enciklopedija će po završetku posla biti objavljena dvojezično (srpski, engleski) u štampanom i digitalnom formatu. Prvi primerci biće poslati na više stotina adresa širom sveta, a među adresantima naći će se ustanove za istraživanje posledica Drugog svetskog rata, muzeji i biblioteke širom sveta.
 

Život priča: Lice zla

Nezavisna Država Hrvatska je za vreme II Svetskog rata imala logore za decu. Tačan broj stradalih se nikada neće ustanoviti jer su bacani u reke i spaljivani u specijalno dizajniranim krematorijumima. Hitlerova nacistička partija je uzdižući arijevsku rasu kao nadljude, napravila i zakonski okvir koji je ozvaničio progon, mučenje, pa i smrt ostalih koji su proglašeni manje vrednim.
 
https://www.b92.net/info/vesti/inde...JHv_WcX56-ulCxinhDeAdaeZEnivNNTwKJOpk2P3rXEYM

Beograd -- Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu.

Bitan je i način ubistva. Prosto je neverovatno da je katoličko - ustaški ološ uživao u mučenju.
1941.-godina.-ustaski-zlikovac-misko-ratkovic-iz-dalmatinskog-gradica-trilja-sa-jos-jednim-ustas.jpg


- - - - - - - - - -

1941. godina. Ustaški zlikovac Miško Ratković iz dalmatinskog gradića Trilja, sa još jednim ustašom. Umazani su ljudskom krvlju posle obavljenog klanja.
 
https://www.b92.net/info/vesti/inde...JHv_WcX56-ulCxinhDeAdaeZEnivNNTwKJOpk2P3rXEYM

Beograd -- Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu.

Najnovije istraživanje: U Jasenovcu ubijeno 800.000 Srba

Izvor: Tanjug petak, 1.02.2019. |
Beograd -- Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu.

13351450565c542ef821d2f097913526_v4_big.jpg



Na osnovu podataka do kojih je došao tokom četvorogodišnjeg rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana", Grajf kaže da je u Jasenovcu na najsvirepiji način ubijeno minimum 800.000 Srba i oko 40.000 Jevreja. "Jasenovac je bio imperija smrti - istiće Grajf i dodaje da je revizionizam drugo ubistvo žrtava."

"Moramo usmeriti sve snage protiv revizionizma, kako te žrtve ne bi bile ponovo žrtve. Činjenice su činjenice i ne možemo ih stavljati pod tepih, istina uvek izađe na videlo. Sve te pokušaje revizije istorije smatram detinjastim, svi oni su osudjeni na neuspeh", istakao je on.

Grajf je rekao i da je u Jasenovcu postojalo 57 različitih načina ubijanja žrtava. "Siguran sam da ih u Aušvicu nije bilo toliko. To je svetski rekord. Nema takvog nečeg u istoriji čovečanstva - istakao je on i dodao da ne sme biti sumnje o broju žrtava i podsetio da je istraživanje zajedničke hrvatsko-srpske komisije pokazalo da je bilo 1, 4 miliona žrtava", rekao je.

Gostujući na televiziji Pink, Grajf je rekao da je tom istraživanju posvetio četiri godine i da ne postoji ni jedan arhiv koji nije proučio. "Rezultati su šokantni zbog okrutnosti, sadizma.… Lanac logora poznat pod imenom Jasenovac, na 46 kilometara kvadratnih, šest puta veći od Aušvica, je zapravo bio odraz čiste okrutnosti. Tim ustaša je uživao u svojoj okrutnosti, oni su uživali u mučenju ljudi. Rekao bih da su oni smrt doveli do savršenstva", rekao je Grajf.

Govoreći o razlikama između Jasenovca i Aušvica, naveo je da su nacionalni socijalisti voleli da im žrtve ne budu pred očima, voleli su čistu smrt, dok su ustaše uživale da osete patnju svojih žrtava.

"Tu je razlika, oni su više želeli da vide proces umiranja žrtava. To možemo da vidimo iz fotografija koje su nastale u Jasenovcu, dok su Nemci više voleli gasne komore, koje ako niste želeli niste morali da posmatrate. To je bila jedna, da tako kažem, sterilna smrt", rekao je Grajf.

Prema njegovim rečima, druga razlika je u tome da su Nemci osim ponižavanja i mučenja zapravo koristili fizičku snagu svojih žrtava, a u Jesnovcu je, kaže, bila samo patnja svrha - patnja do smrti.
 
Najnovije istraživanje: U Jasenovcu ubijeno 800.000 Srba

Izvor: Tanjug petak, 1.02.2019. |
Beograd -- Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu.

13351450565c542ef821d2f097913526_v4_big.jpg



Na osnovu podataka do kojih je došao tokom četvorogodišnjeg rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana", Grajf kaže da je u Jasenovcu na najsvirepiji način ubijeno minimum 800.000 Srba i oko 40.000 Jevreja. "Jasenovac je bio imperija smrti - istiće Grajf i dodaje da je revizionizam drugo ubistvo žrtava."

"Moramo usmeriti sve snage protiv revizionizma, kako te žrtve ne bi bile ponovo žrtve. Činjenice su činjenice i ne možemo ih stavljati pod tepih, istina uvek izađe na videlo. Sve te pokušaje revizije istorije smatram detinjastim, svi oni su osudjeni na neuspeh", istakao je on.

Grajf je rekao i da je u Jasenovcu postojalo 57 različitih načina ubijanja žrtava. "Siguran sam da ih u Aušvicu nije bilo toliko. To je svetski rekord. Nema takvog nečeg u istoriji čovečanstva - istakao je on i dodao da ne sme biti sumnje o broju žrtava i podsetio da je istraživanje zajedničke hrvatsko-srpske komisije pokazalo da je bilo 1, 4 miliona žrtava", rekao je.

Gostujući na televiziji Pink, Grajf je rekao da je tom istraživanju posvetio četiri godine i da ne postoji ni jedan arhiv koji nije proučio. "Rezultati su šokantni zbog okrutnosti, sadizma.… Lanac logora poznat pod imenom Jasenovac, na 46 kilometara kvadratnih, šest puta veći od Aušvica, je zapravo bio odraz čiste okrutnosti. Tim ustaša je uživao u svojoj okrutnosti, oni su uživali u mučenju ljudi. Rekao bih da su oni smrt doveli do savršenstva", rekao je Grajf.

Govoreći o razlikama između Jasenovca i Aušvica, naveo je da su nacionalni socijalisti voleli da im žrtve ne budu pred očima, voleli su čistu smrt, dok su ustaše uživale da osete patnju svojih žrtava.

"Tu je razlika, oni su više želeli da vide proces umiranja žrtava. To možemo da vidimo iz fotografija koje su nastale u Jasenovcu, dok su Nemci više voleli gasne komore, koje ako niste želeli niste morali da posmatrate. To je bila jedna, da tako kažem, sterilna smrt", rekao je Grajf.

Prema njegovim rečima, druga razlika je u tome da su Nemci osim ponižavanja i mučenja zapravo koristili fizičku snagu svojih žrtava, a u Jesnovcu je, kaže, bila samo patnja svrha - patnja do smrti.

Strasno je kakve su zlocine i genocid pocinili Hrvati nad Srbima...

I za to na zemlji nikada nisu kaznjeni

Na strasnom sudu jesu i svi ovi Hrvati danas gore u paklu u najtezim mukama a 800.000 Srba koje su zaklali se nalaze u carstvu Bozjem...

Grajf je jedan od najvecih svetskih strucnjaka za pitanje zlocina iz drugog svetskog rata...

I eto vam sada apologete koje ste tvrdile da su tvrdnje da je u JAsenovcu ubijeno 700.000 Srba preterane...

Ne da nisu preterane vec su umanjene....
 

Back
Top