Januar, mesec odluke

Na čelu države želim


  • Ukupno glasova
    28
  • Anketa je zatvorena .
Kako vidim, bojkotujemo izbore..:lol:

Бојкот не би спречио могућност да једна од евроунионистичких фракција (ДС или СНС) легално, ма колико нелегитимно дође на власт и настави (с)традицију политичарства у Србији.
Ствари се могу променити само ако нова опција придобије већину. Што ће, пре или касније, и да се догоди.
 
Види овако,
ако је алтернатива просрбину неко ко је издао кума који чами због ствари за које су се заједно залагали,нека хвала.
Јер ако је то урадио њему који га је уздигао,шта ће сутра учинити мени и теби,осталима?

Sve je receno nema sta da dodam :super: kukala nam majka i sa jednim i drugim na celu drzave :(
 
Bliži se januar i opštenarodni miting u organizaciji SNS, po nekima odlučujući mesec za rešavanje sudbine srpskog naroda i njegovog konačnog spasa od uništavajućeg uticaja Demokratske stranke i Borisa Tadića, odnosno konačnog (najzad) dolaska na vlast Tomislava Nikolića i SNS.

Kako ovde uspevaju teme o političkim protivnicima (iako nisam sasvim sigurna da je u ovom slučaju "protivnik" pravi izraz, s obzirom na to da kandidati iz ankete dele iste ili slične vrednosti: evro integracije. saradnju sa Hagom, neguju korupciju i tajkune i uopšte imaju mnogo zajedničkih "vrednosti" a jedna od njih je svakako ludačka želja za vlašću), volela bih da vidim kom ćete se carstvu prikloniti. Ni ovog puta ne postoji opcija za neopredeljene, iz veoma prostog razloga: jedan od ta dva čoveka će izvesno biti sledeći ključni čovek u Srbiji.

Dakle, Tadić ili Nikolić: koga biste radije da imate kao predsednka države i zašto?

56440_0206-boris-tadic_f.jpg


20080305_470-ItemID-84083-lrg.jpg


Opet bih zamolila sve one koji nisu u stanju da se obuzdaju prilikom izražavanja negativnih stavova, da zaobidju temu, ili da se upristoje.

Tadić. UVEK.

BEZ OBZIRA na to što je demagog, tupdžija, koristoljubiv, nespsoban, dvoličan, što se meša u ono što mu nije u nadležnosti, što NE ČINI ONO ŠTO mu jeste nadležnost.

ali uvek, između ovo dvoje, UVEK TADIĆ

On se bar nije PEOBUKAO TAKO DRASTIČNO, tako jadno, licemerno, očito KORISTOLJUBIVO KAO NIKOLIĆ

iinače, ne Borku već tebe bih volela da sretnem u real lifu. sviđaš mi se :)
 
Poslednja izmena:
Na celu drzave, zelim NOVE ljude, sposobne da vode ovu jadnu Srbiju!

Ovim putem, pozivam sve "normalne" ljude da ne nasedaju na reci NAJVECEG IZDAJICE SRPSKOG RODA(T.Nikolic) da idu po Bg-u i da lome sve sto im se nadje na putu, prilikom odrzavanja mitinga!
 
ANA FILIMONOVA: DA LI JE VEĆ POLOŽEN TEMELJ ZA OTCEPLJENJE VOJVODINE

četvrtak, 09 decembar 2010 10:59

vojvodina912article.jpg

Separatisti Vojvodine i Evropska unija pripremaju podelu Srbije. Na redu su i druge zemlje

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin još je krajem oktobra 2010. godine izrazio volju Brisela o pitanju evrointegracije Srbije i „problemu Vojvodine". On je izjavio da Srbija mora biti spremna za realizaciju teških domaćih zadataka koje će joj postaviti Evropska komisija - reformisanje pravosudnog sistema, davanje veće slobode medijima i rešenje problema Vojvodine. Po meri napredovanja ka zavetnom cilju, domaći zadaci EU će postajati sve teži - a sve za to da se „ojačaju proevropske snage". Prema rečima Kacina, najteže predstoji na kraju - generalna provera spremnosti Srbije da prihvati evrointegraciju treba da pokaže postojanjem „prodora u svesti".

Kao što je poznato, Brisel ističe dva osnovna uslova za prijem Srbije za člana EU. Prvi i glavni uslov jeste izručenje sudu Ratka Mladića i Gorana Hadžića, koji se označava kao uslov svih uslova, i podela Srbije na nekoliko evroregiona. Kacin je takođe pozvao srpsko rukovodstvo „da poboljša odnose između Beograda i Prištine, Beograda i Sarajeva, Beograda i Novog Sada" (1). Privlači pažnju logički niz, u kome se Vojvodina stavlja naspram Srbije. Stiče se utisak kao da je reč upravo o dve države: 23 od 27 država članica EU priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, BiH je takva, i prisustvo Novog Sada u tom nizu ima karakter otvorene demonstracije teze da u perspektivi (po svoj prilici, ne tako dalekoj) Novi Sad treba da, slično Prištini i Sarajevu, postane prestonica nezavisne države.

POČETAK IZ 1992. Argumentaciju za dalje raščlanjavanje Srbije vojvođanski separatisti i njihovi međunarodni pokrovitelji izvode iz zaključaka Međunarodne konferncije o bivšoj Jugoslaviji (iz kraja avgusta 1992. godine. London). Tada je usvojena deklaracija u kojoj je stajalo: „Svi učesnici treba da izvršavaju preuzete obaveze. Naročito Srbija i Crna Gora. (...) One su se obavezale da će prekinuti intervenciju na granici sa Bosnom i Hercegovinom. (...) Građanima Kosova i Vojvodine vratiti sva građanska i ustavna prava i garantovati poštovanje građanskih prava stanovnicima Sandžaka". Tojest, granice Srbije označene su u Londonu još tada, 1992. godine. U protivnom, pripretili su učesnici konferencije (među njima su bili Generalni sekretar UN, predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbdnosti UN, 12 članova Evropske zajednice, SR Jugoslavije i četiri bivše jugoslovenske republike, susednih zemalja, Kanade, Japana, Turske, Saudijske Arabije, OEBS, OIK i Međunarodnog crvenog krsta) - Savet bezbednosti UN će primeniti drastične sankcije, koje će dovesti do potpune izolacije Srbije i Crne Gore (2). Prema tome, Konferencija je mimo ustavnih normi Srbije odlučila da su Kosovo i Vojvodina, isto kao i šest ostalih jugoslovenskih republika, konstitutivni delovi jugoslovenskog federalizma.

Potom su navedenih šest republika postale samostalne države. Kosovo se, uz svesrdnu zapadnu podršku, sada bori za učvršćivanje svoje nezavisnosti a na redu su Vojvodina i Sandžak.

Zajedničko separatizmu kosovskog, vojvođanskog i sandžačkog tipa jeste metod primene dvostrukih standarda, promovisan sa Zapada. Na primer, odbacuju se drugi međunarodni sporazumi, pored ostalog čak i odluka Badinterove komisije iz 1992. godine (po kojima se federativnim republikama bivše SFRJ priznaje suverenitet, a u svojstvu međunarodnih granica priznaju unutrašnje administrativne granice u trenutku raspada). Pitanje Vojvodine do danas se proglašava nerešenim. Od mogućih varijanti rešenja predlažu se tri: „unutarsrpska varijanta" - davanje suštinske autonomije; podela - prisajedinjenje severnog dela Vojvodine (gde većinom žive Mađari) Mađarskoj, i preovlađujuća varijanta - odvajanje cele Vojvodine kao završni akord u raspadu bivše Jugoslavije. Pritom se daju obećanja da će se „poštovati prava manjina" (3).

Sa aspiracijama na formulu „primat ljudskih prava nad suverenitetom države" i udaljavajući se od odluka Konferencije, separatisti izjavljuju: Srbija je faktički federacija, u kojoj Vojvodina uživa konstitutivni subjektivitet; građanima Vojvodine treba vratiti njihova ustavna prava (to znači dati Vojvodini status federativne jedinice, federativne republike, koja se nalazi u sastavu Srbije). Obratimo pažnju da u slučaju Vojvodine, za razliku od Sandžaka, nije reč o autonomiji, već o „pravu" Vojvodine na samoopredelenje, odvajanje i nezavisnost (4).

Srbija, prema tvrđenju vojvođanskih separatista, nije ispunila „osnovne dogovorne uslove", navedene u formulaciji Rezolucije deklarativnog karaktera Vojvođanske skupštine „O prisajedinjenju Kraljevini Srbiji" (KSHS) od 25. novembra 1918. godine, kojom se Vojvodini garantuju „sloboda, ravnopravnost i progres". Srbija je, kao, dva puta kršila preuzete obaveze u vreme Slobodana Miloševića, koji je 1988. godine „prekršio Ustav iz 1974. godine" ukinuvši autonomiju Vojvodine i usvajanjem Ustava iz 2006. godine, prema kome je Vojvodina postala „podređeni subjekt". Apologete separatizma na zadovoljava ni Statut Vojvodine, usvojen 2009. godine, čak ni mogućnost povratka na situaciju iz 1974. godine. Separatisti žele više i u tome imaju otvorenu podršku EU. Na primer, u drugoj polovini 2011. godine predlaže se otvaranje specijalne kancelarije Vojvodine u Briselu, a „popunjavanje autonomije" sadržajem će kontrolisati opunomoćeni predstavnici Evropskog parlamenta. To će realno značiti, kao i u Sandžaku i na jugu Srbije, povećanje udela predstavnika nacionalnih manjina u policiji i organima pravosuđa. Kurs u tom pravcu zauzeo je Šanfor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine.

IZMENA USTAVA IZ 2006. Prepreku za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije predstavlja njen Ustav iz 2006. godine, koji treba - na to pozivaju - što je moguće pre ukinuti, verovatno posle sprovođenja vanrednih izbora. A kao argumentacija se navodi nejasna i daleka od suštine pitanja tipa „briga o građanima Srbije", „koji se u svakodnevnom životu suočavaju sa teškoćama, pošto im važeći Ustav ne dozvoljava da upravljaju sopstvenim životom". Preprekom za „bolji i kvalitetniji život" proglašava se postojanje centralizovane državne vlasti. A zalogom za uspeh - pojavljivanje trećeg, regionalnog nivoa vlasti, uporedo sa centralnom i lokalnom, koja treba da postane alternativa „sukobu interesa centralne i lokalne vlasti" (5).

Priprema javnog mnenja treba da uđe u novu fazu otvaranjem debata za razmatranje nacrta platforme ujedinjenih regiona Srbije, koju je pokrenula partija Ujedinjenih regiona Srbije (URS) na čelu sa Mlađanom Dinkićem. Nacrt pretpostavlja podelu Srbije na sedam oblasti, stvaranje Veća regiona (35 članova), smanjenje broja poslanika srpske Skupštine na 200 ljudi i prelazak na kombinovani izborni sistem, koji već postoji u Vojvodini. Aktivnu podršku URS dobija od strane zvaničnog Beograda po odluci kojom je 26. marta 2009. godine stvorena Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije. U zadatke Saveta ulaze izrada „Strategije decentralizacije (čitaj: raščlanjavanja - A.F.)" zemlje, a za šefa Saveta imenovan je niko drugi do Nenad Čanak, koji voli da zamajava publiku „izdavanjem" mađarskih pasoša, parolom „Srem je Hrvatska" i izdavanjem u Srbiji lista „Decentralizator".

Mađarski separatisti u Vojvodini uživaju punu podršku svog prirodnog, „krvnog" saveznika - Mađarske. A pokrovitelj im je i Brisel, koji deluje, pored ostalog, preko Fonda Evropski poslovi. Fond finansira Program transgranične saradnje Srbija-Mađarska, u koji je uloženo preko 12 miliona evra. Paralelno se lobira i za projekat „Dunavska strategija razvoja", čija kulminacija treba da bude formiranje Dunavskog makroregiona. Takve su perspektive evolucije „vojvođanskog pitanja".
U maju 2010. godine Mađarska je donela zakon o dvojnom državljanstvu za Mađare iz susednih zemalja. Zakon stupa na snagu od 1. januara 2011. godine. Zakon će obuhvatiti 3,5 miliona Mađara, koji žive u Rumuniji, Slovačkoj, Srbiji, Hrvatskoj, Ukrajini i Austriji.

ČEKAJUĆI BUDIMPEŠTU Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor vešto negira politički značaj te mere, ali jedna od Mađarskoj susednih zemalja - Slovačka - već je reagovala na tu zakonodavnu meru veoma oštro: zakon je podvrgnut oštroj kritici sve do obećanja da će slovačkim Mađarima, koji uzmu mađarsko državljanstvo, biti oduzeto slovačko (6).

U Vojvodini su već formirane grupe političkih aktivista, koje su spremne da na mig Budimpešte i uz podršku vlasti EU, realizuju plan istupanja te pokrajine iz sastava Srbije. Međutim, nadanjima da će „regionalizacija" zemlje, dokusurivanje „atavizama suvereniteta" doneti Srbima komad „velikog evropskog kolača" nije suđeno i da se ostvare. O tome govore drastične disproporcije razvoja zemalja i regiona u samoj EU. Dovoljno je pogledati primere Valonije i Flandrije, severa i juga Italije itd. U slučaju Srbije veštački stvoreni „evroregion" će kultivisati isto tako veštački „regionalni identitet" prenošenjem funkcija vlasti i upravljanja na nadnacionalne briselske institucije.


Prevod Rajko DOSKOVIĆ
Fond strateške kulture
 

Back
Top