Jaja kroz istoriju umetnosti

[Nina]

Jaja u frižideru (a i van njega) mogu da ostanu sveža i do tri nedelje. Ali ako ih umutite i dodate im malo pigmenta, a zatim nanesete na drveni panel, mogu trajati i po dve hiljade godina. Doduše, tada neće biti jestiva, ali zato mogu opstajati kao "večna" hrana za dušu, kao što je to slučaj sa mnogim slikama srednjevekovnih i renesansnih slikara.

Hijeronimus Boš

Nije poznato ko je prvi počeo da upotrebljava jaja u slikarstvu, ali deo zasluge svakako imaju drevni Egipćani, jer su neke od najstarijih slika naslikanih bojama na bazi tog kulinarskog sastojka, takozvani fajumski portreti kakvi su pronađeni širom Egipta, ali najviše u okolini Fajuma. Drugi smatraju da su prvu jajčanu temperu napravili Grci i Rimljani, jer se pominje u tekstovima Vitruvija i Plinija.

Antonio Pisanelo

U svakom slučaju, jaje je, osim omiljenog doručka i jedna od nezamenljivih "namirnica" u slikarskom ateljeu.
Umetnici kao što su Fra Anđeliko, Domeniko Đirlandajo i Andreja del Verokio mešali su žumance sa pigmentima i tako stvarali boje koje su na njihovim slikama opstale vekovima. Ipak, Čenino Čenini, slikar pozne gotike iz 14. veka i Đotov učenik, prvi je objavio recept za jajčanu temperu u svom priručniku "Il Libro dell’Arte o Trattato della Pittura" (Knjiga o umetnosti, traktat o slikarstvu).

"Boje uvek treba da temperirate sa žumancetom i uvek stavite onoliko žunaceta, koliko i boje koju njim razređujete", savetovao je Čenini.

Stotinama godina kasnije, žumanca su odbačena u korist belanaca, koja su penasto mućena sa različitim solima i korištena u postupku izrade albuminskih negativskih staklenih ploča u izradi fotografija. Albuminski papir prvi je osmislio francuski fotograf Luj Dezire Blankar-Evrar 1851. godine, u isto vreme kada je Frederik Skot Arčer razvio proces mokrog kolodijuma.
I mada su fotografije nastale na albuminskim papirima, baš kao i slike, bile pouzdane i dugovečne, oba medijuma su skrajnuta u odnosu na savremenije medijume iako ih brojni entuzijasti koriste i danas.

Međutim, jaja nisu bila značajna samo za "opipljivi" deo umetničkih dela kroz istoriju, nego i važan simbol koji im je davao "težinu" od renesanse, pa do savremenog stvaralaštva. Predstavljamo vam nekoliko istaknutih primera.

Italijanski slikar Pjero dela Frančeska naslikao je 1472. jedinstven prikaz takozvanog "Svetog razgovora", u kom Bogorodica sa Hristom stoji okružena svetiteljima. Iznad njene glave je u ovoj verziji renesansnog majstora visilo sa plafona nojevo jaje koje je zaokružio kompletnu kompoziciju elemenata ove slike jedinstvene kako po proporcijama, tako i po ikonografiji.Jaje je ovde simbol bezgrešnog začeća, životvorne sile i božanskog savršenstva, ali je takođe bilo i sastavni deo grba kuće Federika da Montefeltra koji je i poručio sliku od umetnika.

Pjero dela Frančeska
link

 

[Nina]

Faberžeova jaja

Možda i najpoznatija jaja u svetu umetnosti su minijaturne skulpture umetnika Petera Karla Faberžea koji ih je godinama pravio za ruskog cara Aleksandra Trećeg.

Prvo jaje Faberže je napravio 1885. godine, kada ga je za Uskrs car poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj. To jaje je poput kokošijeg, ali izrađeno od emajla sa tankom zlatnom niti na sredini.

Kad se otvori, u njemu se nalazi "žumance" od čistog zlata u kom se krije minijaturna kokoška. Poput tradicionalnih ruskih lutkica matrjoški (ili babuški) kokoška se pomeranjem repa takođe otvarala, a u njoj je caricu čekalo još poklona: sićušna replika carske krune od zlata i dijamanata i maleni rubinski privezak na tankom lančiću.

Za vreme vladavine dinastije Romanov izrađeno je pedesetak takvih jaja za članove carske porodice i njihove prijatelje, od kojih je svako jedinstveno.
Zlato, platina, dijamanti, rubini, smaragdi, najfiniji emajl - sve su to materijali od kojih su carski juveliri pravili ove simbole luksuza čija se vrednost meri u milionima.

Danas je poznata sudbina 43 jajeta, a najveći broj Faberžeovih jaja nalazi se u Rusiji - deset u Palati oružja u moskovskom Kremlju i devet u Muzeju Faberžea u Sankt Petersburgu. Takođe, pored takozvanih "carskih jaja" postoji i nekoliko primeraka iz Faberžeove radionice koja su kao skupe poklone mogli da priušte sebi pripadnici najvišeg staleža u Rusiji.

 

[Nina]

Dalijeva opsednutost jajima

Čuveni slikar nadrealizma Salvador Dali koristio je brojne simbole u svom stvaralaštvu, a jaje je bilo jedan od najčešćih.
U početku ih je koristio kao i mnogi njegovi prethodnici, kao simbol erotike, ali je u kasnijim fazama počeo da ih upotrebljava kao znak ponovnog rađanja njegove umetnosti i nove vizije neke slike.

Umetnik, koji je tvrdio da po želji može da se priseti svojih najranijih sećanja iz utrobe majke, objasnio je jednom prilikom da je u jednoj takvoj viziji video par jaja "u tanjiru, bez tanjira".Tako je nastala i njegova čuvena slika "Oeufs sur le plat sans le plat", koja se trenutno čuva u Dalijevom muzeju u Sent Pitersburgu u Floridi.

Salvador Dali

 

[Nina]

Razbijeno jaje Džefa Kunsa

Jaje je prisutno i u savremenoj umetnosti, čiji je jedan od najuspešnijih predstavnika Džef Kuns. Čuveni konceptualni vajar napravio je seriju razbijenih jaja u različitim bojama, sličnu njegovoj seriji pasa od balona, koji predstavljaju vremenske prekretnice ljudskog života.
Kuns je napravio pet verzija jajeta u različitim bojama premazanim preko skulpture od nerđajućeg čelika.

Džef Kuns

 

[Nina]

Jos dve slike Salvadora Dalija inspirisane jajetom kao izvorom zivota

 

[Nina]

Antički koreni

Od davnina je jaje simbol podzemnog sveta. Ako malo istražite, u većini mitova raznih naroda, naćićete da stoji kako je svet rođen iz jajeta.

U antičkom epu "Kalevala", možemo naći korene tih verovanja:

"Iz jajeta, iz dna, izašla je majka zemlja, sirova;
Iz jajeta se iz gornjeg dela dizao visoki nebeski svod;
Iz žumanca, iz gornjeg dela, pojavilo se sjajno Sunce;
Iz jajeta, iz šarenog dela, zvezde su postale na nebu ..."

Po krhkoj kori jajeta, ljudi su još od antičkih vremena nanosili simbole i čarobne formule u nadi da će im bogovi pomoći i uslišiti njihove želje

 

[Nina]

Veliki beli predmeti u obliku jajeta stoje na vrhu muzeja Dali u španskom gradu Figueres.

 

[Nina]

Vegrevilovo jaje je džinovska skulptura pisanke, uskršnjeg jajeta u ukrajinskom stilu. Rad Paula Maksima Sembaliuka izgrađen je od složenog skupa dvodimenzionalnih eloksiranih aluminijumskih pločica u obliku podudarnih jednakostraničnih trouglova i šestouglova u obliku zvezde, oblikovanih preko aluminijumskog okvira. Jaje je dugačko 9 m i visoko tri i po sprata, a teško je 2,5 t (5.512 lb).

Skulpturu je naručio grad Vegrevil, u kanadskoj provinciji Alberta, poznatoj po visokom ukrajinskom kanadskom stanovništvu. Da bi dobio sredstva za to, grad se prijavio za grant savezne vlade i na kraju je mogao da dobije određena sredstva, ali samo ako je skulptura bila posvećena stogodišnjici Kraljevske kanadske konjičke policije 1975. godine. Vegrevil je dobio grant za izgradnju jajeta, što je znak ukrajinskoj kulturi u Kanadi, a posebno u ranim ukrajinskim naseljima istočno od Edmontona, Alberta

 

[Nina]

The Egg, zgradu u Olbaniju u Njujorku, konstruisao je arhitekta Volas Harison, a izgradnja je počela 1966. godine i završila se 1978. godine. Iz daljine izgleda kao skluptura ogromne polovina jajeta napravljena od betona, ali podloga na kojoj struktura jajeta stoji se zapravo proteže šest spratova ispod zemlje. Ovo Jaje koriste dva pozorišta za različite koncerte i performanse

 

[Nina]

Filigranska jaja
Filigran je drevna tehnika umetničke obrade zlata i srebra ali i drugih materijala kao sto je ljuska od jajeta