Дана 3.маја 2016.године у Бањој Луци упокојила се Јадранка Стојаковић.
Јадранка ће бити упамћена по пјесмама, дивним пјесмама.
Вијест о упокојењу прошла је углавном незапажено, многи медији нису ни објавили вијест, неки јесу, уз понеки коментар поводом упокојења и коју ријеч сјете.
Дана 19.фебруара 2021.године у Новом Саду упокојио се Ђорђе Балашевић.
Ђорђе би бити упамћен по пјесмама, дивним пјесмама.
Биће упамћен кудикамо више јер је у времену када то бјеше "пожељно“ режао и сиктао по дежурним злоћама, Србима, разумљиво и поганио Српску и Бању Луку, како то и доликује типовима који страсно дају вербалну подршку десеторици силеџија који бију неког несрећника.
Због овог другог, не због пјесама, његов испраћај је добио толику медијску пажњу, такмичење свих знаних и незнаних у одавању поште и глорификовању, паљење свијећа, дан жалости, биће именоване и неке улице, заслужио је човјек, "исправно“ и паметно је одабрао негативце у овој балканској каљужи, Србе наравно, а богами и тај "град гријеха“, Бању Луку, које ће поганити,
Да је Јадранка режала и сиктала по Србима, Српској и Бањој Луци, и она би добила огромну популарност, испраћај би био медијски пропраћен као Балашевићев, уз који дан жалости а добила би "своју улицу“ у неком граду.
Али ћуд је ћуд, Јадранка бјеше неспособна за мржњу, према било коме, неспособна да упути ружну ријеч, па и када је говорила о пасјалуку када су јој стан отели, бјеше бираним ријечима да не би било кога повредила. Предивна особа оперисана од било какве злобе, пакости, коју ћемо памтити по предивним пјесмама.
Да је Ђорђе предеверао вијек посвећен само пјесмама, да се успио одбранити од србомржње, да није сиктао и режао по тим злоћама, Србима, његов испраћај би прошао као Јадранкин, који чланак у медијима посвећен великом пјеснику, који коментар и која ријеч сјете.
Али ћуд је ћуд, изабрао је слиједити ћуд, мало је пјевао, мало се бавио политиком, мало режао, сиктао а богами и поганио Србе и Српску и зарадио симпатије мноштва умова обликованих ријалити садржајима и чланцима за брзу индоктринацију малоумних грла.
Ако умрем млад, посади ми на гробу само ружмарин, не дозволи тад да направе од тога тужни трећи чин, написа једном један пјесник.
Јадранка ће бити упамћена по пјесмама, дивним пјесмама.
Дана 19.фебруара 2021.године у Новом Саду упокојио се Ђорђе Балашевић.
Ђорђе би бити упамћен по пјесмама, дивним пјесмама.
Због овог другог, не због пјесама, његов испраћај је добио толику медијску пажњу, такмичење свих знаних и незнаних у одавању поште и глорификовању, паљење свијећа, дан жалости, биће именоване и неке улице, заслужио је човјек, "исправно“ и паметно је одабрао негативце у овој балканској каљужи, Србе наравно, а богами и тај "град гријеха“, Бању Луку, које ће поганити,
Да је Јадранка режала и сиктала по Србима, Српској и Бањој Луци, и она би добила огромну популарност, испраћај би био медијски пропраћен као Балашевићев, уз који дан жалости а добила би "своју улицу“ у неком граду.
Али ћуд је ћуд, Јадранка бјеше неспособна за мржњу, према било коме, неспособна да упути ружну ријеч, па и када је говорила о пасјалуку када су јој стан отели, бјеше бираним ријечима да не би било кога повредила. Предивна особа оперисана од било какве злобе, пакости, коју ћемо памтити по предивним пјесмама.
Да је Ђорђе предеверао вијек посвећен само пјесмама, да се успио одбранити од србомржње, да није сиктао и режао по тим злоћама, Србима, његов испраћај би прошао као Јадранкин, који чланак у медијима посвећен великом пјеснику, који коментар и која ријеч сјете.
Али ћуд је ћуд, изабрао је слиједити ћуд, мало је пјевао, мало се бавио политиком, мало режао, сиктао а богами и поганио Србе и Српску и зарадио симпатије мноштва умова обликованих ријалити садржајима и чланцима за брзу индоктринацију малоумних грла.
Ако умрем млад, посади ми на гробу само ружмарин, не дозволи тад да направе од тога тужни трећи чин, написа једном један пјесник.
Poslednja izmena:
