ja imam gomilu mana, mislim da sam bas onako pola - pola, i mnogo dobra i mnogo losa, pa kako se zalomi, umem da bude losa za sebe i za druge, hbg
i kada kazem losa za sebe uopste ne mislim na ono- toliko sam dobra za druge da sam losa za sebe-
nema sile da sebe previse tangiram za bilo koga ko nisu mm i dete i prijatelji koje brojim na prste jedne ruke, ugadjam prvo sebi pa svima okolo
kazem ne vrlo jasno i glasno i sve cesce me boli dupence za sve
ali isto tako ne ocekujem da se iko tangira oko mene
u svoj zivot vec neko vreme ne pustam nove ljude, ne znam, cuvam svoju porodicu i svoj mali svet prijatelja bas onako posesivno, kao da ce svako nov da narusi ravnotezu koju smo izgradili i to mi je stvarno oaza u ovom ludilu
umem da budem azdaja, umem da budem bas grozna, recima mogu da te pojedem ako zasluzis, umem da udarim nisko i gadno i posle da se kajem ali bude kasno
imam momente anksioznosti do nepodnosljivosti, ne cenim svoje uspehe ni malo, neuspehe stavljam na presto
perfekcionista sam i cesto odustajem i pri samoj pomisli da necu nesto odraditi super, sto me je mnogo kostalo u zivotu
uvek sve vidim negativno, kada je ishod nepoznat ja uvek tipujem na losije
mm me cesto zeza da ja cim se probudim ujutru smislim tri problema zbog kojih cu se nervirati tog dana pa onda stavim kafu i dan moze da mi pocne
to se trudim da menjam i mislim da mi dobro ide, uspela sam da se svedem na dva smisljena problema izjutra
))
