Što se tiče mojih mana ima onih koje me ozbiljno brinu i koje želim da menjam, one koje samo konstatujem i ne planiram da menjam, jer nisam valjda osetila još uvek posledice za to ponašanje, i onih koje nisam osvestila.
Iz prve grupe su grupa osobina za koje sam ceo život verovala da su deo neke, aj da kažem zrelosti, objektivnosti, visokih očekivanja od sebe... malodušnost, sumnja u sebe, sklonost pesimizmu i pretrajnoj brigi, brizi, brigi,... neprilagodljivost, nemogućnost da se brzo prešaltam kad nešto ne ide nego se zakujem dok ne krene... što možda ne bude nikad.
Drugo, neumerenost u svemu i što nisam u stanju da realno sagledam svoje mogućnosti. Primera radi, ili sam lenja kao lenja buba ili padam s nogu i prošištim od anksioznosti što to ne ide kako sam zamislila. Padne sistem, pa u krug.
Treće, ne umem da gledam svoja posla, niti to da... prikrijem.
Umem da budem baš naporna, ne mogu da pustim ni kad vidim da ljudima smeta ako istripujem da ih tako spasavam od njih samih.
I četvrto, što sam potpuno razapeta između onog što hoću i onog što treba, da posle ne znam ni sama više ni šta hoću.
Ovo ostalo da ne nabrajam kad nemam u planu da menjam.
ja sam presla u vegetarijanski tabor
