Ja, hranitelj

M

mekflaj

Poznat
Poruka
8.291
Bliska mi je ideja i usvajanja.
Gledao sam film Instant family, gde par u 40im uzima u hraniteljstvo tri člana (dve sestre i brata).
U USA je to lepo regulisano, prvo prođeš obuku za hranitelja, onda se organizuju susreti, druženja na otvorenom između budućih hranitelja i domske dece gde možeš izabrati ono koje ti odgovara. Kasnije ga možeš i usvojiti ako dođe do uspešnog hraniteljstva.

Elem, naš zakon ne sprečava samce da uđu u ovu priču, ali ih i ne ohrabruje već više odvraća, te su muški samci na nivou statističke greške. Šteta, jer je puno praznih domaćinstava sa neženjama bez perspektive po ruralnim delovima Srbije, a dosta dece koja su po domovima ali ih fensi wannabe hranitelji i usvojitelji ne žele.

Tako da sam blizu odluke, pa neka me birokratski sistem odbije, bar znam da sam pokušao.

Vidite li sebe kao hranitelja, usvojitelja? I u kojoj meri bi ova plemenita misija dala smisao našim životima?
 
KAKO SE POSTAJE HRANITELJ?
(POSTUPAK ZASNIVANJA HRANITELJSTVA)

ZAHTEV
Građani koji žele da se bave hraniteljstvom, podnose zahtev centru za socijalni rad u opštini gde stanuju i prilažu potrebnu dokumentaciju:
  • Fotokopija lične karte;
  • Izvod iz matične knjige rođenih;
  • Izvod iz matične knjige venčanih (ako su u braku);
  • Uverenje o državljanstvu;
  • Lekarsko uverenje;
  • Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima (uključujući prihode od poljoprivredne delatnosti, izdavanja stana, kuće, od neregistrovanih delatnosti);
  • Potvrda o imovini (ugovor o kupoprodaji stana, kuće, zakup, otkup, ostavinsko rešenje);
  • Uverenje da nije osuđivan - pribavlja po službenoj dužnosti centar za socijalni rad;
  • Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica;
  • Uverenje da nije lišen roditeljskog prava (dobija se u sudu, vanparnična pisarnica);
  • Uverenje da nije lišen poslovne sposobnosti (dobija se u centru za socijalni rad);
  • Potvrdu da nije na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite od nasilja u porodici (dobija se u centru za socijalni rad).
Zahtev sa dokumentacijom predaje se centru za socijalni rad.

POSTUPAK PROCENE

Postupak procene opšte podobnosti hraniteljske porodice obuhvata:
  • analizu isprava budućih hranitelja;
  • intervju sa budućim hraniteljima u ustanovi;
  • intervju sa članovima porodice budućih hranitelja u kućnoj poseti;
  • procenu tokom realizacije Programa pripreme za hraniteljstvo.
PROGRAM PRIPREME I OBUKE
Program pripreme za hraniteljstvo pohađaju supružnici, odnosno vanbračni partneri – budući hranitelji. Obuka traje 33 sata. Tročasovne radionice održavaju se jednom nedeljno u Centru za porodični smeštaj dece i omladine Beograd.

SINTETIZOVAN IZVEŠTAJ
Nakon završenog programa pripreme Centar za porodični smeštaj sačinjava Sintetizovan izveštaj – nalaz i stručno mišljenje o opštoj podobnosti budućih hranitelja koji se dostavlja centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad donosi odluku o opštoj podobnosti budućih hranitelja i izdaje potvrdu o bavljenju hraniteljstvom, s rokom važenja od dve godine.

Hranitelji imaju pravo žalbe na rešenje centra za socijalni rad u slučaju kada ne dobiju opštu podobnost za hraniteljstvo.

Nakon isteka dve godine, centar za socijalni rad donosi odluku o produženju ili ukidanju potvrde o bavljenju hraniteljstvom, ceneći uspešnost ostvarivanja hraniteljske uloge a na osnovu praćenja hraniteljske porodice – odnosno izveštaja Centra za porodični smeštaj o ponovnoj proceni hraniteljske porodice.

http://www.hraniteljstvocps.gov.rs/latinica/postupak-zasnivanja-hraniteljstva.htm
 
Ja bih volela da usvojim dete. Ne hraniteljstvo, iako nemam ništa protiv toga.Ali, obzirom da usvajanje zavisi i od odluke muža( jer retko ko se odlučuje na takav korak pored sopstvene dece) , teško da ću to ostvariti, ali nikad se ne zna. Možda ipak kasnije, promeni "ploču"... inače, mislim da je hraniteljstvo odličan korak ka usvajanju deteta, zbog perioda adaptacije dece i budućih usvojitelja.
Ukoliko zaista rešiš, ja bih na tvom mestu probala! Sigurno ti sistem neće biti naklonjen, ali nikad se ne zna.
 
Poslednja izmena:
mekflaj:
Bliska mi je ideja i usvajanja.
Gledao sam film Instant family, gde par u 40im uzima u hraniteljstvo tri člana (dve sestre i brata).
U USA je to lepo regulisano, prvo prođeš obuku za hranitelja, onda se organizuju susreti, druženja na otvorenom između budućih hranitelja i domske dece gde možeš izabrati ono koje ti odgovara. Kasnije ga možeš i usvojiti ako dođe do uspešnog hraniteljstva.

Elem, naš zakon ne sprečava samce da uđu u ovu priču, ali ih i ne ohrabruje već više odvraća, te su muški samci na nivou statističke greške. Šteta, jer je puno praznih domaćinstava sa neženjama bez perspektive po ruralnim delovima Srbije, a dosta dece koja su po domovima ali ih fensi wannabe hranitelji i usvojitelji ne žele.

Tako da sam blizu odluke, pa neka me birokratski sistem odbije, bar znam da sam pokušao.

Vidite li sebe kao hranitelja, usvojitelja? I u kojoj meri bi ova plemenita misija dala smisao našim životima?
Kliknite za proširenje...
ne vidim imam i previše svoje dece, ali me je tvoja ideja veoma ganula.
ono što ti želim je da svoju odluku dovedeš do realizacije
i da te upozorim koliko će ti vanvremensko strpljenje biti potrebno da u srbiji postaneš hranitelj i usvojitelj....
 
Manastirka:
Ja bih volela da usvojim dete. Ne hraniteljstvo, iako nemam ništa protiv toga.Ali, obzirom da usvajanje zavisi i od odluke muža( jer retko ko se odlučuje na takav korak pored sopstvene dece) , teško da ću to ostvariti, ali nikad se ne zna. Možda ipak kasnije, promeni "ploču"... inače, mislim da je hraniteljstvo odličan korak ka usvajanju deteta, zbog perioda adaptacije dece i budućih usvojitelja.
Ukoliko zaista rešiš, ja bih na tvom mestu probala! Sigurno ti sistem neće biti naklonjen, ali nikad se ne zna.
Kliknite za proširenje...

da, i ja bih pre bio usvojitelj. ali me film zainteresovao i za hraniteljstvo
 
Hranitelji u Srbiji dobijaju platu i, nažalost, postoje ljudi koji zbog toga podnose zahtev.
Postoji i ona jako loša strana, hranitelji su često oni koji nemaju više uslove za usvojenje (postoji starosna granica)... Ljudi koji se nisu ostvarili kao roditelji, pa sa 60+ postanu hranitelji jer dobiju poriv za potomstvom. Onda se dešavaju situacije da to dete dobije mogućnost da bude usvojeno i oduzima se hranitelju koji se već emotivno vezao za 'svoje dete'. Desio se slučaj gospođe, bilo je po novinama, koja je bila hranitelj detetu pet godina, od kako je bio novorođenče. Kad je trebao biti usvojen, gospođa je u predškolskoj ustanovi koju je pohađao pravila scene, alarmirala okruženje, pravila se peticija da joj se 'ne otima' dete. Uzalud je država objašnjavala da ona sa šezdeset godina to dete ne može da usvoji, jer ne može to dete o njoj voditi brigu za nekih 10-15 godina...
Kod nas je taj ceo sistem jako loše uređen i uglavnom ne funkcioniše
 
Ja znam jedan par dugo godina nisu imali dece,išli na veštačku oplodnju par puta u zemlji, pa van zemlje... rešili su napokon i usvojili devojčicu.Ubrzo nakon toga dobili su svoje dete, dečaka.
Međutim, žalili su se kako su prošli kroz pakao na tom putu do usvojenja, ali vredelo je! Mala je stvarno divna, sad ima i brata.
Ne znam šta da mislim, valjda kad čovek stvarno i od srca nešto jako želi u životu i ne odustaje od toga, na kraju bude ok!
 
mekflaj:
Bliska mi je ideja i usvajanja.
Gledao sam film Instant family, gde par u 40im uzima u hraniteljstvo tri člana (dve sestre i brata).
U USA je to lepo regulisano, prvo prođeš obuku za hranitelja, onda se organizuju susreti, druženja na otvorenom između budućih hranitelja i domske dece gde možeš izabrati ono koje ti odgovara. Kasnije ga možeš i usvojiti ako dođe do uspešnog hraniteljstva.

Elem, naš zakon ne sprečava samce da uđu u ovu priču, ali ih i ne ohrabruje već više odvraća, te su muški samci na nivou statističke greške. Šteta, jer je puno praznih domaćinstava sa neženjama bez perspektive po ruralnim delovima Srbije, a dosta dece koja su po domovima ali ih fensi wannabe hranitelji i usvojitelji ne žele.

Tako da sam blizu odluke, pa neka me birokratski sistem odbije, bar znam da sam pokušao.

Vidite li sebe kao hranitelja, usvojitelja? I u kojoj meri bi ova plemenita misija dala smisao našim životima?
Kliknite za proširenje...

Musko samac pa jos hoce da bude hranitelj.Odma ces da budis sumnju da usvajanjem hoces da zadovoljis neke pedofilne nagone.Obavezno se takvi samci posmatraju prvo kao keksualni manijaci,dok se drugacije ne dokaze
 
Sabonis:
Musko samac pa jos hoce da bude hranitelj.Odma ces da budis sumnju da usvajanjem hoces da zadovoljis neke pedofilne nagone.Obavezno se takvi samci posmatraju prvo kao keksualni manijaci,dok se drugacije ne dokaze
Kliknite za proširenje...
da, zbog te predrasude mnogi samci i ne pokušavaju da apliciraju iako imaju roditeljski i humanistički motiv i spremni su da prihvate i dete koje nije belo, malo i bez smetnji, a koju obično niko ne želi.

evo kako izgleda u americi, odeš na piknik i u jednom opuštenom druženju izabereš dete, a ne da te ovi iz centra maltretiraju i odlučuju za tebe...
mada je film jedno a realnost drugo, pogledajmo
 
  • Podržavam
Reactions: Red
Sabonis:
Musko samac pa jos hoce da bude hranitelj.Odma ces da budis sumnju da usvajanjem hoces da zadovoljis neke pedofilne nagone.Obavezno se takvi samci posmatraju prvo kao keksualni manijaci,dok se drugacije ne dokaze
Kliknite za proširenje...

Ne možeš sa sigurnošću provaliti ni naoko idealan par često sa svojom decom da nisu neki bolesnici ili kriminalci koji koriste decu,a puno je horor priča i ovde naročito napolju, pa odbijanjem takvih samaca na neki način se čisto umanjuje rizik. Meni je to sasvim razumljivo.

Sad zakonom nije zabranjeno ali se prednost daje porodičnom okruženju, a za samca valjda mora posebna dozvola od nekog ministarstva. Kako je i za parove to jedna birokratska golgota, i s obzirom da je lista čekanja ogromna,mogu misliti kakva je tek šansa da samohrani roditelj naročito muški dođe na red(uvek će ga par preskočiti). Inače odnos dete/usvajatelji je otprilike 1:4 tako da realne šanse su zaista simbolične. Jedino da usvoji dete koje niko od parova ne želi(uglavnom bolesna i mentalno zaostala,starija i romi)
 
jedan forumaš je uspeo u tome, on mi je neka inspiracija.
mada, koliko se sećam, dali su mu dete koje je imalo agresivne ispade ali se kod njega sredilo. ne znam kako je uspeo, ja lično ne bih mogao oka da sklopim da mi dođe neko problematično dete.
ali devojčice su nešto drugo, one su umiljate. ok, umeju biti oštrije na rečima, što i nije neki problem.
to je jedini moj uslov - da bude devojčica.
mislim da bih bio tako uspešniji i lakše se nametnuo kao autoritet.
e sad, jasno je da devojčici treba ženska figura tokom odrastanja, stoga bi možda tinejdžerka meni najviše odgovarala, u smislu da je to osoba koja je već dobrim delom formirana kao ličnost. ja bih samo osnažio neke njene pozitivne osobine, ukazao na greške, i pružio joj sigurnost, dom itd.
usmerio bih je na školovanje, a ne na ranu udaju, ljubavisanja itd...
pitam se da li bih mogao od neotesane devojčice koja recimo sluša cece i lukase stvoriti prefinjenu, intelektualnu osobu koja preferira npr. indie rock i naginje hipsterizmu... bio bi to interesantan ekspirement.
 
@mekflaj Meni je ovo baš zabavno, mislim na to da tačno odrediš kakvo dete želiš, kao da biraš cipele ili tako nešto. Doduše, smatram da deci treba neka vrsta sigurnosti koju treba da im pruži porodica. Vidim po sebi, nekad, u nekim situacijama ne umem da doprem do dece, a mužu to baš lako pođe za rukom. Zato smatram da je deci ipak bolje sa dva roditelja, ali ne osuđujem nikog, svako radi kako misli da treba....
Dalje, znam za slučajeve gde su tek tako uzimali decu iz hraniteljskih porodica i selili ih. To mi je strašno. Mislim, za mače sa ulice se vežeš pa patiš i plačeš kad ostaneš bez njega, a kamoli za dete. Nezamislivo!
Takođe, znam za slučaj gde su hranitelji pored svoje dece, usvojili, da ne bi ostali bez njega.

Ono što mi jako bode oči je tvoja potreba da dete bude eksperiment. To zvuči hladno, pa makar se o muzici radilo....
 
Poslednja izmena:
mekflaj:
Bliska mi je ideja i usvajanja.
Gledao sam film Instant family, gde par u 40im uzima u hraniteljstvo tri člana (dve sestre i brata).
U USA je to lepo regulisano, prvo prođeš obuku za hranitelja, onda se organizuju susreti, druženja na otvorenom između budućih hranitelja i domske dece gde možeš izabrati ono koje ti odgovara. Kasnije ga možeš i usvojiti ako dođe do uspešnog hraniteljstva.

Elem, naš zakon ne sprečava samce da uđu u ovu priču, ali ih i ne ohrabruje već više odvraća, te su muški samci na nivou statističke greške. Šteta, jer je puno praznih domaćinstava sa neženjama bez perspektive po ruralnim delovima Srbije, a dosta dece koja su po domovima ali ih fensi wannabe hranitelji i usvojitelji ne žele.

Tako da sam blizu odluke, pa neka me birokratski sistem odbije, bar znam da sam pokušao.

Vidite li sebe kao hranitelja, usvojitelja? I u kojoj meri bi ova plemenita misija dala smisao našim životima?
Kliknite za proširenje...
Jos samo kad bi svakome davali decu bio bi smak sveta....ti ni sa sobom ne znas sta bi....
Recimo moj savet bi bio da nadjes neku dobru zenu koja nece da radja, da te ne bi vezivala i da sa njom sklopis partnerski ugovor o zajednickom zivotu, pa da zajedno usvojite dete....to je onako malo sigurnija veza nego sto bi je sam nasao....dakle trebalo bi da das oglas....
 
mekflaj:
Bliska mi je ideja i usvajanja.
Gledao sam film Instant family, gde par u 40im uzima u hraniteljstvo tri člana (dve sestre i brata).
U USA je to lepo regulisano, prvo prođeš obuku za hranitelja, onda se organizuju susreti, druženja na otvorenom između budućih hranitelja i domske dece gde možeš izabrati ono koje ti odgovara. Kasnije ga možeš i usvojiti ako dođe do uspešnog hraniteljstva.

Elem, naš zakon ne sprečava samce da uđu u ovu priču, ali ih i ne ohrabruje već više odvraća, te su muški samci na nivou statističke greške. Šteta, jer je puno praznih domaćinstava sa neženjama bez perspektive po ruralnim delovima Srbije, a dosta dece koja su po domovima ali ih fensi wannabe hranitelji i usvojitelji ne žele.

Tako da sam blizu odluke, pa neka me birokratski sistem odbije, bar znam da sam pokušao.

Vidite li sebe kao hranitelja, usvojitelja? I u kojoj meri bi ova plemenita misija dala smisao našim životima?
Kliknite za proširenje...
msm da je velika razlika izmedju hranitelja i usvojitelja
osim pravnih zavrzlama, pitanje je i lichnih potreba i razloga za te potrebe
ne vidim sebe u toj prichi, ne bih mogla da im pruzim onoliko koliko mislim da im je potrebno
 
a volontiranje u ustanovama koje se bave decom, odbačenom ili s nekakvim problemima, ili da pričuvaš dete ili deca ulice i sl ... vidiš kako stvarno izgleda dete uživo
ili probaj da uspostaviš komunikaciju s ovim klincima s ulice obično su cigančići, jel to nešto
 
mekflaj:
Bliska mi je ideja i usvajanja.
Gledao sam film Instant family, gde par u 40im uzima u hraniteljstvo tri člana (dve sestre i brata).
U USA je to lepo regulisano, prvo prođeš obuku za hranitelja, onda se organizuju susreti, druženja na otvorenom između budućih hranitelja i domske dece gde možeš izabrati ono koje ti odgovara. Kasnije ga možeš i usvojiti ako dođe do uspešnog hraniteljstva.

Elem, naš zakon ne sprečava samce da uđu u ovu priču, ali ih i ne ohrabruje već više odvraća, te su muški samci na nivou statističke greške. Šteta, jer je puno praznih domaćinstava sa neženjama bez perspektive po ruralnim delovima Srbije, a dosta dece koja su po domovima ali ih fensi wannabe hranitelji i usvojitelji ne žele.

Tako da sam blizu odluke, pa neka me birokratski sistem odbije, bar znam da sam pokušao.

Vidite li sebe kao hranitelja, usvojitelja? I u kojoj meri bi ova plemenita misija dala smisao našim životima?
Kliknite za proširenje...
Znam čoveka koji je hranitelj troje dece. Svo troje vredna pametna deca i jako dobra u školi.
Trebalo bi podsticati usvajanja. Tuga božja da deca budu u domovima.
 
pre bih da budem usvojitelj, naravno...

ako preskočim prvu prepreku koja se zove lekarsko uverenje (gde bi me, između ostalog, procenjivali psihijatar i psiholog)
čekaju me ovi iz csr -

prenosim šta je pisala neka žena 2007. godine na forumu -
Prvi korak je poseta Centru za socijalni rad (CSR) na vasoj opstini. Ja sam nasla njihov broj, kontaktirala ih telefonom i zakazala prvi susret. Primila me sluzbenica kojoj sam saopstila da mm i ja nameravamo da usvojimo dete. Ona mi je dala spisak sa sledecim stavkama
http://kutak.forumotion.com/t499-usvajanje-od-prikupljanja-dokumenata-do-dobijanja-podobnosti
Poziv iz CSR treba da usledi najkasnije 10 dana od prijema dokumenata. U nasem slucaju bilo je tako. Razgovori se, obicno zakazuju oko 9:30, 10:00. Na tom prvom sastanku cete upoznati citav tim:
- socijalnog radnika
- psihologa
- pedagoga
- pravnika

Nas su pitali sve i svasta na tom razgovoru, pocev od detinjstva pa nadalje. Vazno im je i porodicno stablo, medjusobni odnosi, odnosi sa roditeljima, sa rodbinom, prijateljima, da li imate bracu i sestre, da li oni imaju decu, kako zivite, cime se bavite, kako provodite slobodno vreme i sl.

Ovakvim i pitanjima smo se i nadali, ali se povela i tema da li bi uzeli romsko dete, dete koje nije nase nacionalnosti, bolesno dete, dete sa telesnim ostecenjem i sl . Malo su nas iznenadila ova pitanja, ali smo se nekako snasli i odgovorili. Naravno odluku donosite tek na kraju postupka, ali je vazno da od samog pocetka imate jasan zajednicki stav po najbitnijim pitanjima. Da dodam da po mom misljenju par u proces usvajanja treba da krene tek kad i muz i zena budu 100 % sigurni. Mi smo se lako oko toga dogovorili, ali ako jedna strana vuce i pritiska, a druga se necka i odlaze, nisam sigurna kako to kasnije moze da se odrazi na dete, ciji je interes uvek na prvom mestu

Kad se slozite oko usvajanja pocnite da razmisljate i o ovim pitanjima, npr. da li ste spremni odgajati dete sa nekom bolescu, hendikepom ili hocete da bude potpuno zdravo. Naravno postoje lakse i teze bolesti, sve zavisi od toga sta ste spremni da prihvatite. Najgora varijanta je reci: "Mogu ja to, usvojiti dete sa bolescu ili npr. telesnim ostecenjem.", a posle shvatiti da ne mozete da se brinete o njemu.

E da, na tom sastanku su me pitali i da li poznajemo neku porodicu koja ima usvojeno dete
 
Pedagog - Sledeci sastanci su bili sa pedagogom. Tu smo isli odvojeno 2x po 1,5 sat. Budite spremni na to da se pitanja stalno ponavljaju, opet porodicno stablo, detinjstvo, odrastanje i sl. Kroz sve se to provlace pitanja kako bi vi postupili sa detetom u nekoj hipotetickoj situaciji, gde morate da se uzivite u ulogu roditelja i date odgovor. Ovde je vazno da se vi i vas partner slazete u vezi sa odgojem deteta, da bar imate slicne stavove. Posto prvo ide jedno od vas, moze onom drugom da prenese najvaznija pitanja i da mu kaze kako je odgovorio. Mozda ce neko reci da je ovo vid manipulacije, ali u nasem slucaju to se nije desilo, jer smo i MM i ja slicnih temperamenta i nazora, pa bi verovatno i bez ovih konsultacija odgovorili na slican nacin.
 
Psiholog - Susreti sa psihologom su bili zajednicki, opet famozno porodicno stablo, dokle se secate unazad, odn. dokle su vam pricali, a belezila je i bocne grane: stricevi, ujaci, tetke, njihova deca s kojima odrzavamo cvrsce kontakte. Sigurno da svako od vas ima nekog rodjaka, prijatelja sa malim detetom i ako se posecujete i druzite to treba istaci, a ako ne ja bih vam savetovala da se malo vise druzite s njima, posmatrate decu u razlicitim uzrastima, kao rastu, napreduju iz toga i sami ucite i pripremate se za roditeljstvo.

Psiholog je svakom od nas dala test sa velikim brojem pitanja. Ja sam odgovarala ono sto mi je prvo palo na pamet, ili pokusala da se zamislim u situaciji koju pitanje postavlja. Nema tacnih i pogresnih odgovora, ova pitanja sluze da bi se napravio vas pisholoski profil.

Ono sto vam savetujem da (tako sam ja uradila) je da podelite testove na npr. 3-4 dela i da se posle svakog od njih odmorite uz muziku ili nesto sto vas relaksira Cool , jer je pitanja mnogo i mnoga ce vam izgledati cudna, pa ja pad koncentracije neminovan. MM i ja se nista nismo dogovarali i fingirali ove testove, mislim da bi tako nesto zaista bilo besmisleno, cak smo ih radili u razlicite dane, kad je ko imao vremena (psiholog vam ostavi nekoliko dana za testove, a zatim ih uradjene odneste).

Na sledecem sastanku pricala je uglavnom ona, tumcaila nam razultate sa svog aspekta, pitala nas jos ponesto da bi se na kraju dogovorili o datumima radionica tj. skole roditeljstva... Na svim zajednickim sastancima je bitno da nastupate kao par, odn. da jedno od vas ne vodi glavnu rec, a drugo sedi u zapecku, jer time se moze steci pogresan utisak o vama. Npr. ja sam zaista znala mnogo vise o usvajanju i tada, jer sam citala i pisala po internetu, za razliku od MM koji sve to ne moze da stigne, ali smo govorili svako po neki deo, nadovezivali se jedno na drugo, ni jedno od nas nije dominiralo.
 
Skola roditeljstva - Po zavrsetku sastanaka sa clanovima tima sledi skola roditeljstva - radionice. Ranije sam napisala da citav postupak dobijanja podobnosti traje 2 meseca, mi smo tu granicu presli, jer smo upali u sezonu godisnjih odmora, a cekali smo drugi par (ili oni nas), a kako smo na maloj opstini sve se oteglo.

Princip je da se na radionice zove bar 2 para, vodi ih u pocetku psiholog, a kasnije su joj se pridruzile i druge clanice tima. Mi smo ih imali pet, a svaka je trajala po otprilike 1,5 sat.

Psiholog i drugi vam postavljaju pitanja, a vi pojedinacno iznosite svoje stavove, naravno i vi njih mozete pitati ono sto vas interesuje. Bilo bi besmisleno i nemoguce da vam sve prepricam, pa cu se fokusirati na ono sto smatram da je najbitnije.

Na zalost deca koja zive u domu stagniraju u svom razvoju i na taj nacin dolazi do zaostajanja za njihovim vrsnjacima. Dovoljno je reci da je za 10-oro dece zaduzena 1 medicinska sestra, koja ih sve vreme presvlaci, hrani, kupa i tako u krug. Niko nema vremena da se bavi tom decom, da ih stimulise, animra mazi, grli, ljubi... Oni u domu dobijaju ono sto im zadovoljava samo osnovne zivotne potrebe.

Saznali smo i podatak da deca iz Zvecanske svega 2 puta godisnje izadju u grad, npr. u Zoo vrt i na neki izlet. Tako nije cudno sto npr. dete od 3 godine ne zna sta je semafor, pesacki prelaz i gomilu drugih stvari koje su njihovi vrsnjaci upili u svojim porodicama, mazeni i pazeni od samog rodjenja.

Kasnije progovore i prohodaju, mogu da zaostaju u motorici i sl.
 
Kucna poseta - zaista nije "sanitarna inspekcija" kako smo se salili na radionicama. Tim nece doci da vam zagleda stan i kako ste ga uredili, ovo je zapravo trenutak kada vi verbalizujete odluke u vezi sa detetom: pol, starosna granica, nacionalnost, rasa, lakse ili teze bolesti. Pitace vas i to da li bi uzeli dete cija je majka alkoholcarka, mentalno retardirana, psihoticna. Ne popunjavate upitnike, kao sto sam ja mislila, nego kazete ono sto ste se predhodno dogovorili cime je citav proces zavrsen. Sluzbenice zatim vase podatke sa ovim sto ste naveli (i verovatno svojim misljenjem o vama) prosledjuju Ministarstvu.

Sto postavite sire granice, teoretski je veca mogucnost da brze dodjete do svog deteta. Izbor je, svakako na vama, dobro razmislite, mada ono sto ste rekli nije konacno, ako vam se ne jave neko vreme (na sta treba da se spremite) vi mozete da promenite kriterijume, bilo da suzite, bilo da prosirite granice.

Nedelju dana posle kucne posete vasi podaci ce se naci u Ministarstvu, a vi na jedinstvenoj listi usvojilaca. Pronalazenje najboljih/najkompatibilnijih roditelja za odredjeno dete vrsi se na osnovu karakteristika samog deteta (pol, godine...) i zelja koje ste vi izrazili i vrsi ga Ministarstvo uporedjujuci liste usvojitelja i dece. Uvek se zove nekoliko potencijalnih usvojitelja (parova) na razgovor, a samo jedan od njih ce biti izabran. Mogu vas pozvati iz bilo kog dela Srbije, ako se ustanovi da postoji dete ciji se profil poklapa sa onim sto ste vi naveli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top