Ja bih hteo da se vratim

JA BIH HTEO DA SE VRATIM
-----------------------------
Ja bih hteo, da se vratim.
U Srbiju, rodu svome,
I prestanem zauvek da patim,
Al` vratit' se nemam kome.

Nemam oca, nemam majke,
Seje, brata rođenoga,
Nestale so moje bajke,
Nemam više nikog svoga.

Ima jedna kuća stara,
Od pruća je i od blata,
Ali u njoj nema žara,
Nema okna, nema vrata.

Ej, živote, baš si zao,
Nanosiš mi bol i jade,
Ništa lepo nis' mi dao,
Samo tugu ti mi dade.

Ej, Srbijo, mila mati,
Daj pomozi čedu svome,
Da se tebi opet vrati
I svom domu rođenome.

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

Oj, Srbijo, mila mati
--------------------------

Užasno huče vetrovi,
Krvledeći, sibirski,
Dlake mi se od studeni ježe,
Hladan grč mi bolno srce steže,
A misli mi ka Srbiji beže.

Čujem seju, sudb`o moja kriva,
Nežno m` tepa, kao da je živa,
A majčica s` neba m` pruža ruku
Da me greje i ublaži muku,
Sin jedinac s` neba mi se smeje
To je ono što mi dušu greje.

Bože dragi, Hriste, mili brate,
Ovo nije život – umirem na rate.
Ka Srbiji mojoj moram poći,
Ovog trena, ove hladne noći,
Samo ona može mi pomoći.
Hteće, smeće, i znam da će moći
Da m` zagreje sve dane i noći.

Oj, Srbijo, mila mati,
Hoćeš li mi duši smiraj dati?.
Svojim čedom hoćeš li me zvati
I ne dati srcu da mi pati?

……………………………….

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

PODMOSKOVSKE NOĆI
----------------------------------
Eh, te burne podmoskovske noći,
Pomrčine, kao đavo crne,
Zašto morah ja ka vama doći
I sad drhtim, k`o lane do srne…

Lepe seke, vina pune reke,
Smeh i cika, posvuda se ori,
A ja poet, iz zemlje daleke,
Pijem vino, a u meni gori.

Nisam ti ja za život boema,
Nisu za me` ove burne noći
Mesta za me` ovde nigde nema
Ka Srbiji mojoj moram poći.

Dok mi grudi sibirac probija,
Dok mi suza niz obraze teče
U grudima greje me Srbija
I u njojzi jedno ti`o veče.

Preći ću ja vrletne Karpate
Dan će doći kada moram poći,
Jer ovde ću da umrem na rate
U Srbiju moju moram doći …

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Dobro situirani gospodin]

JA BIH HTEO DA SE VRATIM
-----------------------------
Ja bih hteo, da se vratim.
U Srbiju, rodu svome,
I prestanem zauvek da patim,
Al` vratit' se nemam kome.

Nemam oca, nemam majke,
Seje, brata rođenoga,
Nestale so moje bajke,
Nemam više nikog svoga.

Ima jedna kuća stara,
Od pruća je i od blata,
Ali u njoj nema žara,
Nema okna, nema vrata.

Ej, živote, baš si zao,
Nanosiš mi bol i jade,
Ništa lepo nis' mi dao,
Samo tugu ti mi dade.

Ej, Srbijo, mila mati,
Daj pomozi čedu svome,
Da se tebi opet vrati
I svom domu rođenome.

Krstan Đ. Kovjenić

Treba ti vrata prozori, verovatno i krov da se popravi, ne znam kako je izolirana i dali imas struju i vodu.
Sigurno ima i poljski WC sto bi ti bio problem posebno zimi, jesen da trckaras po snegu i blatu dotle.
Tako da osim ako nemas dovoljno para da ulozis u renoviranje, bolje bi ti bilo da kupis negde stan

 

[KPCTAHK]

ОВОДОБА СРПСКА ЕПИКА
--------------------------------------

Оводоба српска епика
Зла времена притисла, мој прика.
Од Тополе, па до Равне Горе,
Никада нам није било срамније и горе.
На грбачи имамо злотворе –
Све издају, све је на продају
Шта је образ злотвори не знају ...
Напредњаци, сада се ти зову,
Све су спремни учинит` за лову…

------------------------------------------------------------------------

ЛЕЛЕК О КОСОВУ, СРПСКОЈ ДУШИ, СРЦУ, СТРАДИЛОВУ
--------------------------------------------------------------------------------
ОВИ, „НАШИ“, „МНОГО НАПРЕДНИ“ ЗЛОТВОРИ, НАЈВЕЋА ГАМАД КОЈА СЕ ЈЕ ИСКОТИЛА У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ СРБИЈИ, ИЗДАЈУ ТЕ, ПРОДАЈУ, ШИПТАРИМА КУКАВИЧКИ ПРЕПУШТАЈУ, У СУЗАМА СРПСТВО ОСТАВЉАЈУ И БЕЗДУШНО ЗАБОРАВЉАЈУ, ЈЕРУСАЛИМЕ МОЈ, АЛИ АКО ТЕ ЈА ИЗДАМ, ПРОДАМ, ШИПТАРИМА ПРЕПУСТИМ, ОСТАВИМ И ЗАБОРАВИМ, ЈЕРУСАЛИМЕ МОЈ, СУЗО МОЈА И ЗАКЛЕТВО ЛАЗАРОВА, НЕКА И ГОСПОД ЗАБОРАВИ МЕНЕ, НЕКА МИ У ПАКАО ДУША КРЕНЕ, НЕКА ОГАЊ БОЖИЈИ СПРЖИ МЕНЕ И "ЗА ВЈЕКИ ВЈЕКОВ" НЕКА ЈЕ ПРОКЛЕТО МОЈЕ КУКАВИЧКО, ИЗДАЈНИЧКО И БОГОХУЛНИЧКО СЕМЕ ! АМИН !!!
-----------------------------------------------

На Косову равном, к`о на белом платну,
Преломи се царство, к`о слабашна трска,
За Крст Часни, Српство и слободу златну,
Исписа се крвљу историја српска.

Оста земља пуста, чемеру и јаду,
Удовице српске и сирота нејач,
Неста смеха, песме, том Христовом стаду,
Српство обли туга, ридај, дечји плач…

Ал`, из крвце палих витезова српских,
Изникну поновно мученичко семе,
Кроз крв што ће допрет` до капија рајских,
Судбина нам иста к`о у оно време.

Ој, Српско Косово, мој очињи виде,
Не дам да м` те узму, отму, ил` украду,
Да потомци моји због тога се стиде,
Јер немати Тебе - значи немат` наду.

Косово је срце српскога порода,
Што к`о плам од свеће у нама лелуја,
Косово је свагда санак и слобода,
Реци: "СЛАВА ХРИСТУ !", кажи: "АЛИЛУЈА !"

Еј, Косово равно, делу српске душе,
На Тебе сад реже крволочне звери
Домове и цркве ти демони руше
Хоће да нас сатру НАТО бомбардери.

Ал`не дам те ником, до задњег дамора
Издржаћу распет, к`о Господ на Крсту,
Олтар Српства крвљу одбранит` се мора
Не дам, ником не дам, ту светињу чисту !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[KPCTAHK]

ЗАКЛЕТВА КОСОВСКОМ БОЖУРУ:
БРАНИЋУ ТЕ, МАЈКЕ МИ ПРЕСВЕТЕ!
-----------------------------------------------------

Мој божуре - мој крвави цвете,
На српској си крвци поникаo
Бранићу те, Мајке ми Пресвете,
Пред Олтаром сам се зарекао !

Српском крвљу обливени цевете,
Еј, божуре, шта смо дочекали
Казнићемо, Мајке ми Пресвете,
"Напредњаке" што су нас издали !

Полумесец и криж Ватикана
На тебе су кидисали, цвете,
Ал` нек` знају, јадна ли им нана,
Да те не дам, Мајке ми Пресвете !

`Ајмо, браћо, мора да се ради !
Војо брате, преузми команду !
Храбро, браћо, соколови млади,
Дај срушимо мафујашку банду!

Од Стамбола па до Ватикана
Нек` се ори песма РАДИКАЛА
Нек` сви знају, душа им погана,
Србија је на ноге устала !

„Не дам Тебе, не дам своје душе,
Крсне славе и СРПСКОГ ОЛТАРА,
Не дам, цвете, земљу да ми сруше !“
Беху речи Светог кнез - Лазара

Исто ћу ти и ја, цвете, рећи,
Бранићу те, Мајке ми Пресвете,
Са Косова не сме се побећи
Никоме те не дам, мој крвави цвете !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Krstane, šta bi sa onim delima?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Pogledajte prilog 1692675

Je li ovo kuća u koju bi da se vratiš?

Mislim, ozbiljno, vrlo je lepa.

 

[KPCTAHK]

Je li ovo kuća u koju bi da se vratiš?

Mislim, ozbiljno, vrlo je lepa.

Чему се ти смејеш? Зар те није срамота?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Чему се ти смејеш? Зар те није срамота?

Dobro, izvini je li to tvoja kuća?