"izvorno" hrišćanstvo i crkva u odnosu na današnje

[sigma man]

Разлике у духу нема, али у спољашњим обредима има. Први (и најсилнији) Хришћани су стајали на богослужењу по неколико дана (јер су имали најјачу веру), а потоњи су били слабији (мање су вере тј. снаге имали).

Из потребе снисхођења према слабима свети Јован Златоусти је после тродневне беседе са апостолом Павлом, који му је из раја на десно ухо шапутао готово пресликан литургијски поредак, написао КОНАЧАН ИЗГЛЕД БОГОСЛУЖЕЊА, и од њега се даље НЕ ИДЕ.

Тај литургијски поредак је коначан, али не и за јеретике који су претеча антихристова, и који модификују службу онако како је сотони а не Богу угодно. Стога се избацу молитве призивања Светога Духа (ђаво их не подноси), скраћује се служба Златоустова (угађа се страстима - класично идолопоклоство), избацују се химне и славословља, начин појања се мења (Мокрањчев сладуњави страстоугодни турбо-фолк сингинг стајл место византијског торжественог појања) и сл...

Ako su stajali po nekolikom dana da li su izlazili da jedu ... Odsustvo sna u duzem vremenu dovodi do raznih posledica...

Kako to da se sapuce, jel raj tu oko nas i zasto na desno uvo?

 

[Samson2009]

Ako su stajali po nekolikom dana da li su izlazili da jedu ... Odsustvo sna u duzem vremenu dovodi do raznih posledica...

Kako to da se sapuce, jel raj tu oko nas i zasto na desno uvo?

Медицина се бави лечењем тела и не може да се бави духовним животом.Ове последице које си навео су могуће код оних који нису вођени Светим Духом.

 

[gost 133940]

Медицина се бави лечењем тела и не може да се бави духовним животом.Ове последице које си навео су могуће код оних који нису вођени Светим Духом.

Ukoliko neko uobrazi da je vođen Svetim Duhom, to je itekako medicinski problem.

 

[Samson2009]

Ukoliko neko uobrazi da je vođen Svetim Duhom, to je itekako medicinski problem.

Није.То је ствар духовника.Медицина односно психијатрија је за вас пале људе.

 

[sigma man]

Медицина се бави лечењем тела и не може да се бави духовним животом.Ове последице које си навео су могуће код оних који нису вођени Светим Духом.

Bog je odredio ljudske mogucnosti, i zasto bi onda u pojedinacnim slucajevima, recimo ranim hriscanima, davao drugacija svojstva.

Ja verujem da Bog svoje namere u vezi coveka cini ljudima jasnijim i kroz razvoj medecine.

 

[Samson2009]

Bog je odredio ljudske mogucnosti, i zasto bi onda u pojedinacnim slucajevima, recimo ranim hriscanima, davao drugacija svojstva.

Ja verujem da Bog svoje namere u vezi coveka cini ljudima jasnijim i kroz razvoj medecine.

Није Бог је онај Исти и јуче и данас и сутра.А такође и Његови слуге.У време прогона РИПЦ односно руске катакмбне Цркве у Кавказу док су прогонитељи надлетали тамошње планине неколико монаха и свештеника су бежали пред авионом који их је јурио са намером да их убије.Они су се прекрстили кад су наишли на провалију претрчали су провалију и сакрили су се у шуми која је била на другој страни.И њих нико није могао да нађе.А да само да наппоменем да је то било време Стаљина кад је медицина итекако била напреднија него у време првих хришћана.

 

[gost 133940]

Није.То је ствар духовника.Медицина односно психијатрија је за вас пале људе.

Na žalost, nije tako. Versko ludilo je ozbiljan medicinski, a često i društveni problem.
Ludnice su pune isusa i apostola.

U vezi sa temom, rani Hrišćani su javno ispovedali svoje grehove, što se danas ne radi. Verovatno je takvo kolektivno propiranje mozga moglo da blokira određene psihičke probleme, ali to je nemoguće izvesti sa duhovnicima - ljudima koji su često skromnog obrazovanja, a redovno bez ikakve medicinske spreme. Mnogi od njih su i kaluđeri, dakle ljudi odvojeni od realnosti, koji ne poznaju normalan život i na čije stavove drastično utiču neutrošeni hormoni.

Verovatno su danas pentekostalci sa svojim transovima i isterivanjima đavola bliži ovom prvobitnom konceptu nego savremeni duhovnici.

 

[sigma man]

Није Бог је онај Исти и јуче и данас и сутра.А такође и Његови слуге.У време прогона РИПЦ односно руске катакмбне Цркве у Кавказу док су прогонитељи надлетали тамошње планине неколико монаха и свештеника су бежали пред авионом који их је јурио са намером да их убије.Они су се прекрстили кад су наишли на провалију претрчали су провалију и сакрили су се у шуми која је била на другој страни.И њих нико није могао да нађе.А да само да наппоменем да је то било време Стаљина кад је медицина итекако била напреднија него у време првих хришћана.

Cudo iz skorije proslosti.

Ja sam siguran da bih upao u tu provaliju, ako me pre tog ne bi upucali iz aviona.

Da li je tvoja vera tako jaka da verujes da bi poput tih monaha mogao da pretrcis tu provaliju?

 

[Samson2009]

Cudo iz skorije proslosti.

Ja sam siguran da bih upao u tu provaliju, ako me pre tog ne bi upucali iz aviona.

Da li je tvoja vera tako jaka da verujes da bi poput tih monaha mogao da pretrcis tu provaliju?

Да,ако бох водио живот као они.Али стасти које бораве у мени ме спутавају да достигнем ниво савршенства које су они достигли.

 

[sigma man]

Да,ако бох водио живот као они.Али стасти које бораве у мени ме спутавају да достигнем ниво савршенства које су они достигли.

To me podseti na studentske dane, kad su neke kolege umele da kazu: "Kad bih ja ucio kao na primer taj ili ta, ja bih bio mnogo bolji od njih..."

Sta te sprecava da vodis adekvatan zivot i budes poput njih?

 

[Sitz im Leben]

Često se čuju priče o nekom izvornom, prvobitnom hrišćanstvu i prvobitnoj crkvi, a kroz istoriju je bilo pokušaja povratka na te prvobitne principe hrišćanstva i organizovanja crkve, kako na istoku tako i na zapadu

Da li zaista postoji razlika prvobitne crkve i hrišćanstva u odnosu na današnje stanje, i ako postoji u čemu se ona sastoji

Jos samo kad bismo znali sta pisac misli pod izvornim hriscanstvom i u koji period ga locira. Na primer, 'new Perspective on Paul' autori (Dzon Gajger, Pola Frederiksen...) saglasni su, u skladu sa Svajcer-Vajsovom eshatoloskom paradigmom, da o hriscanstvu ne moze biti reci medju savremenicima i najranijim Isusovim sledbenicima:

I will use certain terms that require a brief explanation. First, I will rigorously avoid the term Christianity when speaking of Jesus, his early followers and Paul. Instead I will employ the term Jesus-movement. To some, this may seem like special pleading in that much of my case depends on the claim that the old, bad view of Paul derives from the mistaken assumption that he was Christian. Behind this shift of terms, from Christian to Jesus- movement, lies a much broader contention, namely, that there was no Christianity at all until well after the time of Jesus, his earliest followers, and Paul. In the case of Jesus and his early followers, this position is now taken for granted—they belong totally within the context of first-century Judaism in Roman Palestine and not to the history of later Christianity. To use the term Christian is anachronistic and misleading. The argument here is simple and convincing: the fact that his followers proclaimed Jesus the Messiah (Christ is simply the Greek word used by Jews for the Hebrew Mashiach/Messiah) does not place them outside the pale of Judaism. They become Christians only when they begin to view
themselves, and are viewed by others, as standing outside, above, or even against Judaism. In other words, this is not a book about early Christianity. In fact, it is not about Christianity at all.

- John G. Gager, Reinventing Paul, str. VIII

U istorijskom smislu, opet, ono sto se izdaje za hriscanstvo utemljeno na jevandjeljima je obican eklekticki konstrukt, koji samo amateri i istorijske neznalice mogu posmatrati kao nekakav monolit; Jovanovo jevandjelje, ali i odgovarajuci segmenti Luke, sa sa svojim kreativnim revizionizmom, evidentno odstupaju i reinterpretiraju Isusovo ucenje o iminentnom dolasku Carstva Bozjeg u generaciji svojih ucenika. U svojim spiritualnim reinterpretacijama, pisci Jovana i Luke odlazu parusiju i daju joj jedan amorfni smisao u odnosu na sirovu eshatolosku apokaliptiku iz najstarijeg stratuma istorijskih izvora -Pavlovih poslanicama, Marka i Mateja - od kojih su prva dva jevandjelja, u celini gledano, apokalipticki spisi. Sam termin hriscanstvo javlja se, po svoj prilici, prvi put 107. godine u spisima Ignjatija iz Antiohije, pa neko, kada govori o hriscanstvu, moze da misli na razudjeno predanje tzv. svetih otaca, pocev od 2. veka, od kojih su mnogi, i medju ortodoksnima, vukli na svoju stranu, dok 2 veka njihovih pizdarija Kosti nije prekipelo i dekretom rekao kako ima da bude. A posle se malo i kajao, pa da Arije nije prerano otegao papke, packe koje su pocele da pucaju po usima Atanasijevih trinitaraca mogle su da se zavrse i u stilu Justinijanovog zatiranja montanista, jer je Arije bio previse jak da se eliminise obicnim dekretom. Podsetimo da je najuceniji covek tog vremena, Euzebije iz Cezareje, posle Arijevog progona iz Aleksandrije stao na njegovu stranu, sto je dovelo do pobede arijanizma na saboru u Nikomediji 323. godine. U medjuvremenu je Euzebije iz Nikomedije pridobio Konstantina na stranu Arijevih pristalica, ali se u celu pricu umesao dvorski teolog Osija iz Kordove i, uz podrsku episkopa Aleksandrije, stvar toliko zamrsio da Konstantinu nije ostalo nista drugo nego da sazove prvi vaseljenski sabor. Bilans tog oportunistickog sabora je poznat, ali je Konstantin, koga nije zanimala teoloska strana spora, brzo (328. godine) uvideo da je korisno, a mozda i ispravno da se drugacije postupi. Arije i svi drugi koji su bili uklonjeni sa svojih polozaja, vraceni su iz izgnanstva. Osija je najverovatnije bio svrgnut, a pronikejska biskupija u Antiohiji na juris zauzeta. Atanasije Aleksandrijski imao je sve vise neprijatelja, pa je Konstantin naredio da se sazove sinod, kako bi se ispitale optuzbe protiv Atanasija. Do toga je na kraju i doslo 335. godine u Tiru, i posle posete ispitivacke komisije Aleksandriji, ovaj put su pobedili arijanci isto kao pre 10 godina trinitarci u Nikeji. Atanasije je iz Aleksandrije prognan u Tir, a na dvor, po svemu sudeci, sa dobrim namerama, pozvan Arije. Iznenadna smrt Arija, posle posete carskoj palati, u centru Konstantinopolja, presudila je da konacni bilans u pogledu standardne doktrine bude istovetan odlukama Nikejskog sabora, vec tada potisnutim novim odnosom snaga.

I, o kojem izvornom hriscanstvu onda pricamo, kad je sve u pitanju goli i bosi hohstapler, od galilejskih odrpanaca na celu sa Isusom, preko pisaca Isusovog zivotopisa, koji su se menjali kako je dead line za proreknutu parusiju isticao, do potonjih tzv. svetih otaca, dvorskih spletki, politickih intriga i svih onih profanih, vrlo cesto i necasnih, stvari kojima su se sluzili, a o kojima su pucanstvu srali kako se ne sme?

 

[Владан ИПХ]

Kad cujem ovakve gluposti, ne cudim se Zazijavalu sto se sprda i ne cudim se muslimanima kad tvrde da je Muhamedu dzibrail saputao na uvo.

Ко ти је крив кад не читаш житија светих. Чим ти не верујеш да свети могу међусобно да опште (они из раја са онима на земљи), ти си никакав верник.

Ти си пре неки рационалиста и теоретичар Православља, а не православац.

И муџе су сва та духовна знања преточили на своју воденицу и оскрнавили у својим бајкама, да би се наругали Истини.

 

[Samson2009]

Jos samo kad bismo znali sta pisac misli pod izvornim hriscanstvom i u koji period ga locira. Na primer, 'new Perspective on Paul' autori (Dzon Gajger, Pola Frederiksen...) saglasni su, u skladu sa Svajcer-Vajsovom eshatoloskom paradigmom, da o hriscanstvu ne moze biti reci medju savremenicima i najranijim Isusovim sledbenicima:

- John G. Gager, Reinventing Paul, str. VIII

U istorijskom smislu, opet, ono sto se izdaje za hriscanstvo utemljeno na jevandjeljima je obican eklekticki konstrukt, koji samo amateri i istorijske neznalice mogu posmatrati kao nekakav monolit; Jovanovo jevandjelje, ali i odgovarajuci segmenti Luke, sa sa svojim kreativnim revizionizmom, evidentno odstupaju i reinterpretiraju Isusovo ucenje o iminentnom dolasku Carstva Bozjeg u generaciji svojih ucenika. U svojim spiritualnim reinterpretacijama, pisci Jovana i Luke odlazu parusiju i daju joj jedan amorfni smisao u odnosu na sirovu eshatolosku apokaliptiku iz najstarijeg stratuma istorijskih izvora -Pavlovih poslanicama, Marka i Mateja - od kojih su prva dva jevandjelja, u celini gledano, apokalipticki spisi. Sam termin hriscanstvo javlja se, po svoj prilici, prvi put 107. godine u spisima Ignjatija iz Antiohije, pa neko, kada govori o hriscanstvu, moze da misli na razudjeno predanje tzv. svetih otaca, pocev od 2. veka, od kojih su mnogi, i medju ortodoksnima, vukli na svoju stranu, dok 2 veka njihovih pizdarija Kosti nije prekipelo i dekretom rekao kako ima da bude. A posle se malo i kajao, pa da Arije nije prerano otegao papke, packe koje su pocele da pucaju po usima Atanasijevih trinitaraca mogle su da se zavrse i u stilu Justinijanovog zatiranja montanista, jer je Arije bio previse jak da se eliminise obicnim dekretom. Podsetimo da je najuceniji covek tog vremena, Euzebije iz Cezareje, posle Arijevog progona iz Aleksandrije stao na njegovu stranu, sto je dovelo do pobede arijanizma na saboru u Nikomediji 323. godine. U medjuvremenu je Euzebije iz Nikomedije pridobio Konstantina na stranu Arijevih pristalica, ali se u celu pricu umesao dvorski teolog Osija iz Kordove i, uz podrsku episkopa Aleksandrije, stvar toliko zamrsio da Konstantinu nije ostalo nista drugo nego da sazove prvi vaseljenski sabor. Bilans tog oportunistickog sabora je poznat, ali je Konstantin, koga nije zanimala teoloska strana spora, brzo (328. godine) uvideo da je korisno, a mozda i ispravno da se drugacije postupi. Arije i svi drugi koji su bili uklonjeni sa svojih polozaja, vraceni su iz izgnanstva. Osija je najverovatnije bio svrgnut, a pronikejska biskupija u Antiohiji na juris zauzeta. Atanasije Aleksandrijski imao je sve vise neprijatelja, pa je Konstantin naredio da se sazove sinod, kako bi se ispitale optuzbe protiv Atanasija. Do toga je na kraju i doslo 335. godine u Tiru, i posle posete ispitivacke komisije Aleksandriji, ovaj put su pobedili arijanci isto kao pre 10 godina trinitarci u Nikeji. Atanasije je iz Aleksandrije prognan u Tir, a na dvor, po svemu sudeci, sa dobrim namerama, pozvan Arije. Iznenadna smrt Arija, posle posete carskoj palati, u centru Konstantinopolja, presudila je da konacni bilans u pogledu standardne doktrine bude istovetan odlukama Nikejskog sabora, vec tada potisnutim novim odnosom snaga.

I, o kojem izvornom hriscanstvu onda pricamo, kad je sve u pitanju goli i bosi hohstapler, od galilejskih odrpanaca na celu sa Isusom, preko pisaca Isusovog zivotopisa, koji su se menjali kako je dead line za proreknutu parusiju isticao, do potonjih tzv. svetih otaca, dvorskih spletki, politickih intriga i svih onih profanih, vrlo cesto i necasnih, stvari kojima su se sluzili, a o kojima su pucanstvu srali kako se ne sme?

Не постоје писци Откровења већ постоји један писац Свети апостол Јован Богослов.

 

[gost 198065]

Da li zaista postoji razlika prvobitne crkve i hrišćanstva u odnosu na današnje stanje, i ako postoji u čemu se ona sastoji

Možda ima kaka mera u zlatu.

Il banknotama, ne marim.

 

[insanity_13]

Ја помислио да те је гром убио због хула.

Очито да је Божија милост безгранична чак и према помрачењацима и ругачима којима припадаш.

A da,zaboravio sam da Bog ima potpuno juridički odnos prema svetu.

 

[insanity_13]

Не постоје писци Откровења већ постоји један писац Свети апостол Јован Богослов.

...koji u vreme kada je pisano verovatno nije ni bio živ.

 

[Samson2009]

Hahahha.... Ako specijaliziram psihijatriju, na vama dvojici pisem doktorat

свака мудрост лудост је без Христа. Сваки мудрац без Христа безумник је, сваки праведник - грешник, сваки чисти - нечист... Шта је наше сопствено: немоћ, пропадање, тама, злоба, греси" (свети Тихон Вороњешки)

Заиста, заиста вам кажем: данас, када дела више уопште нема и духовна мудрост је крајње ретка данас ђаво толико мрзи ту мудрост, да би хтео да је истреби са лица земље, како би нам Јеванђеље остало само на осуду, а не за поуку; јер нама ће бити суђено према Јеванђељу, како нам је најавио Господ Исус Христос (Јн. 12,40). Ђаво је спреман да нам десетоструко дода здравог разума и да хиљаду пута умножи наша практична знања, само да нам украде крсно знање, помоћу кога можемо да станемо са десне стране Богу. Онај ко себи приписује знање и здрав разум постаје налик ђаволу који је себе хтео да прогласи за извор светлости. Он и јесте извор умишљене светлости телесног мудровања, које се не покорава разуму Божијем, носи на себи печат гордости и крије у себи узрок сваког пада.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija15.htm#86

 

[Max Shreck]

Suštinski gledano, nema nikakve razlike. To što svaka Crkva i sekta glume povratak izvornoj veri više je stvar propagande nego bilo čega drugog.

Inače je to izvorno hrišćanstvo u mnogo većoj meri pagansko nego ovo danas.

 

[R.Žiskar]

Ukoliko neko uobrazi da je vođen Svetim Duhom, to je itekako medicinski problem.

А шта ако не уобрази?

 

[louiskrstic]

Često se čuju priče o nekom izvornom, prvobitnom hrišćanstvu i prvobitnoj crkvi, a kroz istoriju je bilo pokušaja povratka na te prvobitne principe hrišćanstva i organizovanja crkve, kako na istoku tako i na zapadu

Da li zaista postoji razlika prvobitne crkve i hrišćanstva u odnosu na današnje stanje, i ako postoji u čemu se ona sastoji

Rechke,
Izvorno Hrišćanstvo je odavna prestalo da postoji baš kao i svaka druga religija.
Evo nešto malo od razloga; Da bi jedna religija bila izvornom neophodno je da stalno na svom čelu za lidera ima duhovne velikane koji će jedne druge smenjivati - tj. one koji su dosegli najviši stadijum svesti i koji bi davali uvek sveža učenja svojim sledbenicima. U Hrišćanstvu posle Isusa i Svetog Pavla takvih nije bilo.
Sve ono što je iza njih krojeno i prekrajano daleko je od same suštine. (Kao što rekoh, slično se odvijalo u svim drugim naširoko poznatim religijama.) Sa ovim što sam rekao ne treba shvatiti da se njihovo postojanje i svrha postojanja pobija. Jer, sve dok ima onih koji se odredjenim učenjima ili religijom zadovoljavaju, takva učenja i religija treba da postoje. No, važno je shvatiti da ako jedna religija (učenja) odgovaraju jednoj osobi ili izvesnom broju ljudi nikako ne znači da trebaju odgovarati i da su prihvatljivi za sve ostale ljude.
Takodje važna stvar, koju ne treba zaboraviti jeste sledeće; Čak i da je Isus nastavio živeti na ovoj planeti svih ovih dve hiljade godina ne treba pomisliti da bi njegova učenja danas bila prepoznatljiva i za čoveka onog vremena od recimo pre hiljadu ili dve hiljade godina.
Religijska učenja, ako su izvorna, uvek odgovaraju i trebaju odgovarati stanju svesti ljudi datog vremena, tj. onima koji traže i imaju potrebu za najvišim stepenom istine i koji su kadri razumeti i raditi na dosezanju životnog cilja.
Religija u izvornom obliku u datom vremenu se ne daje ljudima da bi verovali i živeli u zacementiranom stanju svesti, već da bi sticali odredjena svesna iskustva i ekspandirali svoju svest da i sami znaju i razumeju; Da i sami realizuju visoka stanja svesti.
Izvorna religija nikada ne podučava čoveka raznim ceremonijama i ustaljenim radnjama već podučava čoveka da pre svega sve što radi radi iz ljubavi, da lagano otvara svoje srce prema sveprisutnoj ljubavi Boga.
U svakom vremenu postojanja čoveka bilo je onih koji su dfosezali najviša stanja svesti, koji su podučavali samu istinu kao što ih ima i danas. Medjutim, ni u jednom trenutku prošlosti, kao ni danas, široke mase nisu razumele njihova učenja.

Kada bi se danas istovremeno pojavili Isus, Mohamed, Qwtzalkoatl, Rama, Sokrat i cela plejada drugih oni bi svi podučavali potpuno istovetnu stvar ali svako svojim rečima i svako bi prilagodio izlaganja stanju svesti auditorijuma...

Ovo nam pouzdano govori da, kada bi se svi ti duhovni velikani pojavili danas, gotovo niko iz respektivnih religija ne bi krenuo za njihovim učenjima već bi ih ponovo proganjali i verovatno ponovo razapinjali ili šta god.

 

[gost 102443]

свака мудрост лудост је без Христа. Сваки мудрац без Христа безумник је, сваки праведник - грешник, сваки чисти - нечист... Шта је наше сопствено: немоћ, пропадање, тама, злоба, греси"

Zašto ti tzv. sveti oci toliko mrze čovečanstvo?

 

[gost 133940]

А шта ако не уобрази?

Ukoliko neko ne uobrazi da je vođen Svetim Duhom, onda nije medicinski problem, što se tiče tog aspekta.

 

[Vladimir Zlatic]

A rekao bi čovek po njihovoj priči oni iznad svega ... ništa ih ne dotiče ... dostigli nevidjene visine mudrosti... a u stvari čim im vratiš isto merom pritiskaju trouglić k'o ludi .

 

[Владан ИПХ]

свака мудрост лудост је без Христа. Сваки мудрац без Христа безумник је, сваки праведник - грешник, сваки чисти - нечист... Шта је наше сопствено: немоћ, пропадање, тама, злоба, греси" (свети Тихон Вороњешки)

Заиста, заиста вам кажем: данас, када дела више уопште нема и духовна мудрост је крајње ретка данас ђаво толико мрзи ту мудрост, да би хтео да је истреби са лица земље, како би нам Јеванђеље остало само на осуду, а не за поуку; јер нама ће бити суђено према Јеванђељу, како нам је најавио Господ Исус Христос (Јн. 12,40). Ђаво је спреман да нам десетоструко дода здравог разума и да хиљаду пута умножи наша практична знања, само да нам украде крсно знање, помоћу кога можемо да станемо са десне стране Богу. Онај ко себи приписује знање и здрав разум постаје налик ђаволу који је себе хтео да прогласи за извор светлости. Он и јесте извор умишљене светлости телесног мудровања, које се не покорава разуму Божијем, носи на себи печат гордости и крије у себи узрок сваког пада.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija15.htm#86

 

[Samson2009]

Мудре речи Светог Тихона.