Izvori "revidiranih" prevoda Novog zaveta. Da li su najstariji i najtačniji?

[Jovan Prezviter]

Evo ovde možemo da ne zauzimamo prostor na temi koja nije određena za ovo pitanje.

Dakle, Arijannu pozivam da prezentuje koji su to najstariji prevodi ili izvorni prevodi Novog Zaveta na koje se poziva i koji su osnovica svih revidiranih prevoda Novog Zaveta s početka XX veka.

Recimo, tekst iz 1. Jovanove 5,7 nema u tim revidiranim prevodima. Pa koji su to "izvorni" prevodi koji se koriste i jesu li oni tačni i najstariji.

Evo ovde možemo o tome.

 

[aeternum]

Evo ovde možemo da ne zauzimamo prostor na temi koja nije određena za ovo pitanje.

Dakle, Arijannu pozivam da prezentuje koji su to najstariji prevodi ili izvorni prevodi Novog Zaveta na koje se poziva i koji su osnovica svih revidiranih prevoda Novog Zaveta s početka XX veka.

Recimo, tekst iz 1. Jovanove 5,7 nema u tim revidiranim prevodima. Pa koji su to "izvorni" prevodi koji se koriste i jesu li oni tačni i najstariji.

Evo ovde možemo o tome.

Ne mozes ti znati Bolje od izucavalaca Biblije tako da

 

[Jovan Prezviter]

Ne mozes ti znati Bolje od izucavalaca Biblije tako da

Koji su izvor oni koristili ako možeš navesti? Trebalo bi da znaš kada im veruješ.

 

[Jovan Prezviter]

Dakle, koji je to izvorni tekst na koji su se oslanjali? Kažeš..oni su koristili izvorni tekst. Koji je to izvorni tekst?

 

[vcbccbc vcbcvb]

Dakle, koji je to izvorni tekst na koji su se oslanjali? Kažeš..oni su koristili izvorni tekst. Koji je to izvorni tekst?

ne moze i jare i pare, ili modernizovani gde guras ispod tepiha, u fusnote bukvalni prevod, ili demode prevod, ali onda ne mozes da navatas naivne u jehovine svedoke da ostave svoje nasledstvo - junfersi.

 

[Glasnik.]

 

[Srboskizborim]

Evo ovde možemo da ne zauzimamo prostor na temi koja nije određena za ovo pitanje.

Dakle, Arijannu pozivam da prezentuje koji su to najstariji prevodi ili izvorni prevodi Novog Zaveta na koje se poziva i koji su osnovica svih revidiranih prevoda Novog Zaveta s početka XX veka.

Recimo, tekst iz 1. Jovanove 5,7 nema u tim revidiranim prevodima. Pa koji su to "izvorni" prevodi koji se koriste i jesu li oni tačni i najstariji.

Evo ovde možemo o tome.

Puno komplikovano, savremenici ili očevici ili još bolje apostoli nisu pisali Novi Zavet. Originala nema, sve kopije i kopiranje kopija, tako i prevodi.

 

[Jovan Prezviter]

Puno komplikovano, savremenici ili očevici ili još bolje apostoli nisu pisali Novi Zavet. Originala nema, sve kopije i kopiranje kopija, tako i prevodi.

Nikakav problem, jer mi imamo citate kod crkvenih pisaca-crkvenih otaca koji potvrđuju citiranjem date tekstove. Formiraju dogme ili mišljenja na citate i tekstove Pisma...pozivaju se na poslanice apostola...najraniji pisci iz II veka.
Tako da mi imamo potvrdu onoga što piše.
Kao drugo...koje antičko delo je sačuvano u originalu?..

 

[Jovan Prezviter]

Puno komplikovano, savremenici ili očevici ili još bolje apostoli nisu pisali Novi Zavet. Originala nema, sve kopije i kopiranje kopija, tako i prevodi.

A ovo pitanje sam uputio Arijanni, zbog korišćenja revidiranih tekstova...za koje ona smatra da su najispravniji.

 

[RIA77]

Evo ovde možemo da ne zauzimamo prostor na temi koja nije određena za ovo pitanje.

Dakle, Arijannu pozivam da prezentuje koji su to najstariji prevodi ili izvorni prevodi Novog Zaveta na koje se poziva i koji su osnovica svih revidiranih prevoda Novog Zaveta s početka XX veka.

Recimo, tekst iz 1. Jovanove 5,7 nema u tim revidiranim prevodima. Pa koji su to "izvorni" prevodi koji se koriste i jesu li oni tačni i najstariji.

Evo ovde možemo o tome.

Не постоји "изворни" превод, већ постоји грчки изворник, и превод који жели да буде добар није превод превода, већ директно са изворника.
"On je taj koji je došao vodom, i krvlju, i Duhom, Isus Hristos; ne samo vodom nego vodom i krvlju; i Duh je taj što svedoči, jer Duh je istina. 7 Jer je troje koji svedoče: " (Čarnić)
Aко говоримо да нешто "недостаје", очигледно мислимо на глосе, или на једноставно ослањање на критичко издање.
У критичком издању читамо: "ὅτι τρεῖς εἰσιν οἱ μαρτυροῦντες," (NA 28) - "троје који сведоче". Стога следи да је у већини преписа стоји овако, и да то није глоса.
Nestle Aland 28, упоређује све постојеће преводе, и спаја их у један текст, а преписа има јако пуно. Са друге стране, постоји и UBS5 који је лакши за читање, али не даје толико прецизне информације као NA 28. За форумске потребе, може се користити или један или други текст.

 

[aeternum]

Koji su izvor oni koristili ako možeš navesti? Trebalo bi da znaš kada im veruješ.

mogu nacicu ti

 

[RIA77]

Nikakav problem, jer mi imamo citate kod crkvenih pisaca-crkvenih otaca koji potvrđuju citiranjem date tekstove. Formiraju dogme ili mišljenja na citate i tekstove Pisma...pozivaju se na poslanice apostola...najraniji pisci iz II veka.
Tako da mi imamo potvrdu onoga što piše.
Kao drugo...koje antičko delo je sačuvano u originalu?..

Ниједно, постоје стари преписи, само што је разлика између Новог Завета што је много више умножаван од било ког античког дела, и у смислу броја преписа, и у смислу да је преведен на сваки језик који можеш да замислиш, укључујући и мртве језике.

Nikakav problem, jer mi imamo citate kod crkvenih pisaca-crkvenih otaca koji potvrđuju citiranjem date tekstove. Formiraju dogme ili mišljenja na citate i tekstove Pisma...pozivaju se na poslanice apostola...najraniji pisci iz II veka.
Tako da mi imamo potvrdu onoga što piše.
Kao drugo...koje antičko delo je sačuvano u originalu?..

У другом веку се углавном позивају на Јеванђеља јер канон Новог Завета тада још увек није комплетиран. Догме се формирају пре него што Свети Оци говоре о њима, они само формулишу догме које већ постоје. На пример, символ вере, као кратко исповедање вере постоји у Новом Завету, само коначно уобличава на првом и другом васељенском Сабору. Дакле, кратка исповедања вере су постојала и пре опширнијег дефинисања као што је то било у IV. веку.

 

[Jovan Prezviter]

Ниједно, постоје стари преписи, само што је разлика између Новог Завета што је много више умножаван од било ког античког дела, и у смислу броја преписа, и у смислу да је преведен на сваки језик који можеш да замислиш, укључујући и мртве језике.

У другом веку се углавном позивају на Јеванђеља јер канон Новог Завета тада још увек није комплетиран. Догме се формирају пре него што Свети Оци говоре о њима, они само формулишу догме које већ постоје. На пример, символ вере, као кратко исповедање вере постоји у Новом Завету, само коначно уобличава на првом и другом васељенском Сабору. Дакле, кратка исповедања вере су постојала и пре опширнијег дефинисања као што је то било у IV. веку.

Pozvaju se i na poslanice...citiraju ih...ne samo jevanđelja. Čak imenuju apostole. Može se naći spisak kod ranih crkvenih otaca koji stih iz Pisma koji citira...i to nije nikakav problem. Sam Petar znaš i sam da govori o Pavlovim poslanicama itd...Pavle sam poziva verne da prime i čitaju njegove poslanice itd...

 

[Jovan Prezviter]

No, opet kažem, postoje danas tzv "revidirani" prevodi koji recimo izbacuju 1.Jovanovu 5,7 ili neki drugi stih...pozivajući se na Codex Vaticanus i sl...

 

[RIA77]

Pozvaju se i na poslanice...citiraju ih...ne samo jevanđelja. Čak imenuju apostole. Može se naći spisak kod ranih crkvenih otaca koji stih iz Pisma koji citira...i to nije nikakav problem. Sam Petar znaš i sam da govori o Pavlovim poslanicama itd...Pavle sam poziva verne da prime i čitaju njegove poslanice itd...

Слажем се, али нису све посланице биле познате тада као касније. Тј. цитирају највише јеванђеља, из разлога што су се тада искристалисала 4 јеванђеља која су требала да објасне праву истину, наспрам гностичких списа.
Није свака посланица ушла у исто време у Нови Завет. Неке од посланица апостола Павла су биле циркуларне, биле су предвиђене да иду од града до града и да их више хришћанских заједница чита.

 

[RIA77]

No, opet kažem, postoje danas tzv "revidirani" prevodi koji recimo izbacuju 1.Jovanovu 5,7 ili neki drugi stih...pozivajući se na Codex Vaticanus i sl...

Куцај на интернету nestle aland 28, па имам утисак да ће ти бити јасније, или ако ти је јасније, инсталирај Bible Works 9, тамо имаш прецизно везано за рукописе, мада је NA најпрецизнији што се тога тиче. Кад код њих не пише да је то глоса, онда нема зиме, зна се да је тај део аутентични део Новог Завета.

 

[aeternum]

Koji su izvor oni koristili ako možeš navesti? Trebalo bi da znaš kada im veruješ.

Izvori za tekst New World Translation Hebrejska pisma


-Izvorni hebrejski spisi i rane kopije
-staro- latinski,-hebrejski konsonantski tekst,-aramejski Targami
-Svici s Mrtvog mora
-Samaritanski pentatuah
-koptski, etiopski armenski
-grcka Septuaginta LXX-Masoretski tekst
-sirijska Pesita
-Alepski Kodeks-latinska Vulgata
-Kairski kodeks-grcki prijevodi Akvila, Teodocijan, simahkodeks Lenjingrad B 19a
-Petrogradski kodeks proroka
-Ginsburgov hebrejski tekst
-Biblia Hebraica (BHK),kitova -BibliaHebraica Stuttgartensia (BHS )

-New World Translation Hebrejska pisma - engleski; s engleskog na mnoge druge suvremene jezike


Izvori za tekst NewWorld Translation Krscanska grcka pisma

-Izvorni grcki spisi i rane kopije
-23 hebrejska prevoda (14-20)stoleca prevedena ili sa grckog ili iz latinske vulgate koji upotrbljavaju tetragramaton za bozansko ime
-Sirijski prevodi
kuretonki
filoksernjski,
harkleanski
palestinski
sinajski,
Pesita
-Erazmov tekst
-rani grcki uncijalni MSS
Vatikanski1209 (B)
Sinajski (x),
Aleksandrijski (A),
Ephraemi Syri
Receptus (C)
Bezae (D)
-koptski prijevodi
-Textus receptus
-Griesbachov grcki tekst
-Latinska vulgata Sikstijnski iklemetinski Revidirani latinski tekstovi
-Emphatic Diaglott
-Staro latinski
-grcki kurzivni
MSS-Stefanusov tekst
- Nestle Aladov grcki tekst
-UBS grcki tekst United Bible Societies
-Beverov grcki tekst
-mekov grcki tekst
-Westcott i hortov grcki tekst

-New World Translation Krscanska grcka pisma - engleski;s engleskog na mnoge druge suvremene jezike

 

[Jovan Prezviter]

Слажем се, али нису све посланице биле познате тада као касније. Тј. цитирају највише јеванђеља,

Verovatno, najviše jevanđelja. Ostale poslanice su postepneo dolazile do članova zajednice i radilo se na tome da se prošire. Inače, kao što rekoh Pavle insistira da se recimo poslanicu koju je pisao jednoj crkvenoj zajednici pročita i kod drugih itd...verujem da je sam Bog vodio ovaj posao i zato nesmatram "ljudski" faktor ovde odlučujuć ili bitno prisutan. Bog jeste vodio tako da je to došlo na vreme tj.veoma brzo i u vremenu kada je pisano.

Није свака посланица ушла у исто време у Нови Завет. Неке од посланица апостола Павла су биле циркуларне, биле су предвиђене да иду од града до града и да их више хришћанских заједница чита.

Novi Zavet postoji to znamo od ranih otaca iz II veka..recimo Justin Martir ili Kliment Rimski govore o knjigama novog zaveta nazivajući ih baš tako..novozavetnim. No, naravno, ono nije deklarativno objavljeno na način na koji je to učinjeno u IV veku...konanozacija je nešto drugo..i postoje razlozi za javni deklarativni proglas. Slažem se takođe da su postojale i određene poslanice koje su pisli apostoli za lokalne zajednice koje su možda izgubljene..ali je suština u tome da se u tim mogućim poslanicama ništa drastično ne kaže drugačije i da je sublimirano u onim koje imamo danas. Definitivno je rana crkva imala ovu usmenu predaju apostola tj. i razvijala je svoje učenje u tom pravcu.

Postojali su spporovi..da to nije sporno. Ali sporovi su nastajali u manjim grupama(ima i gnostičkog uticaja ite kako..to se potpuno slažem sa tvojim izlaganjem i gnosticizam jeste bio Satanin plan da zbuni ranu crkvu i ospori spise) i njih odlikuje upravo neshvatanje značaja već postojećih poslanica koje su do tada već prihvaćene. Tako da nisu problem poslanice već onih grupa koje su podlegle sumnji. Zato su nastali sporovi i zato je kasnije u IV veku moralo doći do jedne zvanične potvrde već postojećeg znanja oko knjiga koje čine Novi Zavet.

Куцај на интернету nestle aland 28, па имам утисак да ће ти бити јасније, или ако ти је јасније, инсталирај Bible Works 9, тамо имаш прецизно везано за рукописе, мада је NA најпрецизнији што се тога тиче.

Hvala. Pogledaću mada sam upućen dosta u ovu kontraverzu pa zato i iznosim zablude onih koji negiraju verodstojnost teksta. Ali dobro je imati još linkova..super

 

[RIA77]

У библистици постоје одређена неслагања, проблем је што нема никаквих дилема за део који си навео. Чак и за делове за које постоји дилема, нема ту сумње у богонадахнутост текста, то је чиста теологија, да ли је неки део додат касније или није и сл итд.
Видећеш код NA постоје алтернативна читања појединих делова, стога се изабира "читање" односно верзија која је атестирана код највећег броја рукописа.
Једноставно - ствар стоји овако - постоји преко 5800 рукописа односно делимичних и потпуних преписа Новог Завета. Све се то лепо упореди, и онда настане Νestle Aland, где је то пописано и објашњено, тј. зашто је једно "читање" (верзија текста) вероватније од другог. И ту сада има наравно и неких недоумица, али углавном у поређењу UBS5 и ΝΑ 28.

 

[Jovan Prezviter]

Видећеш код NA постоје алтернативна читања појединих делова, стога се изабира "читање" односно верзија која је атестирана код највећег броја рукописа.

Tex Rec..ili Prihvaćeni tekst. Znam...ja upravo ukazujem da je Tex Rec najbolji tekst. A reci mi samo što se tiče alternativnih čitanja da li to podrazumeva recimo da deo teksta nedostaje ili da je tekst sasvim drugačiji?

 

[RIA77]

Текст нигде не недостаје, јер има огроман број преписа.
Што се тиче неког значајног разликовања, колико сам у току, нема неке драстичне разлике, неке речи су глосе или нешто слично. Нисам читао и упоређивао све редом, али може се погледати за сваки део за који постоји недоумица у самом NA28, једино што је UBS5 jeдноставнији за праћење и даје мање варијанти, ΝΑ28 je доста компликован и са читавом гомилом ознака и објашњења, али је и најпрецизнији.

 

[Jovan Prezviter]

Текст нигде не недостаје, јер има огроман број преписа.
Што се тиче неког значајног разликовања, колико сам у току, нема неке драстичне разлике, неке речи су глосе или нешто слично. Нисам читао и упоређивао све редом, али може се погледати за сваки део за који постоји недоумица у самом NA28, једино што је UBS5 jeдноставнији за праћење и даје мање варијанти, ΝΑ28 je доста компликован и са читавом гомилом ознака и објашњења, али је и најпрецизнији.

Da, da...i ja tako mislim. Nedostaje deo teksta ali ne i da je tekst različit. Jasno. To samo govori o tačnosti Biblijskog teksta tj. Tex Rec-Opšteprihvaćeni tekst.

 

[Jovan Prezviter]

Izvori za tekst New World Translation Hebrejska pisma


-Izvorni hebrejski spisi i rane kopije
-staro- latinski,-hebrejski konsonantski tekst,-aramejski Targami
-Svici s Mrtvog mora
-Samaritanski pentatuah
-koptski, etiopski armenski
-grcka Septuaginta LXX-Masoretski tekst
-sirijska Pesita
-Alepski Kodeks-latinska Vulgata
-Kairski kodeks-grcki prijevodi Akvila, Teodocijan, simahkodeks Lenjingrad B 19a
-Petrogradski kodeks proroka
-Ginsburgov hebrejski tekst
-Biblia Hebraica (BHK),kitova -BibliaHebraica Stuttgartensia (BHS )

-New World Translation Hebrejska pisma - engleski; s engleskog na mnoge druge suvremene jezike


Izvori za tekst NewWorld Translation Krscanska grcka pisma

-Izvorni grcki spisi i rane kopije
-23 hebrejska prevoda (14-20)stoleca prevedena ili sa grckog ili iz latinske vulgate koji upotrbljavaju tetragramaton za bozansko ime
-Sirijski prevodi
kuretonki
filoksernjski,
harkleanski
palestinski
sinajski,
Pesita
-Erazmov tekst
-rani grcki uncijalni MSS
Vatikanski1209 (B)
Sinajski (x),
Aleksandrijski (A),
Ephraemi Syri
Receptus (C)
Bezae (D)
-koptski prijevodi
-Textus receptus
-Griesbachov grcki tekst
-Latinska vulgata Sikstijnski iklemetinski Revidirani latinski tekstovi
-Emphatic Diaglott
-Staro latinski
-grcki kurzivni
MSS-Stefanusov tekst
- Nestle Aladov grcki tekst
-UBS grcki tekst United Bible Societies
-Beverov grcki tekst
-mekov grcki tekst
-Westcott i hortov grcki tekst

-New World Translation Krscanska grcka pisma - engleski;s engleskog na mnoge druge suvremene jezike

Ovako navedeno izgleda da sadrži i one koji pripadaju korpusu tex.rec i one koji pripadaju reviziji. Neka mešavina.

No, imamo dva tri sporna navedena. Hort, Vestkot, Vatikanus i Sinaiticus....zapravo Hort-Vestkotov je zasnovan na Vatikanus i Sinaiticus a oni recimo izbacuju 1.Jovanovu 5,7 i neke još tekstove.

Precsvegavdakle fokus je na ova tri...oni su sporni...a vidim navedeni su kao izvor.

 

[RIA77]

Цитирани извори не значе ништа. Не постоје ране копије (јер нема комплетних раних превода Новог Завета), већ папируси које укључује ΝΑ. Синајски кодекс је непотребан као извор када га укључује ΝΑ, тако да има много дупло наведених извора, с тим да UBS и ΝΑ садрже све што неком треба да анализира Нови Завет, тј. у оквиру тих критичких издања налази се Ватикански кодекс и сл.
Стога, беспотребно је ићи од преписа до преписа, од папируса до папируса и наводити изворе, јер овде није наведено мноштво папируса који су коришћени као извор у NA.
Не разумем одакле информација да је 1 Јованова 5:7 спорно ? Колико видим, тај део није споран, јер други преписи наводе 1 Јованова 5:7. Ако неколико преписа не наводе део, то није разлог за довођење у сумњу целог текста. Не знам где си нашао да је тај део споран ?
Да ниси мислио на део - 1 Јованова 5:7-8 ? "
For there are three that bear record in heaven, the Father, the Word, and the Holy Ghost: and these three are one.

8 And there are three that bear witness in earth, the Spirit, and the water, and the blood: and these three agree in one." ?

 

[RIA77]

Извињавам се, нисам добро погледао. Очигледно да је у КЈV 1 Јованова 5:7 глоса, исто као и у 5:8
Уместо цитираног NA28 гласи
"There are three witnesses: the spirit and the water and the blood, and these three agree in one.”