Изборна скупштина ДС-а
Борис Тадић изабран за председника ДС-а. Потпредседници: Душан Петровић, Драган Шутановац, Бојан Пајтић, Драган Ђилас и Јелена Триван. Представљен страначки план десетогодишњег развоја "Србија 2020".
Досадашњи лидер Демократске странке и председник Србије Борис Тадић, поново је изабран за председника ДС-а, на 14. редовној изборној скупштини те странке. Гласање за функционере странке је због пада система за електронско гласање продужено до 20 часова, а резултати ће бити познати касно ноћас.
Изборна скупштина ДС-а и из обраћања Бориса Тадића, Драгана Шутановца, Драгана Ђиласа, Вука Јеремића и Бојана Пајтића
Начин гласања
Сваки делегат је имао картицу са пин кодом. Када дође да гласа, делегат укуца пин код и гласа за више од 20 функција.
По завршетку, делегат чека штампање папира, који затим убацује у кутију. Процедура траје пет до 10 минута по особи.
Пошто је електорнски систем у једном тренутку престао да ради, делегати су гласали ручно.
Свечаном делу скупштине присуствује око 450 гостију из земље и иностранства. Делегатима се обратио председник Републике Српске Милорад Додик, заменик премијера Албаније Иљир Мета, чланови Европског парламента Марија Муниз, Зоран Талер и Зита Гурмаи, председника Партије европских социјалиста Пол Расмусен, а посредством видео-линка и председник Владе Грчке Јоргос Папандреу.
У обраћању на отварању изборне скупштине, Тадић је поручио је да та странка никада неће напустити европски пут и никоме не сме да препусти тај барјак.
"Ми смо политичка странка која у свим критичним моментима преузима одговорност. Ми смо странка која подмеће своја леђа тамо где други нису спремни то да учине. Ми смо политичка странка која је спремна да показује солидарност са својим грађанима", истакао је Тадић
Тадић је пред готово 2000 делегата изборне Скупштине дошао са десетогодишњим стратешким планом који треба да реши кључне проблеме Србије: лошу економију, слабо образовање, инфраструктуру, старење нације и централизовано устројство на свим нивоима. Наредну годину види као кључну за читаву деценију.
"Наредна, 2011. година не може да буде изборна, него радна година. Ми више не можемо да станемо. Ја понављам Зоранову реченицу, ако сад Србија стане то ће поставити трајне последице, Србија не сме да стане", рекао је Тадић.
Осим проблема, Тадић је предочио и главне задатке који морају да се заврше наредне године, а то су реформа правосуђа и изборног система, доношење закона о реституцији, наставак борбе против кримала и корупције, почетак дијалога о Косову, отварање нових радних места.
Могуће чланство 2016. године
Подносећи извештај о раду ДС-а, Тадић је рекао да се у 2011. морају испунити приоритети и да је циљ ДС да Србија постане кандидат за пријем у ЕУ и да пре следећих избора почне преговоре о пријему. Према његовим речима, циљ ДС-а је победа на посланичким изборима у пролеће 2012. године.
Србија може да постане чланица ЕУ 2016. године, ако испунимо све предвиђено планом за наредну деценију, рекао је Тадић и указао да ако пропустимо прилику за то, Србија ће тек 2020. бити кандидат за члана, али тада само као земља која заостаје.
Председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић је оценио да је обавеза ДС да у интересу Србије, како је рекао, као странка савлада саму себе и своје унутрашње проблеме.
Демократе морају да подрже своје представнике у Влади, али и да од њих траже одговорност у послу и да се не отуђују од странке, рекао је Мићуновић.
Кандидати: Јединство и реформе
Кандидати за потпредседнике Демократске странке позвали су на унутарстраначко јединство и солидарност, али и на потребу промена и реформи у тој странци.
Драган Ђилас је истакао да је ДС-у неопходно јединство, као и да данашњи избори не треба да буду схваћени као "судњи дан", већ као велики празник демократије. "Ако ДС наредну годину буде трошио на поделе, уместо да Србији буде боље, онда ће избори 2012. године бити опасни и за ДС и за Србију", упозорио је Ђилас.
Вук Јеремић је рекао да "ниједан део предизборних обећања није остварен", па је зато неопходно говорити о сопственим грешкама. "Да бисмо задржали право да мењамо друштво морамо да мењамо себе", поручио је Јеремић.
Бојан Пајтић је рекао да је 2011. година последња прилика да странка "раскрсти" са онима који сматрају да су незамењиви и који своје интересе стављају изнад страначких.
Душан Петровић је делегатима поручио да ће се свом снагом залагати за дебату у странци, али и за то да свака донета одлука буде и спроведена.
Јелена Триван је обећала да ће, уколико добије поверење делегата, радити на томе да што више жена буде заступљено у странчким и држаним органима, а не да буду само "квота".
Драган Шутановац је изразио уверење да ће ДС након избора бити још снажнија. "Нико данас не може да буде поражен, јер би то био пораз ДС", поручио је Шутановац.
Гласање електронским путем
На скупштини ће делегати тајним гласањем, први пут електронским путем, изабрати председника, пет потпредседника, председника Политичког савета, сталне чланове Главног одбора, Статутарну комисију и Надзорни одбор ДС-а.
Борис Тадић био је једини кандидат за председника странке.
Кандидати за пет потпредседничких места су Душан Петровић, Драган Шутановац, Бојан Пајтић, Драган Ђилас, Вук Јеремић и Јелена Триван. Једино се за Јелену Триван и Бојана Пајтића унапред знало да ће бити изабрани - по кључу међу потпредседницима морају бити једна жена и представник Војводине.
За председника политичког савета председник Тадић је предложио Драгољуба Мићуновића.
Функционер ДС Слободан Хомен рекао је да је повукао своју кандидатуру за члана Председништва ДС јер сматра "да је општи интерес изнад личних амбиција". Хомен је кандидатуру препустио Зорану Алимпићу.
Хомен је рекао да ДС постоји због Србије, а не обрнуто, и да зато та партија треба да се посвети сузбијању криминала и корупције и учини све да се донесу добри закони и повећају плате у Србији.
Према изворима странке, ДС има око 130.000 чланова и кључна је чланица владајуће коалиције коју још чине Г17 Плус, СПС-ПУПС-ЈС, СДП, СПО, СДА Санџака.
У Влади Србије демократе имају премијера и већину министара (12), власт у Војводини и Београду и у око 120 локалних самоуправа
)
