Израел, Палестина и Србија: Све фазе односа од Титове Југославије до Вучићеве Србије

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.085

1696999000939.png

Izrael, Palestina i Srbija: Sve faze odnosa od Titove Jugoslavije do Vučićeve Srbije


Izrael, Palestina i Srbija: Sve faze odnosa od Titove Jugoslavije do Vučićeve Srbije 1


10.10.2023.

„Prema akutnom sukobu, pa i uopšte prema izraelsko-arapskom sukobu, u centru kojeg se nalazi pitanje Palestine i terorističkih skupina iz tih redova, Srbija se starala da se nalazi u redu zemalja neglasnih i nemuštih komentara. Tako mi izgleda i danas“, ocenjuje za Danas bivši ambasador Srećko Đukić.

Sagovornici Danasa dodaju da bi Srbija povodom najnovije izraelsko-palestinske krize trebalo da prati stavove EU, ali vodeći računa o osetljivosti onih arapskih zemalja koje većinski uglavnom nisu priznale Kosovo.


Izrael, Palestina i Srbija: Sve faze odnosa od Titove Jugoslavije do Vučićeve Srbije 2
Prema Đukićevim rečima, hteli ne hteli, Srbija se povija između ne milog i ne dragog.

„To je posledica ukupne politike Srbije između istoka i zapada, severa i juga, pa su i rezultati upravo takvi“, navodi sagovornik Danasa i primećuje da većina domačih provladinih medija nastoji da identifikuje Srbe na Kosovu i Kosovo sa Palestincima i Palestinom.

Opet, kada je Beogradu stalo do Izraela i SAD, onda je Beograd na toj strani uprkos štete koju trpi.

Setimo se Vašingtonskog sporazuma, Trampa i Aleksandra Vučića u Beloj kući, navodi Đukić.

Njegov kolega bivši diplomata Duško Lopandić podseća da je sporazum iz Vašingtona koji je potpisao Aleksandar Vučić, predstavljao naglo proizraelsko skretanje u našoj tradicionalnoj politici, ali da je to uglavnom anulirano nakon odlaska Trampove administracije i priznanja Kosova od strane Izraela.

„Uz snažnu osudu nasilja, Srbija bi u načelu trebalo da prati stavove EU u ovom pitanju (u meri u kojoj EU ima konsensus), ali vodeći računa o stavovima i osetljivosti arapskih zemalja, odnosno onih koje većinski uglavnom nisu priznale Kosovo, kao i izuzetnoj kompleksnosti i složenosti ove krize“, ističe Lopandić.

On dodaje da je do sada kao mala zemlja izvan većih saveza, Srbija prvenstveno bila orijentisana na razvoj bilateralnih odnosa sa Izraelom, kao i u manjoj meri sa palestinskim vlastima, vodeći računa o pitanju odnosa pojedinih arapskih zemalja prema temi nepriznanja Kosova.


U širem kontekstu Srbija je, kako kaže, podržavala stavove Generalne skupštine UN i arapskih zemalja na temu rešenja palestinskog pitanja, uz pravo Izraela na bezbednost, iako treba ukazati da je poslednjih godina došlo do fragmentacije odnosa čak i arapskih zemalja prema saradnji sa Izraelom (Abraham sporazumi) odnosno u stepenu podrške Palestincima.

Prema rečima Mihajla Brkića, bivšeg ambasadora Srbije u Kuvajtu i potpredsednika stranke Srbija centar, odnosi Srbije i Izraela u poslednjih pedeset godina imali su više faza.

„Prvu fazu bismo mogli da nazovemo izrazito propalestinskom i vezujemo je za poslednje decenije postojanja SFRJ. SFRJ, je 1967. prekinula diplomatske idnose sa Izraelom. Vrhunac tog propalestinskog odnosa je priznanje države Palestine od strane SFRJ 1989. Druga faza, koju bismo mogli nazvati fazom uravnoteženja, nastupa uoči raspada SFRJ, 1991, formiranja SRJ i ratova 90-ih na našim prostorima. Diplomatski odnosi sa Izraelom su obnovljeni 1991. godine“, navodi Brkić.

Dodaje da je izvesna podrška Izraela srpskoj strani tokom građanskog rata u BiH, kao i pobeda islamističkog Hamasa unutar palestinskog političkog korpusa 2007, između ostalog, uslovili su i izraziti proizrelski stav lidera Republike Srpske, Dodika.

Sa druge strane, kako kaže, priznavanje Palestine kao države posmatrača u UN, koja nije članica, od strane Srbije 2012, uz činjenicu da Palestina nije priznala secesiju Kosova do danas, očuvali su balans prema palestinskom pitanju sa naše strane.

„Poslednja faza koju bismo mogli nazvati proizraelskom, nastupa od Vašingtonskog sporazuma 2020, kada naša strana prihvata da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela, ali istovremeno Izrael priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što je dokaz izrazitog proizlaeskog zaokreta, uz činjenicu da Palestina i dalje ne priznaje otcepljenje naše južne pokrajine“, navodi sagovornik Danasa.

Komentarišući osudu srpskih zvaničnika Hamasovog aktuelnog napada na Izrael, uz želju da Izraelci i Palestinci zajednički stanu na put nasilju, govori o želji naše strane da sačuva određeni balansirani stav prem ovom problemu.

„Ali bez sumnje izražava jasnu proizraelsku poziciju Srbije u ovom momentu“, ocenjuje Brkić.

I Branka Latinović, karijerni diplomata, podseća da su odnosi Srbije i Izraela bili promenljivi i da su prolazili kroz različite faze od poznate operacije „Valveta“ jula 1948, kada su jugoslovenske vlasti odobrile transfer vojnih aviona iz Čehoslovačke za Izrael, preko aerodroma u Nikšiću.

„Na taj način Jugoslavija je pomogla stvaranje Izraelske države. To ne treba da iznenadi jer su se u redovima NOB borili mnogi istakniti Jevreji, od Moše Pijade preko Oskara Daviča, Oskara Danona, Isidora Pape, brace Baruh i mnogih dtugi. Ti odnosi su kasnije bili poremećeni, pre svega zbog nerešavanja palestinskog pitanja koje je bilo i jedna od glavnih tema angažovanja Pokreta nesvrstanih. Jugoslavija je davala ne samo političku, već i drugi vid pomoći, u prvom redu putem školovanja palestinskih studenata na Beogradskom univerzitetu i drugim širom tadšnje Jugoslavije“, podseća Latinovićeva.

Nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa državom Izrael, kako kaže, stav Srbije se nije menjao prema palestinskom pitanju i ta politika se nastavlja. S druge strane i odnosi sa Izraelom su se razvijali uzlaznom linijom dugo vremena, jer Izrael nije priznavao nezavisnost Kosova.

„Sta više, u jednoj fazi su međusobni odnosi predsednika Vučića i izraelskog premijera Benjamina. Netanjahua bili vrlo dinamični i srdačni. Njih dvojica su bili pozvani zajedno na jednoj od parada za Dan pobede u Moskvi, a potom je i Vučić bio, jedan od gostiju, na obeležavanju dana Holokausta u Izraelu. Ti odnosi su vidljivo poremećeni nakon što je Izrael priznao Kosovo, shodno Vašingtonskom sporazumu“, pojašnjava sagovornica Danasa i dodaje da su, ipak, privredni odnosi nastavljeni istom dinamikom i izraelski kapital u Srbiji je naročito prepoznat u građevinarstvu.

Dodaje da nije primetila da su lični odnosi ponovo uspostavljeni, nakon povratka Netanjahua na mesto premijera.

Milovan Božinović, bivši ambasador, smatra da je dobro što se Srbija prema ovoj patogenoj političkoj konstelaciji (sukobu između Izraela i Palestine), postavljala kao dobronamerni prijatelj jedne i druge strane, ali bez tvrdih izjava i svrstavanja.

„To je u globalnom kontekstu sve gorih i zloslutnijih nadgornjavanja velikih sila, možda I jedino racinalno postavljanje. Kod nas je relativno živo sećanje na autoritet „Titove Jugoslavije“ u sličnim konflikta i dobro je, da se ta politika, politika jednog drugog vremena i jedne drugačije države, ne kopira i ne imitira“, zaključuje Božinović.


link



Србија мора да буде уз Палестину. Одмах послати хуманитарну помоћ палестинском народу у појасу Газе! Србија мора да осуди терористичку државу Израел.
 

Back
Top