Izmisljeni prijatelji

Limette

Limette

Zainteresovan član
Poruka
237
Pre mesec-dva bila kod druga ciji sestric ima oko 3,5 godine i primetim da klinac stalno spominje nekog Milosa, ja pitam druga ko mu je Milos,a drug mi kaze da je to njegov izmisljeni prijatelj. Njemu je cak dok su se setali pokazao i kucu u kojoj Milos zivi, a kad sam ja napravila nesto od kockica, on je uzeo i kao odneo Milosu, vratio mi i rekao da se Milosu to ne svidja.
Posle 5 dana dosli nam neki prijatelji u posetu koji imaju devojcicu par meseci mladju od njega, ja ispricam za Milosa njenoj mami i ona mi kaze kako i devojcica ima izmisljenu drugaricu Sofiju i onda mi moja mama kaze da sam i ja imala izmisljenog druga i da sam svima pricala da sam decak i da se zovem Dragan.

To sve mi je bilo i cudno,i smesno. Da li ste vi imali neka slicna iskustva ili vasa deca?
 
mammy:
Ja sam pricala sama sa sobom...a vidim da je i moj sin takav.
Kliknite za proširenje...
И ја исто! И мој старији син исто то ради и мислим се, Бог зна какав је он то свет створио око себе (судећи по брбљању, покретима и колико се унесе у све то!).
 
Milly73:
И ја исто! И мој старији син исто то ради и мислим се, Бог зна какав је он то свет створио око себе (судећи по брбљању, покретима и колико се унесе у све то!).
Kliknite za proširenje...
Moj mali nekad moze satima da se igra....
I da umres od smiijeha kad ga (krisom) slusas...
Ja sam bila stidljivija...pricala sam u sebi ;)
 
Pošla sam u zabavište sa 4 godine, jer je moj, godinu dana stariji, brat bio toliko stidljiv i povučen da ne bi ni išao bez mene.
Za to što mi se, koliko se sećam, najmlađoj u zabavištu dopalo, zasluga je jedne starije devojčice koja me je u startu prihvatila i "uzela u zaštitu".
Bila je jako slatka, dobra (ne od onih nametljivih) i toliko dobronamerna i pažljiva da je pamtim do danaw današnjeg.
Kada se odselila za Novi Sad, (koliko se sećam još te moje prve godine u zabavištu), bila sam baš, baš tužna. Prva lutka koju sam dobila nakon upoznavanja te devojčice, dobila je njeno ime, ona mi je dugo bila reper za sve dobro što sam pronalazila u svetu oko sebe i godinama sam "razgovarala" sa izmišljenom drugaricom "kreiranom" po njenom liku.
 
znash onaj film "ne tupi frede", ima jedno 10tak god, americhki...ne znam original naziv

e moj brat je to imao !!!! nekog druga ja se ne secam ali su moji pricali. njegov drug se zvao Drashko : ) a tata je imao na poslu shefa Draska (i meni zvoni to ime, kao tatini shef). ne znam valjda je u nekom trenutku otishao

sad ovo off...shto niko ne cita...deca su intuitivnija...ko zna kakvu oni vezu imaju s nechim...parapsiho : )) ali ja nisam bila takva pa ne znam
ja sam kao mala, mada i ne bas tako, u skolskom uzrastu, imala citave konstrukcije, ali to valjda nije to...kao neki ljudi i njihov zivot, ali nisam ni zamisljala da sam ja oni, ni da su oni moji prijatelji, mada ni tu nisam bila precizna, ali to valjda nije to...nego neki ljudi drugari i oni tako rade svashta. tj bilo mi je bitno gde zive i koje linije autobuske idu do njih, i ko se skim druzi, ali to je glupo.

u stvari i nisu postojale neke konstrukcije...ali zamishljala sam ih i linije su bile bitne..bila je jedna glavna i ona se zvala ana
 
luckastalutkica:
Meni je to bash slatko.Mozda je gledao neki film za decu.Secam se jednog takvog filma.
Kliknite za proširenje...

Jeste bio je film Nasi su ga preveli :"ne tupi frede"
Kada ona devojka ima izmisljenog prijatelja (obucen u zeleno ima crveno-narandzasti kosu i izlazi iz neke kutije koja se nalazi ispod kreveta),..i imala ga je sve dok nije odrasla tj dok nije videla sta je srz zivota tako nesto koliko se ja dobro secam.....Valjda,...:?:?:?
 
Limette:

nema tu mnogo mudrosti. Deca imaju nepresusnu mastu, u ranom decijem uzrastu karakteristicno je da deca imaju dozivljaj omnipotencije (svemoci): njihovo telo, misli, emocije, zelje - sve dozivljavaju kao svemocno (ono sto se misli zaista moze da postojim, emocije mogu da uniste ili stvore itd). Tako da nije neobicno sto zaista veruju u snagu svoje maste da nesto sto nije realno otelotvore. Masta je neiscrpni izvor kreativnosti. U principu svi ti izmisljeni prijatelji vremenom se zamene stvarnim prijateljima i realnim objektima, prestanu verovanja u Deda Mraza i Vilu Zubic, i kada se definitivno stvori granica izmedju Ja i okolnog sveta, izmedju fantazionog i realnog, izgube se i izmisljeni prijatelji. Obicno negde do IV razreda sva deca prevazidju svoje fantazione prijatelje (i ranije). Pozdrav!
 
Imala sam drugaricu koja se zvala Andjelina.u mojoj masti ona je bila sve ono sto sam ja zelela da budem.Cesto sam volela da razmisljam o nasim dozivljajima,razgovorima,itd.Sve je to deo detinjstva,mada deca cesto kada su nezadovoljna necin(i dok su jos mali i u tinjdzerskom periodu)izmasljaju nepostojece prijatelje i stvaraju imaginarni svet oko sebe,iz kog kasnije ne zele da izadju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top