- Poruka
- 1.839
Nikola Tesla se smatra više legendom nego čovekom, ali ljudi procenjuju njegovu ličnost kroz izobličene i iskrivljene prizme. Njegovi fascinantni naučni izumi i radovi su detaljno i pažljivo proučavani i ocenjivani. Niko ne dovodi u pitanje epohalnu vrednost tih električnih izuma, jer je oblast električne tehnologije danas veoma poznata i često spominjana. Međutim, ljudi nisu svesni dinamike i strukture njegove uzbudljive i misteriozne ličnosti. Teslina ličnost je zagonetna i skrivena od stranaca; i iskrivljeni veo enigme i misterije okružuju njegovo pravo ja.
Talenti Tesle, u kombinaciji sa pojačanom kreativnošću, radoznalošću i introvertnošću, ležali su na očiglednoj površini njegovog intimnog sveta. Kao malo dete, Tesla je pokazivao zapanjujuće razmere razvijene mašte i kreativnosti (West, 2021). Koristeći živopisnu maštu, Tesla je bio opsednut izvođenjem složenih eksperimenata u svom umu, bez pribegavanja skiciranju, crtanju ili pisanju. Bio je to slučaj vizualizacije gde je mali dečak uspevao da rešava složene jednačine samo uz pomoć svoje mašte (Hudd, 2020). Uronjen u svoj svet i apsorbovan svojim talentom za maštanje, Tesla je bio introvertna osoba obavijena svojim subjektivnim i skrivenim svetom koji je težio ka introspekciji.
Asketski način života je još jedna značajna osobina njegove misteriozne ličnosti. Ova izuzetna osoba je uspela da očeliči sebe kako bi postala manje emotivna i usmerila sav svoj životni potencijal i energiju ka jednom cilju: da otkriva nove stvari i stvara nova dela. Teslina asketizam bio je opipljiv i vidljiv u njegovom odnosu prema suprotnom polu. Tesla je izbrisao romantična osećanja iz svoje ljubavi i eliminisao sliku žene iz svojih misli kako bi postigao svoj cilj. Odbacivao je važnost porodičnog instituta, jer je smatrao da brak iscrpljuje energiju. Jednom je rekao: “priroda pronalazača je toliko snažna, divlja i strastvena, da bi dajući sebe ženi, dao sve i ništa ne bi ostalo za njegovo odabrano polje” (Tesla, 2019). Ovaj citat implicira da je otac elektrotehnike odlučio da posveti ceo svoj život tehnologiji i snazi razuma, jer je to bio razuman preduslov za materijalni i duhovni prosperitet ljudi.
Narcizam i egoizam su bili sakriveni ispod Tesline asketizma i stidljivosti. U filmu “Tesla” (2020), on je prikazan kao pravi mađioničar koji izvodi eksperimente u svojoj laboratoriji osvetljenoj mističnim i veštačkim sjajem munje, što ga je činilo magnetnim. Voleo je da oduševljava publiku i javnost i pokušavao je da predstavi svoje izume uz fanfare, dodajući misteriozni šarm prezentacijama. To je bio deo njegovog imidža, koji je obuhvatao stidljivost u kombinaciji sa elegantnom scenografijom.
Poslednja, ali ne manje važna karakteristika Tesline ličnosti bila je njegova sklonost ka neurozi. Neuroza se definiše kao slabost u funkcijama ega; osoba sa ovom mentalnom bolešću ne može da koncentriše svoje misli; ima nekoliko fobija; ima probleme u procesima donošenja odluka i rasuđivanja. Tesla je bio opsesivan i kompulsivan u samodisciplini i čistoći. Vremenom je Tesla uspeo da obuzda svoju opsesivnost i koristi ove reakcije kako bi strukturisao i izgradio svoju ličnost.
Frojdova teorija ličnosti
Iz perspektive Frojdove teorije, Tesla je bio tip falusno-agresivne ličnosti. Njegov najbliži prijatelj, koji mu je pomagao pri izvođenju najpristupačnijih eksperimenata, izveštavao je da je Tesla bio agresivan kada neko ne bi poštovao njegova pravila i da je bio usredsređen na sebe. Bio je zaokupljen pitanjima dominacije i moći. Njegov prijatelj je reporterima rekao da je Tesla bio opsednut otkrićima koja su mu pružala osećaj zadovoljstva. Svaki put kada bi nešto otkrio ili saznao, bio je izuzetno ponosan na sebe, spreman da pokaže svoj talenat i izvanredne vizije drugima. Nikola je verovao da je poseban i jedinstven, što je objašnjavalo njegov osećaj superiornosti i arogancije prema drugim osobama. Redovno je zahtevao poseban tretman sa minimalnim ličnim interakcijama. Ljudi su morali da obavljaju njegove poslove bez prilike da razgovaraju s njim lično. Tesla je bio uveren da su njegove sposobnosti čvrsta osnova za njegovu superiornost i aroganciju, jer ga niko nije mogao zameniti.
Na kraju, postojale su situacije kada je Tesla bio zbunjen svojim idejama i nije mogao pronaći motivaciju i snagu da nastavi svoje eksperimente. Ponekad je bio u dilemi prilikom donošenja odluka i obuzet negativnim emocijama koje nisu imale legitimnu osnovu. Njegov um i uspeh zavisili su od unutrašnje superiornosti i veličanstvenosti, što ga je navodilo da negira svaku kritiku s kojom bi se susreo tokom svog životnog puta. U trenucima kada bi bio kritikovan, Tesla bi gubio osećaj za zadovoljstvo i proporciju.
Maslovljeva teorija ličnosti
Abraham Maslov je autor teorije Hijerarhije potreba, verujući da osobu mogu u velikoj meri motivisati njene neispunjene želje i potrebe. Prema proceni Maslovljeve teorije, Tesla je imao sve što mu je bilo potrebno u smislu finansijske stabilnosti. Zbog toga duh materijalizma nije bio pokretač koji bi stimulisao Teslu da postigne svoje ciljeve. Tesla nije imao problema da izrazi svoju zabrinutost i budnost u vezi sa sigurnošću životne sredine. Njegov radni prostor bio je čist i uredan; to je bila njegova glavna opsesija. Nakon što bi bio siguran da spoljašnja sredina ne može predstavljati problem u pogledu čistoće i bezbednosti, mogao je da se posveti svom inženjerskom poslu. Što se tiče potreba za ljubavlju, Nikola je pokazivao malo interesovanja i naklonosti prema ženskom polu, jer je smatrao da žene predstavljaju glavne prepreke na njegovom naučnom putu. Nije sebi dozvoljavao da se prepusti romantičnim vezama. Ovaj veliki majstor pokazivao je visok nivo veštine i kompetencije, ali nikada nije želeo da prestane sa unapređivanjem i razvojem. Nikola je pokušavao da predstavi javnosti pravo električno otkriće kako bi zadivio i šokirao publiku.
Poređenje Maslovljeve i Frojdove teorije
Upoređujući ove dve različite teorije koje se bave procenom Tesline ličnosti, očigledno je da ove dve metode imaju različite uglove razmatranja. Frojdova teorija se više fokusira na Teslinu interakciju s drugima, prikazujući ga kao osobu koja se oseća superiorno u odnosu na druge. Frojdov test ličnosti pokazuje da je bio opsednut svojim talentom i da su ga njegova izvanredna umeća činila veličanstvenim po defaultu. Frojdova ličnost imala je mnogo veze sa neurotičnim predispozicijama koje su proistekle iz njegove megalomanije. Međutim, Frojdov test imao je malo veze sa Teslinim motivima za uspeh u radnom okruženju.
Nasuprot tome, Maslovljev test ličnosti opisuje optimalne uslove koji su predisponirali Teslin uspeh. Maslovljev test ličnosti bio je usklađen sa identifikacijom potreba za sigurnošću, samopoštovanjem i samoostvarenjem.
Teško je odabrati koja teorija ličnosti bolje opisuje Teslinu ličnost, jer su Frojdova i Maslovljeva teorija posmatrale ovog genija kroz različite prizme. Ove teorije predstavljaju različite perspektive koje nude alternativne pristupe proceni ličnosti. Iz tog razloga, razvijene su različite teorije ličnosti, jer svaka pokriva različite psihološke i društvene grane. Dok se Frojdov test bavio Teslinim učešćem u društvenom životu, Maslovljev test analizirao je njegove radne motive.
https://psychologywriting.com/analysis-of-nikola-teslas-personality/
Talenti Tesle, u kombinaciji sa pojačanom kreativnošću, radoznalošću i introvertnošću, ležali su na očiglednoj površini njegovog intimnog sveta. Kao malo dete, Tesla je pokazivao zapanjujuće razmere razvijene mašte i kreativnosti (West, 2021). Koristeći živopisnu maštu, Tesla je bio opsednut izvođenjem složenih eksperimenata u svom umu, bez pribegavanja skiciranju, crtanju ili pisanju. Bio je to slučaj vizualizacije gde je mali dečak uspevao da rešava složene jednačine samo uz pomoć svoje mašte (Hudd, 2020). Uronjen u svoj svet i apsorbovan svojim talentom za maštanje, Tesla je bio introvertna osoba obavijena svojim subjektivnim i skrivenim svetom koji je težio ka introspekciji.
Asketski način života je još jedna značajna osobina njegove misteriozne ličnosti. Ova izuzetna osoba je uspela da očeliči sebe kako bi postala manje emotivna i usmerila sav svoj životni potencijal i energiju ka jednom cilju: da otkriva nove stvari i stvara nova dela. Teslina asketizam bio je opipljiv i vidljiv u njegovom odnosu prema suprotnom polu. Tesla je izbrisao romantična osećanja iz svoje ljubavi i eliminisao sliku žene iz svojih misli kako bi postigao svoj cilj. Odbacivao je važnost porodičnog instituta, jer je smatrao da brak iscrpljuje energiju. Jednom je rekao: “priroda pronalazača je toliko snažna, divlja i strastvena, da bi dajući sebe ženi, dao sve i ništa ne bi ostalo za njegovo odabrano polje” (Tesla, 2019). Ovaj citat implicira da je otac elektrotehnike odlučio da posveti ceo svoj život tehnologiji i snazi razuma, jer je to bio razuman preduslov za materijalni i duhovni prosperitet ljudi.
Narcizam i egoizam su bili sakriveni ispod Tesline asketizma i stidljivosti. U filmu “Tesla” (2020), on je prikazan kao pravi mađioničar koji izvodi eksperimente u svojoj laboratoriji osvetljenoj mističnim i veštačkim sjajem munje, što ga je činilo magnetnim. Voleo je da oduševljava publiku i javnost i pokušavao je da predstavi svoje izume uz fanfare, dodajući misteriozni šarm prezentacijama. To je bio deo njegovog imidža, koji je obuhvatao stidljivost u kombinaciji sa elegantnom scenografijom.
Poslednja, ali ne manje važna karakteristika Tesline ličnosti bila je njegova sklonost ka neurozi. Neuroza se definiše kao slabost u funkcijama ega; osoba sa ovom mentalnom bolešću ne može da koncentriše svoje misli; ima nekoliko fobija; ima probleme u procesima donošenja odluka i rasuđivanja. Tesla je bio opsesivan i kompulsivan u samodisciplini i čistoći. Vremenom je Tesla uspeo da obuzda svoju opsesivnost i koristi ove reakcije kako bi strukturisao i izgradio svoju ličnost.
Frojdova teorija ličnosti
Iz perspektive Frojdove teorije, Tesla je bio tip falusno-agresivne ličnosti. Njegov najbliži prijatelj, koji mu je pomagao pri izvođenju najpristupačnijih eksperimenata, izveštavao je da je Tesla bio agresivan kada neko ne bi poštovao njegova pravila i da je bio usredsređen na sebe. Bio je zaokupljen pitanjima dominacije i moći. Njegov prijatelj je reporterima rekao da je Tesla bio opsednut otkrićima koja su mu pružala osećaj zadovoljstva. Svaki put kada bi nešto otkrio ili saznao, bio je izuzetno ponosan na sebe, spreman da pokaže svoj talenat i izvanredne vizije drugima. Nikola je verovao da je poseban i jedinstven, što je objašnjavalo njegov osećaj superiornosti i arogancije prema drugim osobama. Redovno je zahtevao poseban tretman sa minimalnim ličnim interakcijama. Ljudi su morali da obavljaju njegove poslove bez prilike da razgovaraju s njim lično. Tesla je bio uveren da su njegove sposobnosti čvrsta osnova za njegovu superiornost i aroganciju, jer ga niko nije mogao zameniti.
Na kraju, postojale su situacije kada je Tesla bio zbunjen svojim idejama i nije mogao pronaći motivaciju i snagu da nastavi svoje eksperimente. Ponekad je bio u dilemi prilikom donošenja odluka i obuzet negativnim emocijama koje nisu imale legitimnu osnovu. Njegov um i uspeh zavisili su od unutrašnje superiornosti i veličanstvenosti, što ga je navodilo da negira svaku kritiku s kojom bi se susreo tokom svog životnog puta. U trenucima kada bi bio kritikovan, Tesla bi gubio osećaj za zadovoljstvo i proporciju.
Maslovljeva teorija ličnosti
Abraham Maslov je autor teorije Hijerarhije potreba, verujući da osobu mogu u velikoj meri motivisati njene neispunjene želje i potrebe. Prema proceni Maslovljeve teorije, Tesla je imao sve što mu je bilo potrebno u smislu finansijske stabilnosti. Zbog toga duh materijalizma nije bio pokretač koji bi stimulisao Teslu da postigne svoje ciljeve. Tesla nije imao problema da izrazi svoju zabrinutost i budnost u vezi sa sigurnošću životne sredine. Njegov radni prostor bio je čist i uredan; to je bila njegova glavna opsesija. Nakon što bi bio siguran da spoljašnja sredina ne može predstavljati problem u pogledu čistoće i bezbednosti, mogao je da se posveti svom inženjerskom poslu. Što se tiče potreba za ljubavlju, Nikola je pokazivao malo interesovanja i naklonosti prema ženskom polu, jer je smatrao da žene predstavljaju glavne prepreke na njegovom naučnom putu. Nije sebi dozvoljavao da se prepusti romantičnim vezama. Ovaj veliki majstor pokazivao je visok nivo veštine i kompetencije, ali nikada nije želeo da prestane sa unapređivanjem i razvojem. Nikola je pokušavao da predstavi javnosti pravo električno otkriće kako bi zadivio i šokirao publiku.
Poređenje Maslovljeve i Frojdove teorije
Upoređujući ove dve različite teorije koje se bave procenom Tesline ličnosti, očigledno je da ove dve metode imaju različite uglove razmatranja. Frojdova teorija se više fokusira na Teslinu interakciju s drugima, prikazujući ga kao osobu koja se oseća superiorno u odnosu na druge. Frojdov test ličnosti pokazuje da je bio opsednut svojim talentom i da su ga njegova izvanredna umeća činila veličanstvenim po defaultu. Frojdova ličnost imala je mnogo veze sa neurotičnim predispozicijama koje su proistekle iz njegove megalomanije. Međutim, Frojdov test imao je malo veze sa Teslinim motivima za uspeh u radnom okruženju.
Nasuprot tome, Maslovljev test ličnosti opisuje optimalne uslove koji su predisponirali Teslin uspeh. Maslovljev test ličnosti bio je usklađen sa identifikacijom potreba za sigurnošću, samopoštovanjem i samoostvarenjem.
Teško je odabrati koja teorija ličnosti bolje opisuje Teslinu ličnost, jer su Frojdova i Maslovljeva teorija posmatrale ovog genija kroz različite prizme. Ove teorije predstavljaju različite perspektive koje nude alternativne pristupe proceni ličnosti. Iz tog razloga, razvijene su različite teorije ličnosti, jer svaka pokriva različite psihološke i društvene grane. Dok se Frojdov test bavio Teslinim učešćem u društvenom životu, Maslovljev test analizirao je njegove radne motive.
https://psychologywriting.com/analysis-of-nikola-teslas-personality/
. 
