izmedju ljubavi i sujete

[struja]

evo tema ovog decka sto je ostavio devojku..pa me to nagnalo na razmisljanje. sta ljudi, svi mi, sta ocekujemo od one druge strane? da li umemo zaista da prepoznamo nesto kvalitetno, osobu kao takvu, ili trazimo dlake u jajetu jureci za nekim nepostojecim savrsenstvom...koliko smo vodjeni sujetom, da mozemo bolje, da to sto je pored nas, ma koliko dobro, iskreno i korektno bilo, ipak nije dovoljno dobro za nas jer, zaboga, ima ruzan malic na levoj nozi..i slicne stvari....
koliko su ljudi zaista pogubljeni i izokrenutim vrednostima danasnjice, pa niko vise u drugoj osobi ne trazi coveka vec estradnu zvezdu, svemirsku letacicu, savrsenstvo izvestacenih i neprirodnih fotki koje nas bombarduju svuda i na svakom koraku.....
jel se ceni danas karakter, ljudskost, vrline, one tradicionalne izvikane vrline, da je neko covek, da je neko castan, da je neko posten, ljubazan, dobrog srca, i da mu zato ne zameramo sto ima levo uvo malo klempavo....
sta se ovo desilo sa covecanstvom....ko smo, odakle smo, kuda idemo

ps. izvinte sto sam oduzila

e mom je desno uvo malo klempavo

i rekla sam da mi ne gine neki botox uskoro
a znas sta je on meni rekao?
da mogu jos deset godina da uzivam, a posle cemo da se operisemo ako treba
mislim da je to lepo.