Nađeš se pred osobom koju prezireš i pokušavaš da je ignoriš. Ugledaš je i okrećeš glavu. Trud. Nađete se u istom društvu, ti napuštaš. Ili ostaješ, ali ga/nju ne slušaš. I makar rekla nešto što je ti godi - a ako si je voleo, ona to ume i čini i bez posebnog povoda - a ti se ponašaš indiferentno prema tome. Nije ti smešno, zabavno, razumno, ne utiče na tebe - jer se trudiš da tako bude. Ne daj bože da ti se obrati, možda čak da nešto od tebe zatraži, nešto što ne bi odbio drugima, ali ne, ti je prezireš i to ne činiš. Ovako ja to vidim, tako se zbilo nekoliko puta, meni ili nekim drugim ljudima, i iz toga se izrodilo moje mišljenje. Teško je bez truda održati poseban stav prema nekome, kao što je prezir - ukoliko se neko na taj način već ne odnosi prema većini ljudi, normalni nivo.
