Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.428
Osoba A i osoba B, moje dobre drugarice. Poznajem ih sa različitih strana. One jedna drugu ne poznaju, sem iz moje priče. Igrom slučaja nisu imale priliku da se upoznaju čak ni na mojim rođendanskim slavljima.
Osoba A se jedno vreme muvala sa jednim momkom. I opet, igrom slučaja, prilikom jednog slučajnog prelistavanja slika kod mene, ona shvati da je taj momak - dugogodišnji momak osobe B.
To mi ne kaže odmah, pošto je bila u šoku, a pošto ne živimo u istim gradovima (ona u mom studira) i najzad, zbog želje da o tome razgovaramo kad se staloži sve, u četiri oka...
ja za to saznam pre nekoliko dana... i od tada nemam potpunog mira...
A ona je u toj letnjoj pauzi između naših viđanja saznala iz nekog tamo izvora da je on našao devojku iz nekog trećeg grada, zaljubio se u nju, posećuje je, zabavljaju se... Ali kako ne znam koliko je to pouzdana informacija, nju sam prihvatila sa rezervom.
Za priču osobe A znam da je istina. Među njima ništa nije bilo, zbog njenog odbijanja njegove ponude da imaju seks (a ona je htela vezu, a ne kombinaciju, i to sa slobodnim momkom)... ali i posle tih ponuda, u toku leta, bilo je nekih telefonskih poziva tokom leta... navodno drugarskih, ali rekla bih više tendencioznih, u stilu ''ne dam ti da me zaboraviš''...
Ja nikako to ne mogu da povežem sa njim, ali to je opet neka manje bitna priča.
Osobi A obećala sam da ništa osobi B ne spominjem od ovoga...
I nisam mogla da pretpostavim da će me ovo prećutkivanje toliko mučiti...
Reći osobi B, značilo bi izdati osobu A.
Reći osobi B, krhkoj i emotivnoj, značilo bi povrediti je.
Reći, to je veliki rizik. Upuštanje u tuđu vezu i otkrivanje nekih tajni, to je tek loša pozicija.
Ne znam kako bih to izvela na najsuptilniji način...
Najbolje bi bilo da ćutim. Ali me već i sada strašno proganjaju sva ta saznanja... Kako da ne kažem takvu stvar osobi koju zaista volim i poštujem i za koju želim da bude srećna... ne mogu da je pustim da se ''vozi'' u svojoj iluziji...
Šta bi trebalo činiti?
Osoba A se jedno vreme muvala sa jednim momkom. I opet, igrom slučaja, prilikom jednog slučajnog prelistavanja slika kod mene, ona shvati da je taj momak - dugogodišnji momak osobe B.
To mi ne kaže odmah, pošto je bila u šoku, a pošto ne živimo u istim gradovima (ona u mom studira) i najzad, zbog želje da o tome razgovaramo kad se staloži sve, u četiri oka...
ja za to saznam pre nekoliko dana... i od tada nemam potpunog mira...
A ona je u toj letnjoj pauzi između naših viđanja saznala iz nekog tamo izvora da je on našao devojku iz nekog trećeg grada, zaljubio se u nju, posećuje je, zabavljaju se... Ali kako ne znam koliko je to pouzdana informacija, nju sam prihvatila sa rezervom.
Za priču osobe A znam da je istina. Među njima ništa nije bilo, zbog njenog odbijanja njegove ponude da imaju seks (a ona je htela vezu, a ne kombinaciju, i to sa slobodnim momkom)... ali i posle tih ponuda, u toku leta, bilo je nekih telefonskih poziva tokom leta... navodno drugarskih, ali rekla bih više tendencioznih, u stilu ''ne dam ti da me zaboraviš''...
Ja nikako to ne mogu da povežem sa njim, ali to je opet neka manje bitna priča.
Osobi A obećala sam da ništa osobi B ne spominjem od ovoga...
I nisam mogla da pretpostavim da će me ovo prećutkivanje toliko mučiti...
Reći osobi B, značilo bi izdati osobu A.
Reći osobi B, krhkoj i emotivnoj, značilo bi povrediti je.
Reći, to je veliki rizik. Upuštanje u tuđu vezu i otkrivanje nekih tajni, to je tek loša pozicija.
Ne znam kako bih to izvela na najsuptilniji način...
Najbolje bi bilo da ćutim. Ali me već i sada strašno proganjaju sva ta saznanja... Kako da ne kažem takvu stvar osobi koju zaista volim i poštujem i za koju želim da bude srećna... ne mogu da je pustim da se ''vozi'' u svojoj iluziji...
Šta bi trebalo činiti?