Monogamija je za amatere
Ако се таква врста љубави даје свима...каква је онда то љубав?Monogamija je za amatere
U čemu je problem? Potrosices ljubav?
Не, већ је ту у питању страст. А не љубав, као што сам рекао, ту љубави нема. Можда нисам добро посложио у почетку. То је страст великом већином. Инстинкт, попаљеност, назови то како хоћеш
Да само, проблем је уочити то. Ипак, су то нијансе, само има каже.
Ne mora da znači, a i sta fali strasti i popaljenosti?
Pa manja guza,vece sise,bolje pusi,guta,kuva,ima miraz,dobra plata,vise me voli,tako da su to ogromne neskrivene nijanse
Па фали то што нема љубави. Мени, лично, права љубав оданост и лојалност су првенство и приоритет.
Па чим су огромне онда нису нијансе. Али ти си, бар по мени, најбитније побројао као последње. То није нијанса за мене. А остало ипак и јесу.
Znaci samo da lako vidim nijanse po mojim kriterijumima po kojima lako upisem ili otpisem
Kažem, uopšte ne mora da znači da nema ljubavi. Monogamija nije jedina vrsta ljubavi.
Мени је ипак љубав и емотивни однос најбитнији. Ово све на страну, ако хјебеш лошу ебачицу, а волиш је, опет је то добар секс.
Па не знам баш, види, није иста љубав према деци например. Децу волиш подједнако, али, ако нађеш 2 жене и обе обрађујеш, шта је ту заправо оно што те диже сем страсти и попаљености? Ипак је посебан осећај када знаш да си ти једини некоме и тај неко теби једини
To je samo ego trip, egoizam udvoje. "Ja sam jedini, najbolji, najlepši..." I onda posle određenog vremena drugi ego počne da ti govori suprotno i eto sra*a i depre.
Јесте, у праву си, то је до ега. Ал ја баш уживам у томе дда сам једини некој девојци, и да је она мени једина
A uživaš li posle?
Svi smo drugačiji, pa i to šta sa kime možeš ostvariti se razlikuje.
Ајде требаће ми мало више времена да зазмислим о томе. Мада стварно мислим да све што није моногамија, када би се применило на сво становништво, не би цивилизацијски опстало
Заборавио сам да одговорим на питање. Да, уживам, јер мислим да ипак није све само у тренутку. Временом се сродиш и вежеш за особу.
Наравно, мада ја ово духовно интелектуално и емотивно сматрам да је једна грана. Та грана ми је искрено битнија него физичка. Али, замисли имаш две "опције" и обе ти једнако одговарају, и нема толико ситница које их раздвајају? Или, једна има оно што друга нема, друга има оно што прва нема, па се ломиш...?
Emotivno da se podudare muško i žensko je najrjeđe, zbog urođenih razlika, žene su emotivnije. Otud i moje pitanje za stilove komunikacije.
Е видиш ја сам ипак присталица ставова да не постоје веће разлике између мушкарца и жене него жене и жене. И ако постоје, нису значајне. Више су то стереотипи у питању. Тражим оно што ти зовеш апстрактнијим. Али за мене нема тог духогног, емотивног. за мене је то све интелект
Postoje razlike, neke jesu stereotipne i ja to ne volim, ali postoje razlike u strkturi mozga:
