Izgubljena nevinost odnosa

[Tuzni_patak]

Gledam emisiju o nasilju u porodici u kojoj se nedvosmisleno u svakoj drugoj rečenici govori «žena nije kriva za nasilje u porodici» ili «žena oseća ovo ili ono» a sa druge strane «nasilnik»....

Contra : Početni stav je «žena je žrtva». Početni stav je i sinonim za muškarac – nasilnik.
Odmah i da dam ispravku : Ako se već govori o nasilniku onda je vezana reč žrtva nasilja, a ne žena. Ako se govori o češćoj (učestalijoj ) situaciji (što mogu da potvrdim ) onda se za reč žena treba da vezuje reč muškarac (jer se već govori o takvoj situaciji), nikako ovako....

Ovo je užasan pristup...
O stvaranju ovakvog stereotipa i generalizacije ću malo kasnije ...
.....................................................................................
Pro : Ovakve emisije su namenjene (bar se ja nadam) da se informišu i više, da se ohrabre žene žrtve nasilja da počnu da razrešavaju svoju situaciju....

Contra : Zbog užasnog delovanja , moj predlog je ipak rešavanje problema stanbenom , ekonomskom i fizičkom zaštitom....Postojanje hostela, opštinskih malih staničića kao privremenih stanbenih prostora i osnovne podrške ekonomskom položaju otvara vrata rešenju bez otvaranja pandorine kutije.I vreme će samo stabilno rešiti. (Ne bi naša država bila «naša» da nije smislila kako da sve rešava na ledjima naroda , a oni da se užasavaju, svadjaju, i po potrebi budu neinformisani)

U većini slučajeva žene su stopirane strahom od egzistencijalnih neuslova i od revanšizma muškog nasilnika...

Postojanjem informacije da joj je omogućen izlaz iz tih problema , ženi žrtvi ostaje odluka do koje mere je spremna da trpi situaciju ,što je njen lični izbor i to treba ostaviti svakoj osobi kao mogućnost...(ovo pričam i zbog različitih devojaka i zbog izbora i muškarca u sličnoj situaciji). Odluka je na njoj...A i postojanje mogućnosti jako menja ponašanje onih nepatoloških siledžija //siledžija ubedjenja//
..........................................................................................................
Da se vratim na uticaj emisije. Stvaranjem stereotipa muškarac-nasilnik stvaraju se pogodne situacije za zloupotrebu tog stereotipa kroz lažne izjave i iscenirane situacije (a najbolje žene znaju koliko mogu da napakuju kad su na neki način povredjene, tada realnost uopšte ne postoji kao težnja).
Druga posledica je stvaranje stalnog preispitivanja žene , da nisam i ja u toj grupi jer sam u kontaktu sa muškarcem-nasilnikom (u velikom broju nasilništva fizičkog tipa nasilnik jeste muškarac , ali NIJE VEĆI BROJ MUŠKARACA NASILNIK).
Ta stalna petlja u kojoj se vrti podsvest ustvari stvara novi stereotip , a to je da muškarcu prilaze kao potencijalnom nasilniku (koji treba da se brani da je nevin , a ne da mu se realno sagledavaju situacije i stavovi).
Ovaj novi stereotip koji se stvara sa jedne strane se vraća kao strah od duboke vezanosti žene i muškarca, a sa druge će se vratiti kao povećana zloupotreba lažnih i isceniranih optužbi radi ličnih ciljeva....

...............................................
Sa druge strane , kao primer velikog psihičkog maltretiranja od strane žena , mogu da navedem ucene tipa, «ako me ne vodiš na letovanje , ja ću da otidjem sama» , «ako ne učiniš ovo , ja ću da ti uradim ovo , da kažem onome ono» , i druge ucene kojima su žene sklone (jer im je to pretstavljalo i pretstavlja oružje već više vekova)
A sa druge strane , slična izjava od strane muškaraca se shvata zadnjim korakom pred raskid. (Ovde imaju materjala pobornici teorije ženske biovlasti).

Ako spojimo gornji stereotip koji se stvara o Muškarcu-nasilniku i o nesigurnosti žena da li će se i one naći u sličnoj situaciji sa svojim izabranikom-partnerom , i čim je nesigurnost prisutna , onda se traži i nepotrebno (da nema strašnih misli ne bi bilo ni potrebe za dodatnim potvrdjivanjima-opterećenjima) dokazivanje i samim tim jača psihološka tortura žena , a i svest o potencijalno velikoj zloupotrebi....

Onda kao rezultat možemo predvideti predbračne ugovore, rezervu u odnosima , taktike i pravne zahteve....
Odavde i naslov ove teme, izgubljena nevinost....
....................................................................................................................

Maltretiranje sa druge strane raste u firmama , na poslu....
Tom maltretiranju (ne eksploataciji , to je dogovoreni vid razmene rad-novac pored kojeg se sve češće uvode i «potrebe hitnog završetka posla» i upotrebe za totalno druge poslove bez saglasnosti radnika) se ne posvećuje ista , a ni slična pažnja .
Radni nalozi zato i postoje da se izdefiniše šta je naredjeno radniku...
Kad bi postojala i zaštita u vidu plaćenih troškova stanbenih potreba radnika koji se pobuni protiv maltretiranja , ili zakon koji isto pedantno uvodi evidenciju radnih naloga , kao i fiskalne račune, mnogo bi brže ušli i prešli evropu...
Sloveniju Evropa mora da usporava....Pregledajte samo na internetu slobodna radna mesta i kako su obrazloženi radni zahtevi u vezi radnog mesta....

 

[Fujin357]

Slazem se sa vecim delom onoga sto si napisao.
To je neka vrsta globalnog ispiranja mozga. Ne bezim od cinjenice da zaista postoji maltretiranje izvesnog broja zena koje nemaju preterano puno opcija za resavanje tog problema, ali ipak verujem da to nije toliko zastupljeno. Zasto? Pa svaka zena ima opciju prekida bilo kakve veze, sto one jako dobro znaju ali iz nekog razloga ne upraznjavaju. E sada iz toga proizilazi pitanje da li one nisu emotivno stabilne, psihicki sposobne da urade nesto tako, ili im je jednostavno korisnije da ostanu u necemu takvom, iz kojeg imaju vise kotristi nego stete.
Siguran sam da ce barem neko od vas koji procitaju ovo pozeleti da opravda to nekim patrijahalnim vaspitanjem, ocuvanjem braka zbog dece, ali dajte da ne filozofiramo u pogresnom pravcu.
Zene na poslu:
E to je vec tema.
Kompetentan radnik koji svoj posao obavlja profesionalno, u potpunosti od pocetka do kraja, nikada se nece izloziti okolnostima koje dozvoljavaju bilo kakvu vrstu maltretiranja na poslu pa cak i sexualno.
Elem, kod zena se to retko desava. Cak i ako se desi onda one izgledaju celicno cvste, u poslovnom odelu, pune samopouzdanja, bez trunka emocija, nepodlozne bilo kakvom vidu uznemiravanja. To je nesto sto sam samo dva puta video u zivotu
Ova druga polovina koristi fizicke atribute radi opste dopadljivosti, brzeg napredovanja u karijeri itd. To im stalno uspeva zar ne? I sta sad one zrtve

 

[Gost118]

Pretući ženu u Srbiji košta 4.500 dinara
29. mart 2005.
Pedesetšestogodišnju Smilju Jović iz Vlasotinca prošlog leta pretukao je 15 godina mlađi rođak, Dragiša Jović, a sudija Opštinskog suda u tom mestu odredio je kaznu od četiri i po hiljade dinara. Da li takva kaznena politika može ići u korak sa pričom o porodičnom nasilju i zlostavljanju, i da li je to kazna ili nagrada?

Sudija Miroslav Ilić uzeo je u obzir otežavajuće okolnosti da je okrivljeni već ranije bio osuđivan. Mnogima to izgleda kao olakšavajuća okolnost, s obzirom da se radi o simboličnoj novčanoj kazni. Smilja Jović nam je ispričala šta se dogodilo u julu prošle godine.

Smilja Jović: ''Zalivala sam baštu tog popodneva, i bila sam okrenuta leđima prema ulici. Odjednom, čula sam da nešto šušti. Kad sam se okrenula, on je bio iza mene. Onda je počeo pesnicama da me udara bez ikakve reči. I kad je počeo da me udara, ja sam počela da vičem, a on me je i dalje udarao pesnicama. Ja sam pala. Onda me je uhvatio za glavu, za kosu, vukao me je i počeo da me šutira. Onda sam se onesvestila. Posle toga su me odmah odveli kod lekara. Ja sam bila sva unakažena. Nisam videla na jedno oko, i drugo se zatvorilo. U predelu vrata me je šutirao tako da uopšte nisam mogla mesec dana da legnem. I dan danas me boli i vrat i glava koliko me je tukao. Imala sam krvne podlive, nakon nedelju dana to je bilo crno. Nisam ličila na čoveka.''

Međutim, Smilja kaže da su ceo taj događaj posmatrale njene komšije i komšinice.

Smilja Jović: ''Ja sam pomislila da je gotovo, da će da me ubije na mestu, jer nema nikog da me odbrani. Sve komšije su stajale na terasi, gledali su. S njima ne govorim zbog neke međe. A i neke komšinice su sedele tamo kod tora i one nisu reagovale uopšte, na sudu nisu htele ni da kažu da su sve gledale.''

Vesna Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja u porodici kaže da je uobičajeno da je očevici ne reaguju na nasilje.

Vesna Stanojević: ''To se dešava i u Beogradu. Ljudi vrlo često čuju da se nasilje dešava u nekom stanu ili imaju konkretno primer na ulici, prosto prođu pored toga, neće da se mešaju jer neće sutra da budu svedoci u nekim sudskim postupcima. Međutim, ta situacija je neuporedivo gora u unutrašnjosti, gde se ljudi između sebe znaju. Jednostavno, jedni druge neće da prijave zato što se privatno druže. I to stvarno postaje prilično alarmantno zato što se, naočigled mnogih ljudi, dešavaju razni oblici nasilja, a sve to prolazi neprijavljeno, samim tim i nekažnjivo. Mi bismo morali da donesemo nove propise koji bi regulisali tu oblast, što znači da bi prijavljivanje nasilja bilo obaveza svakog građanina koji je u situaciju da to vidi, da se s tim suoči ili da za tako nešto čuje.''

A kada je u pitanju kazna od četiri i po hiljade dinara, Vesna Stanojević kaže da je to ismevanje zakona i da bi bilo bolje da je sud doneo presudu da nasilnik nije kriv. I opštinski tužilac Nebojša Blagojević kaže da je četiri i po hiljade dinara zapravo nagrada za okrivljenog, a ne kazna.

Nebojša Blagojević: ''Svoj stav o kazni tužilaštvo izražava pisanjem žalbi. Mi smo tako i postupili, te smo od 23. marta ove godine napisali žalbu na presudu Opštinskog suda zbog odluke o krivičnoj sankciji. Po našem mišljenju, prvostepeni sud nije dao pravi značaj otežavajućih okolnosti ovog slučaja. Ovo je iz razloga generalne prevencije, da svi ostali ljudi vide se zločin u suštini ne isplati i da će biti sankcionisani, da bi to uticalo vaspitno i na druge ljude, da se ne bi dešavalo ovo što se dešava. Jer, nasilje je svakog dana sve više i više u porastu.''

Vesna Stanojević: ''Onaj ko dobije četiri i po hiljade dinara novčanu kaznu, znači on ima potpuno odrešene ruke da to može da radi vrlo često, naravno ako mu se prohte, a svima ostalima se šalje poruka da pretući jednu ženu i naneti joj telesne povrede košta u Srbiji četiri i po hiljade dinara. Znači, to je to.''

Nebojša Blagojević: ''U svakom slučaju, kazna pored one svoje represije koju ima prema učiniocu krivičnog dela treba da ima tu generalnu prevenciju prema drugim ljudima, da vide kako prolaze oni koji čine krivična dela, da ne bi i oni činili. Ovakvom kaznom od četiri i po hiljade dinara sigurno ne može da se postigne ta svrha kažnjavanja. Mislim da bi to moralo da bude mnogo strožije, naročito što je ovde predviđena kazna zatvora za ova krivična dela do tri godine zatvora.''

Smilja Jović: ''To je stvarno sramota, tome se svi živi smeju. Ubiti čoveka za četiri i po hiljade? Pa, ja nisam pas, ja sam čovek. Šta on misli? Da će da me ubije? Sutradan će da me ubije na mestu. Sa četiri i po hiljade ga kaznili, to je ništa. On će ponovo da dođe da me tuče. Policija ništa ne preduzima. Niko ništa ne preduzima. Ja ću sama da se branim kako znam i umem, jer drugo mi ne preostaje. Zar u rođenoj kući, da ne smem da izađem uveče, već da se zaključavam?! To neće tako da prođe. Tukao je taštu u bolnici, pa je tukao fudbalskog sudiju na igralištu. Bio je agresivan i ranije, zato ja ništa nikad nisam smela ni da mu kažem.''

Smilja Jović obratila se i Odboru za ljudska prava u Leskovcu. Advokat Odbora Dragutin Vidosavljević kaže da su napisali žalbu na ovu presudu i takođe naglašava da je zakonom predviđena kazna zatvora do tri godine.

Dragutin Vidosavljević: ''Iskreno da vam kažem, ja mislim da je ovakva kazna ponekad motivacija za počinioce krivičnih dela da i dalje vrše krivična dela, možda još teža.''

Inače, okrivljeni je i posle presude pretio Smilji Jović i batinama i ubistvom. Ona kaže da mu je ranije pozajmljivala novac, a da je postao nasilan verovatno zato što ga je podsetila da bi dugove mogao i da vrati. Međutim, Smilja kaže da je imala problema i kad je tražila lekarski nalaz.

Smilja Jović: ''Lekari su mi rekli da su to lake povrede. Prvo mi doktor nije davao uverenje jedno izvesno vreme. Pitao me da li smo se pomirili i da li je došao da se izvini. Ja sam mu rekla da to nije njegovo da me pita, već da mi da uverenje da bih ga tužila. I to je trajalo i negde posle dva meseca su mi dali lekarsko uverenje.“

I advokat Dragutin Vidosavljević kritikuje pojedine lekare, jer smatra da su u manjim mestima i oni deo karike koja onemogućava da dođe do krivičnog gonjenja, a naročito kad je u pitanju tortura policije nad građanima.

Dragutin Vidosavljević: ''Ako vi odete i tražite lekarsko uverenje zbog toga što ste žrtva torture, lekar će odugovlačiti najmanje tri meseca da vam da lekarsko uverenje, jer čeka da izađe rok za podnošenje privatne tužbe za laku telesnu povredu. Može da se desi da vam izda lekarsko uverenje bez nalaza i mišljenja da bi vas zbunio, da ne znate da li da podnesete privatnu tužbu za laku telesnu povredu ili krivičnu prijavu za tešku telesnu povredu. Ili, pak, da se desi da šest-sedam meseci odugovlači, da vam ne izda lekarsko uverenje. Imamo takve slučajeve, znači postoji jedna strahovita veza policija-sudstvo i lekari koji sprečavaju ljude koji su žrtve kršenja ljudskih prava, pre svega torture, jer se mi time bavimo, i žrtve nasilja da dobiju odgovarajuću satisfakciju. Znači, ljudi u malim sredinama su taoci oligarha na lokalnom i republičkom nivou. Njima su i prava, ljudska prava, deklarativno i normativno priznata, ali ih u praksi nemaju. Nalaze se u stanju stalne ugroženosti, i vrlo često se krše bez odgovarajuće ili nikakve zaštite. Ovo je katastrofa. Imamo sluačaj iz Sjenice, isto jedna mala zapuštena sredina, gde je dete od godinu i po dana oduzeto od majke koja je intelektualka - radi u državnoj službi, iz građanske je porodice, to stoji u nalazu Centra za socijalni rad – pa je dodeljeno ocu koji je osuđen za nasilje u porodici i babi koja je već bila na izdržavanju kazne za pokušaj ubistva.''

I na kraju, da se vratimo na presudu koja je ponizila Smilju Jović. Sa sudijom Miroslavom Ilićem nismo uspeli da stupimo u kontakt, ali u obrazloženju stoji da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja, a sud je imao u vidu ličnost učinioca krivičnog dela, kao i njegovo ponašanje pred sudom.

 

[gigule]

blago vašim ženama sa koliko ljubavi i razumevanja prilazite problemima drugog pola...
ali to je, rekla bi tipično viđenje:jer su još u Srednjem veku žene uz Jevreje i Cigane smatrane đavolovim pomoćnicima i tako obeležene kao niža, manjevredna bića.Doduše to je nešto što se vuče još od ranijih vekova kada su prirodne razlike među polovima postale i društvene...a to imamo i danas...
Doduše postojala su društva u kojima su žene imale bolji tretman u društvu, bile jednakovredne i odante potiče mit o matrijarhatu...u nekim indijanskim plemenima npr.

ajd redom: žene prebijaju? da, postoje muškarci koji to čine i to je rekli bi deo, tradicije.Nije obavezno ali nije nešto što nas iznenadi, još manje šokira, kad čujemo da on tuče ženu jel...Posebno u manjim i ruralnim sredinama.I o tome se ne govori, već je to obično javna tajna.Obično se smatra da je žena zaslužila te batine jer je žena...a žena nije dobro biće.
Ne znam da li je neko od vas zaista pokušao da se stavi u kožu neke žene koja treba da napusti muža a živi u maloj sredini u kojoj je to najpre sramota za obe porodice i verujem da je veoma je teško nositi se s tim ( javno mnjenje je veoma silan argument kod nas šta se valja činit a šta ne) a tu je zaista problem preživljavanja ...alo bre ovo je Srbija, tu problem da se zaposle imaju i mlađi i obrazovaniji žene i muškarci!!! ( blago vama ako to ne primećujete)...
Dakle na podršku porodice i sredine ne može da računa a malo je žena spremno da izigrava usamljanog kauboja u prepriji ili svom selu...malo je hrabrih i najčešće se kada situacija postane neizdrživa one postaju ubice.
Pa piam šta je bolje,mrtav muž a žena u zatvoru ili da se nasilje sankcioniše pre nego što se dođe do situacije da se neko lišava života?

 

[Tuzni_patak]

Doduše postojala su društva u kojima su žene imale bolji tretman u društvu, bile jednakovredne i odante potiče mit o matrijarhatu...u nekim indijanskim plemenima npr.

Proučavanjem razvoja društvenih odnosa vidim da su naizmenično prilagodjena čas više muškom načinu razmišljanja čas više ženskom načinu razmišljanja....

Ako sad navedem da se i ratovi javljaju periodična , to takodje može biti signal da je sve to u vezi....

Kad dodam i da svest i opreznost ljudi posle velikih tragedija zamire u nekom periodu od 30-40 godina, upravo zbog nepostojanja filozofskog obrazovanja javnosti , već to ona čini kroz teži oblik , a to je na svojoj koži, dolazim do kolaža uzroka koji moraju zajedno da se gledaju.

Još jedna bitna stvar za ljudsku sreću i mudrost...
Pametniji su narodi koji imaju kontinuitet razvoja.
Svaki rat, sukob, prekid tradicije uzrokuje prekid kontinuiteta naroda.....
Srbija je izrazito prekidana , čak 90-tih i samovoljno....
U svakom ratu pobedjuju kukavice i lukavci (iako će mnogi pogrešno shvatiti ovu rečenicu) , a rat protiv srpskog naroda vodi sam politički vrh i sada i u zadnjih 20 tak godina....Kako? ...Upravo diskontinuitetom tradicije (zašto,,,,zato što onda nebi prošlo potpuno pranje mozgova)

Sad je kučni miš , postao crkveni miš.....

 

[?]

Zasto? Pa svaka zena ima opciju prekida bilo kakve veze, sto one jako dobro znaju ali iz nekog razloga ne upraznjavaju.

glupe zhene
e patak nisi losh ali da li te je neko iz vlade juopste procitao