Sada već i kada se izgovori deluje daleko 25. novembar prošle godine, a to je datum kada je zauzimanjem beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti u Srbiji započeo talas studentskih blokada, kao reakcija na pad betonske nadstrešnice u Novom Sadu prvog novembra i pogibiju 15 ljudi. Teče četvrti mesec, na
fakultetima nema nastave, a za to vreme zajedno sa visokoškolcima, u stotinama gradova i opština traju protesti. Studenti ističu da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, vlast, sa suprotne strane, pak tvrdi da su zahtevi ispunjeni. To su, ukratko pozicije, od kojih ne odstupaju ni jedni ni drugi.
Kako se
blokadama ne nazire kraj, ponovo se u javnosti postavlja pitanje ima li vremena da se nadoknade? A priču o tome podgrejala je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja je poručila da je 17 mart "dan D" ukoliko se želi da tekuća akademska godina ne bude izgubljena. Ona je postavila pitanje šta će biti ukoliko se godina na fakultetima ne nastavi datuma koji je pomenula. Brnabić je obrazložila i kako se došlo do tog datuma. Ona je navela da se do 17. marta stiglo na osnovu školskog kalendara, toga koliko traje semestar, koliko ima radnih dana, ispitnih rokova, uz dodatak da od prvog oktobra mora da počne nova akademska godina...
"I to znaju svi fakulteti. S tim što je na nekim fakultetima, kao što je Medicinski fakultet ili Fakulteti tehničkih nauka, znatno teže zato što tu ne možete baš teorijski samo da zbijete i da redukujete nastavu, zato što tu postoje i vežbe, morate da idete, odradite i praksu, budete u bolnicama, budete sa pacijentima... Ovo sve pod uslovom da se celo leto radi, i to punim vikendima, što složićemo se, nije realno", rekla je Brnabić, a preneo Tanjug.
Šta na sve to kažu studenti i da li razmišljalju o tekućoj akademskoj godini? Zavisi koje studente pitate. Visokoškolci koji su ušli u četvrti mesec blokada i protesta retko istupaju individualno i komentarišu za medije, a da nisu delegirani od strane plenuma. Ono što se nezvanično, na osnovu njihovih komentara tokom protesta moglo zaključiti, jeste da je njima najvažnije ispunjavanje zahteva, dok se eventulana ugroženost akademske godine retko pominje.
Često se mogao čuti stav da je izgubljeno gradivo moguće nadoknaditi, ali da je nemoguće vratiti živote koji su izgubljeni zbog, kako tvrde, korupcije. Takođe, među mladim demonstrantima često se moglo čuti mišljenje da je ono što o životu, vrednostima, ljudskosti i solidarnosti uče tokom blokada i šetnji, važnije od gradiva koje propuštaju.
Ali ne misle svi tako. Meseci blokade iznedrili su i grupu "Studenti 2.0", koja od sinoć kampuje ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu. Oni zahtevaju da do desetog marta dobiju plan nastave, a da se od sedamnaestog vrate na fakultete - na datum koji je predsednica skupštine označila kao "dan D". Njihove poruke se razlikuju se od onih koje na protestima ističu kolege u blokadi i veoma sliče onome što u medijima izgovaraju predstavnici vlasti.
Dvojica dekana koji govore za NIN, pak, tvrde da imaju plan i da je moguće nadoknaditi nastavu.
"Za PMF grupaciju 17. mart nije 'dan D'", poručuje za NIN dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić.
On je rekao da je juče održan sastanak dekana i prodekana njihove grupacije i da su postignuti dogovori oko funkcionisanja nadoknade.
"Cela PMF grupacija je spremna da radi celoga leta. Tako da, u principu, sve teorije koje se iznose o "danima D" za nas ne važe", ističe Roglić.
Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević navodi da su analizirali situaciju još ranije i da smatraju da mogu da nadoknade nastavu. On podseća da su postojale situacije u prošlosti kada su, naročito za vreme "kovida", morali da se snalaze, uz zaključak da će uspeti da se uklope i nadoknade nastavu.
Rektori za NIN: Postoji plan za nadoknadu
Dvojica dekana koji govore za NIN, pak, tvrde da imaju plan i da je moguće nadoknaditi nastavu.
"Za PMF grupaciju 17. mart nije 'dan D'", poručuje za NIN dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić.
On je rekao da je juče održan sastanak dekana i prodekana njihove grupacije i da su postignuti dogovori oko funkcionisanja nadoknade.
"Cela PMF grupacija je spremna da radi celoga leta. Tako da, u principu, sve teorije koje se iznose o "danima D" za nas ne važe", ističe Roglić.
Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević navodi da su analizirali situaciju još ranije i da smatraju da mogu da nadoknade nastavu. On podseća da su postojale situacije u prošlosti kada su, naročito za vreme "kovida", morali da se snalaze, uz zaključak da će uspeti da se uklope i nadoknade nastavu.
"Mi definišemo do kad traje školska godina, tako da ona ne mora da se završi 30. septembra, može se ona pomeriti i dalje, a da naredna počne kasnije. Mi utvrđujemo taj kalendar rada. Možemo da radimo, naravno, i vikendima. Radno vreme u toku dana isto može da se proširuje. U tom smislu, može se sve nadoknaditi. Mi imamo svoje planove i čekamo kada se bude završilo sa blokadama da odmah krenemo, bukvalno u roku od dva dana i prilagodićemo se situaciji", naglašava Rončević.
"Političko, a ne nastavno-naučno pitanje"
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić, upitan da li je ostalo dovoljno vremena da se završi aktuelna akademska godina, odgovara da on nije ovlašćen da o tome govori, te da nije u upravi, čak ni u upravi katedre. Zato, dodaje on, može da izloži jedino sopstveno mišljenje.
"Pre svega, to je kod nas u proteklih trideset godina političko, a ne pravno pitanje ili nastavno-naučno pitanje. Mi smo imali i koronu i rat... Šteta: o njoj niko, a posebno oni koji su organizovali blokade ne vodi računa, jer blokade nisu protesti. Znate, oni stalno govore: protesti, bunt... Ne smeta bunt većine studenata nastavnom procesu, nego ta njegova apsolutnost", smatra Antić.
Prema njegovim rečima, sada nije pretnja "studenti neće", već je pretnja "sve smo zaustavili".
"Dobro, naravno, osim projekata sa inostranstvom, jer to je svetinja koja za neke profesore očigledno nema uporednika", kaže Antić.
On navodi da su se oko završetka postdiplomskih i doktorskih studija pitali plenumi. Međutim, Antić dodaje da plenumi i blokade ne postoje u našem zakonu.
"Vi ćete reći "naš zakon ne valja". A ja ću vam reći da je suština ovog pokreta, navodno, odbrana Ustava i zakona. Pa šta znači onda, šta ne valja? Ono što njima padne napamet. Kome? Blokaderima ili onim profesorima koji su ih od početka podržavali", pita Antić i ocenjuje da je reč o kontradikciji koja nas vodi u velike probleme.
Na kraju, on poručuje da će ovo proći kao što je sve prošlo, a da mi ništa nećemo naučiti.
Njegov kolega, profesor sa Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić, na isto pitanje takođe odgovara da ono treba da bude postavljeno pre svega upravama fakulteta, te da kao neko ko je nastavnik nije to računao.
"Ono što sam čuo, ne samo od
Ane Brnabić nego i od drugih ljudi to je da, ako se imaju u vidu rasporedi, radne subote i nedelje i svi mogući dani - da je to taj dan (17. mart prim. aut.). Znam da je bilo kod nas na fakultetu pitanja koja su studenti, čak i ovi iz plenuma, postavljali upravi. Oni ništa nisu odgovorili, ali navodno se radilo na nekakvim varijantama. E sad, koje su to varijante, ja nisam bio sa njima upoznat. To je nešto što je ostalo između uprave i studenata. Pitanje je da li je došlo i do studenata. Znam samo da smo mi dobili informaciju da se na nekim varijantama radilo, ali to za sada ništa ne znači", navodi Vuletić.
S druge strane, profesor
Fakulteta političkih “nauka” Đorđe Pavićević smatra da je priča o famoznom Danu D samo još jedan u nizu pokušaja zastrašivanja i gušenja studentske pobune.
“Ne postoji nikakav Dan D. Niko ne može da izračuna tačno i precizno nešto takvo. Svaki fakultet za sebe mora da izračuna kada treba nastaviti sa redovnim predavanjima. Može da se desi i da se donese odluka o produžavanju školske godine”, kaže Pavićević za „Vreme”.
Zanimljivo je što je predsednica Skupštine izabrala 17. mart kao datum kada se sve menja u životu akademaca, jer su studenti u blokadi najavili su još jedan veliki protest 15. marta u Beogradu.
"Ona ističe taj datum zato što je neposredno nakon protesta i time želi da izvrši pritisak na studente i na sve koji se zalažu za blokade, da sve okončaju. Podizanje tenzije trenutno ide u prikog vlastima. Pravdaju se da žele da spase školsku godinu, u čemu ih sprečavaju studenti. Ovo je jedan politički potez, a ne akademski”, rekao je Pavićević.
https://www.nin.rs/drustvo/vesti/70...izgubljena-dekani-da-sve-moze-da-se-nadoknadi
