Quantcast

Izgled raja i pakla

coco bill

Poznat
Poruka
8.736
Kako izgledaju raj i pakao...??? Posebno su mi interesantni maštoviti opisi.

objasnih svojevremeno na svom blogu svoja, dosta neobična, iskustva sa blaženstvima raja:

Tog proleća pala mi je na um pomisao da bih mogao i umreti. Ništa neobično, reklo bi se, svi umiru, sudbinu čovečanstva svaka osoba deli, bla, bla – bla, bla... No dokazi besmrtnosti mnogo su jači negoli navodna izvesnost smrti. Još se niko nije vratio iz zemlje mrtvih i izvestio nas o značajkama iste. Nema, dakle, dokaza da zemlja mrtvih uopšte i postoji; stoga nema ni dokaza da smrt postoji. Stoga...
Sve to imao sam na umu kad sam jednog majskog jutra zatekao sebe kako podležem napadu gušenja. Podmukli komadić crevca od petrovačkog kulena uvukao mi se u dušnik. Nije bilo nikoga da me spasi tog preobilnog jutarnjeg obroka te, kako rekoh, stadoh podlegati...

I, već po običaju, smrači mi se, pa ugledam svetlo na kraju tunela, osetih opštu dobroćudnost ne-egzistencije, olakšanje u sinusima i smanjenje pritiska po kvadratnom centimetru kože – i sa unutrašnje i sa vanjske strane. Pred očima mi zaigrale tople boje i pastelne flourescencije, stale se slagati u nešto. Uskoro ugledah druge ljude, i znao sam, to je bilo to: bio sam u Raju.
Nisam uopšte razmišljao jesam li zaslužio taj Raj ili nisam. Za takvo bih premišljanje morao imati nekog pojma o Paklu, a ja sam na Pakao, usred svog tog blaženstva, potpuno bio zaboravio.

Zauzeo sam mesto na jednom od otomana koji su bili potpuno slobodno razbacani po proplanku prepunom žubora. Tri debela vrapca u grmu mangupovine pevali su neke svoje nezgrapne, a opet ekstatične arije. Uokolo su ležali drugi stanovnici Raja: bili su goli, kao i ja, ali niko se nije stideo, niko se nije pitao je li žena, je li muškarac, je li...
Zrak je bio opojan, svetlost blaga; svaka stvar na koju bih pomislio u trenutku bi mi postala posve bistra, bez mutnih ostataka i krmenih taloga... Nisam imao potrebu komunicirati s drugima, jer oni kao da i nisu bili drugi, kao da su svi oni bili ja, a ja oni, a oni...


U jednom od tih rajskih trenutaka blaženstva pomislih, ipak, kako sam pogrešio što pre smrti nisam otišao u klozet. Jer sad me već potreba opasno gonila, a nisam imao gde! Bilo je pomalo nezamislivo obaviti to tamo, usred Raja, jednako kao što bi živoj osobi, u svetu, nezamislivo bilo vršiti nuždu nasred ulice ili u javnom prevozu. U Raju jeste sve bilo prirodno, ali ta se priroda razlikovala od zemaljske prirode; u toj su prirodi svi ekstremni, niskopuzeći, balavi i gnojni efekti bili suvišni. Nepostojeći.
Zato, mislio sam, negde mora postojati klozet!
U međuvremenu, potreba se podvostručila; pobojao sam se da ću se upišati, a tko je još čuo da se netko u Raju upišao! Prošla je čitava večnost pre nego što sam se odvažio pitati nekog od drugih, iskusnijih Rajovaca. Prišao sam osobi što je ležala kraj modre fontane:

„Oprosti“, rekao sam, „Znaš li možda gdje je ovde WC?“

Osoba nije odgovorila ništa. Kao da me nije čula, kao da nisam ništa ni pitao. Učinilo mi se, ipak, da joj se lice zarumenilo, ali to mi se, kako rekoh, verovatno samo učinilo.
Isto sam pitanje postavio još nekim osobama. Rezultat je bio isti.
Ma neću se uopšte nervirati, mislio sam. Izabrao sam mesto, kao možda malo sa strane, premda sam dobro znao da u Raju takvih mesta nema, u Raju je svako mesto centralno.

Yebi ga, pomislio sam, postavio se u pozu, pa pustio mlaz da teče.
Ali ništa nije poteklo. Svi oni drugi, bespolni i bezlični Rajovci, okupili su se oko mene i gledaju šta to radim. Učinilo mi se da se i čude tome šta ja radim (zapravo, ne radim). U svakom slučaju, nisam se mogao popišati dok tako svi gledaju u mene. Ja sam i u civilnom životu bio iznimno stidljiv u tom pogledu, pomislih.
A tištalo me sve više. Javile se i neke naznake velike nužde. I... tada, prvi put, pomislih na Pakao.

:mrgreen:
 

Sarvaš

Elita
Poruka
20.708
Najbolju je izjavu dao Minimaks . Rekao je da ce zamoliti boga da ga posalje u pakao .Tamo se moze kartati , piti viski
a ima i dobrih riba . Uostalom , tamo ce naci sve svoje prijatelje .
U raju ce morati slusati dosadnu svirku andjela , a drustvo sve kmezavo . Tamo bi umro od dosade .
 

NalimInTheHous

Primećen član
Poruka
735
Kako izgledaju raj i pakao...??? Posebno su mi interesantni maštoviti opisi.

inferno.gif
 

Milanche°

Poznat
Banovan
Poruka
7.461
a zamisli umres i budis se u nekom dragstoru velikom kao neki prosecan grad i sve je to tvoje
mozes da pijes kolko oces nista te ne kosta sta ces lepse
ako treba ima da prespavam ceo dan dok ne prodje mamurluk ako ne moze onaj predlog

i tu neke polu gole zene oko mene i ispunjavaju mi svaku zelju e tad bi mi bilo sve jedno dal je raj ili pakao
 

Uraghan

Domaćin
Poruka
3.251
U paklu ces vecnost provoditi sa jednom posebnom osobom koju necemo imenovati, a razgovaracete o Aristotelu, Kini, komunistima, moronima i Cicevcu. U raju ces vecnost provoditi sa supermenom i ljudima-guskama ciji jedini smisao da podizu ego supermenu za uzvrat on ih ne salje na predavanja o Aristotelu, Kini, komunistima, moronima i Cicevcu.
 

Arkadijanac

Ističe se
Poruka
2.795
a zamisli umres i budis se u nekom dragstoru velikom kao neki prosecan grad i sve je to tvoje
mozes da pijes kolko oces nista te ne kosta sta ces lepse
ako treba ima da prespavam ceo dan dok ne prodje mamurluk ako ne moze onaj predlog

i tu neke polu gole zene oko mene i ispunjavaju mi svaku zelju e tad bi mi bilo sve jedno dal je raj ili pakao

Izes takav raj gde te boli glava posle pijanke!
 

hogarius

Elita
Poruka
15.124
Iz dole citirane storije saznacete sta vas ceka ako kojim nesrecnim slucajem budete poslati u raj. Drama glasi:


“Kada je majka Tereza preminula i otisla u Raj, na vratima ju je docekao Bog i pozvao na rucak. Za stolom Bog je otvorio konzervu tuna ribe i nasekao nekoliko kriski crnog razenog hleba. Dok su tako jeli skroman rucak, majka Teresa je pogledala duboko dole prema Paklu gde je primetila da veliki broj gresnika na stolu imaju brdo mesa, lobstere, fazana i razne vrste paste. I pored velikog interesovanja, ostala je bez pitanja. Sledeceg dana Bog je ponovo predlozio majci Terezi da zajedno rucaju. Opet je Bog ponudio tunjevinu iz konzerve i razeni hleb. Ovog puta majka Tereza je videla za stolom dole u Paklu jagnjece pecenje, punjene curke i druga delikatesna jela sa gomilom slatkisa. I ovog puta je precutala iako joj je pitanje bilo na vrh jezika. Sledeceg dana se scenario ponovio, s tim sto je na stolu u Paklu pored raznovrsnih pecenja bilo i puno kvalitetnog vina i drugih specijaliteta. Ovog puta majka Tereza nije mogla da se uzdri te je, skromno, pobozno i ponizno iznela Bogu da ne razume zasto posle celog bezgresnog i poniznog zivota i sluzbe njemu u slavu, sada dobija ovako skromne obede, a dole u Paklu se svakodnevno sprovodie prave gozbe i pirovi. Na to, Bog se malo iskaslja, pa joj snebivajuci rece: “znas, Teri, da budem isken, ne isplati se kuvati samo za dve osobe.”
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.