Digitalno investiranje u poljoprivredu se širi u regionu – ulažete u orahe i svinje, a ne morate ni da ih vidite
Ideja grupe prijatelja da pomognu svom drugaru kako bi u blizini Kačareva zasadio nekoliko stabala čendler oraha poslužila je petočlanom timu kao inspiracija i zanimljiva ideja da razviju svoje startap rešenje.
Budući da nisu hteli da naplate uslugu već drugaru zaista pomognu, u šali su rekli da je zbog toga jedan deo stabala njihov, a onda su se dosetili da im to upravo može biti dobar biznis model – da i za druge koji žele da se time bave podignu plantaže, odnosno platformu gde bi ljudi mogli da ulažu u sadnju oraha, a da ne moraju da imaju previše obaveza oko uzgajanja, održavanja i kasnije, prodaje.
Tako su pre tri godine godine odlučili da pokrenu Walnut Fund (Orah fond) kao jedan vid alternativne investicije u poljoprivredu i štednje, koji ne podrazumeva klasičnu „slamaricu“. Ova sada već savremena radnička zadruga zapravo je spoj tradicionalne metode poljoprivrede i savremenih tehnologija.
Kriza kao šansa
Jedan od osnivača kompanije Milan Žikić za Forbes Srbija podelio je iskustva o izazovima sa kojima se njegov tim suočavao tokom osnivanja, realizacije i razvoja projekta, kao i kako se rodila sama ideja.
Ideju za ovakav vid investiranja pokrenuli su u godini pojave pandemije korona virusa, i za nju je vladalo veliko interesovanje. Tada su stekli i prve investitore, priča Milan.
Ipak, kako je situacija za bilo koji biznis pa i taj bila neizvesna odlučili su da malo zastanu sa poslom, porade još neko vreme na biznis modelu, pa su dalje sa poslom nastavili od 2022.
„U međuvremenu smo do tada sakupljeni novac vratili investitiorima, a potom smo krajem 2021. ponovo pokrenuli platformu i mogućnost rezervacije stabala oraha“, priča Žikić.
Ističe da je interesovanje potom bilo još veće nego kada su prvi put krenuli, što ih je prijatno iznenadilo.
„Mi često kažemo da je period kada smo počeli, uprkos što je bila aktuelna pandemija, za nas splet srećnih okolnosti jer kada su krizna vremena ljudi sa viškom kapitala gledaju da sačuvaju vrednost novca i mnogi su ulagali u nekretnine, a kako su cene počele da rastu udaljavali su se i odustajali od toga, a mi smo se pojavili kao neka vrsta alternative i jedan od načina da oni koji su zainteresovani ulože svoj kapital“, ističe Žikić.
Milan Žikić; foto: Hristina Kovačević
Dodaje da je platforma od kada su je pokrenuli izazvala veliko interesovanje i da se građani kako iz Srbije tako i širom sveta, u sve većem broju interesuju za nju.
Samo prošle godine investitori su uložili u više od 5.000 zasada oraha, koji su kasnije i zasađeni.
Takođe, pravila nalažu i da kada se drvo zasadi predstavnici fonda o tome obaveste investitora.
Prednost ovakvog tipa investiranja
Walnut Fund je osmišljen tako da svako ko investira i kupi bar jedno drvo, u narednih 40 godina ima pasivni prihod od polovine prodatog godišnjeg roda.
Kako kaže Milan, njihovi klijenti su ljudi različitih životnih dobi i zanimanja, ali istog cilja – da sebi ili nekom svom omoguće zaradu u budućnosti. Tako se neretko dešava i da stariji ljudi svojoj deci ili unucima kupe zasade i tako omoguće zaradu kasnije, u budućnosti.
„Kod nas su povrati dobri i dugoročni i jednom ko uloži može da očekuje pasivan prihod narednih 40 godina ili kako mi to volimo da kažemo: da ima alternativnu penziju. Investitori ne moraju da budu aktivno uključeni u projekat, ali i mogu ako to žele“, kaže.
Pojašnjava da, kada dođe do otkupa, ukoliko investitor pronađe veću otkupnu cenu za orah, to prihvataju jer je to u interesu svih. Takođe uvažavaju i njihove savete i ideje.
Ističe da među investitorima ima dosta ljudi iz sveta biznisa koji su već ponudili pomoć za kasnije – u procesu nalaženja otkupljivača oraha. Takođe, iako i tome mogu da se informišu na samoj platformi, investitori mogu ako žele da lično dođu na teren, odnosno obiđu parcele i vide kako napreduju stabla u koja su uložili.
Kako se upustiti u ovaj poduhvat
Svako ko se registruje na platformi Walnut Fund može da sagleda tri moguća scenarija – realan, optimističan i pesimističan.
Tu je i kalkulator na osnovu koga može da izračuna koji je očekivan prinos po stablu, da vidi cenu na tržištu, sagleda šta može da očekuje svake naredne godine i ukupno za 40 godina kumulativno…
Žikić kaže da interesovanje za ovaj vid ulaganja konstatno raste, odnosno potražnja investitora je sve veća, a među njima su pretežno ljudi iz Srbije, takođe ima ih dosta iz regiona, potom Indije, SAD, Katara, Nemačke, Španije, Italije. Trenutno na platformi imaju registrovanih 400 investitora.
Procedura je takva da najpre budući investitor popunjava lične podatke, a potom potpisuje onlajn ugovor i odlučuje o načinu plaćanja – Pej Palom, kriptovalutama i direktno putem banke, sopstvenim sredstvima.
„Kada se klijenti registruju, obave jednokratnu uplatu i potpišu ugovor, praktično je završen ceo proces ulaganja. To znači da će od prve godine kada krene rod i u narednih 40 godina, dobijati novac od prodaje plodova drveta, tačnije polovinu novca od ukupnog godišnjeg roda, dok polovina ide fondu“, objašnjava Žikić.
Za sada petočlani tim Walnuta ima dve plantaže u Srbiji – u Molovinu u okolini Šida i Lomnici kod Rekovca, koje imaju po 23 hektara, a u fazi su proširenja zbog sve većih potreba za sadnjom oraha.
Zašto baš orah
Žikić naglašava da je dobra strana ulaganja u orahe najpre stabilnost cene i upotreba koju ova sorta ima.
Sagovornik Forbes Srbija priča da su se na ovakav posao odlučili upravo zbog toga što je orah rezistentan na razne vrste bolesti, prilagodljiv različitim klimatskim uslovima, a takođe i zbog cenovne stabilnosti, i toga što ne traži neke specifične uslove uzgajanja.
Takođe, i ekonomska isplativost je velika jer se očekuje da orah rađa bar 40 godina, a moguće je da rađa i duže.
Kada je reč o tome u koliko sadnica neko može investirati on kaže da je minimalna jedna sadnica, ali da to zavisi od želja investitora, kao i od veličina parcele. Ukupno je na jednom hektaru moguće zasaditi 300 sadnica.
Na platformi postoji obaveštenje o stanju na plantaži i svi zaintersovani investitori moći će kasnije da prate prinose i koliko su novca zaradili.
Od novca koji ulože u sadnju praktično se finansira sistem za navodnjavanje, mehanizacija, radnici na terenu, prodaja robe, kao i prerada. Imajući u vidu da radne snage nedostaje pogotovo u ruralnim sredinama, a kada se uzme u obzir da se sve više ide ka automatizaciji procesa i digitalizaciji i da u mnogim oblastima rada nije lako naći radnike, sreća je to da im je za jednu parcelu bio dovoljan jedan radnik.
Koliko novca treba i kada se očekuju prinosi
Žikić kaže da za jednu sadnicu investitori plaćaju 200 evra. Dodaje i da treba imati u vidu da je poskupelo đubrivo, energenti, radna snaga.
Kada je reč o tome kada se mogu očekivati prinosi i zarada on kaže da se praktično u prve četiri godine na plantaži „ništa ne dešava“ i da se prvi prihod može očekivati tek posle četiri godine.
Orah u punu zrelost uđe u devetoj ili desetoj godini, a prosečni prinosi su između 20 i 25 kilograma po stablu i očekuje se da ovaj biznis bude isplativ bar 40 godina
Predvideli su i još jednu pogodnost. Ako se desi da jedan deo stabala ne uspe ta stabla se zamene novim.
U ovom petočanom timu samo je jedan agronom, ali kako kaže sagovornik Forbes Srbija, činjenica da su ostali članovi iz sveta IT, inženjerstva, marketinga pokazala se ne tako lošom, čak i dobrom da ih ima iz više sekora upravo i zbog različitih pogleda u vezi biznisa i njegovog razvoja.
„Upravo je ključ uspeha svakog startapa – raznolik tim u kome svako razmišlja drugačije, iz svog ugla“, kaže Žikić.
Priča i da su samu ideju razvijali godinu i po dana, a kada je reč o tome kako su uspeli u ovom poduhvatu i da li ih je na tom putu možda pratilo nepoverenje prema ovakvim vrstama ulaganja on navodi da su se u početku pribojavali, ali da su shvatili da kada ljudi vide da je „zdrava priča“ i njihov entuzijazam da podstiču jednu od nastarijih industrijskih grana, onda je ipak jednostavnije objasniti sve dalje.
Kako su došli do sredstava da pokrenu biznis
Za pokretanje svakog posla osim ideje, potrebna su i novčana sredstva.
