Quantcast

Издајник

sova.jpg
Издали или не, цијену плаћамо а ко одређује разлику, црту гдје почиње? Ријечи најчешће. Чак и нас обичних смртника без политичкога педигреа. Без неке титуле, грофа, књаза или барона. Пошто су оне краљевске и царске одавно изгубиле сјај и постале поспрдице. Те наше јадне, јефтине и штанцоване ријечи изречене без дубљега промишљања, често се дохвате нечега што називамо издајом. Издаја, шта је то? Гдје и у коју сврху се може користити? Ријеч 'издаја' му дође као тешка артиљерија, она неселективно, значи без нишањења направи штету противнику. Богами ако се не измакнемо и нама што смо је употријебили. Користимо је када дођемо у шкрипац, када нас противник аргументима прибије у тјеснац па немамо куд. Тада га оптужимо за издају и он је готов или бар ми тако очекујемо да буде. Када је и то мало, појачамо експлозивно пуњење и испалимо ' велеиздаја'. Облаци дима, шут и прашина распе се уоколо. Противник је 'раскомадан', али не лези враже, баш и не буде тако. Из једнога простог разлога, ко то констатује у име других? Да нешто јесте а опет нешто није издаја. Како да дефинишемо ту позицију? Требало би договором доћи до резултата, који је свима нама подједнако далек или близак. Па у његовој одбрани или изостанку реакције видјети и препознати издају. Мени лично су све државе, бар када је о државама ријеч, од постанка супротстављене појединцу, МЕНИ мојем. Сељаку, грађанину, богаташу и просјаку. Одвратне су ми до бола, њима задовијек нешто треба, њима се мора дати. Син јединац, последња мрвица хљеба, то мало крви што нам тече венама. Све то њој треба, никад јој доста. Заузврат нас она зове својима, па му дођемо њена чеда, као да смо копилад па нас мили боже она прихватила као своје. Храни нас и чува, успављује и нина. Лицемјерно и болесно. Е па такво стање лудила и оданости разним битним стварима, попут државе или нечем другом неки називају патриотизмом. Изостанак присности са таквима и њиховим идеалима је погађате 'издаја'. Као неко коме то издајство не би нарочито тешко пало, ево се нудим да за омањи хонорар будем дежурни 'издајник'. Нијесам ни ја имун на то, када се дојучерашњи саборац обрете са друге стране, да га баш мило и топло погледам. Или да га загрлим, али схватам да није то, проблем баш тога тренутка. Већ потпунога неразумијевања и различитости од самога почетка, промјена страна и разлаз, је у томе случају потпуно и очекиван и нормалан. То није 'издаја', то је природна и најнормалнија појава. Повријеђена нам је сујета и понос, тачно је, колико год нам тешко пало на срце и душу. Имамо право да се осјећамо повријеђено, и разочарано, не више од тога. Ако некога овом писанијом данашњом, повриједим и он се осјети изданим, у праву је и намјера ми је била. Не желим да будем са таквим на истој страни ичега, па макар сам тумарао свијетом. Е моји рођаци?
 

Goldica

Početnik
Poruka
1
Pogledajte prilog 916738Издали или не, цијену плаћамо а ко одређује разлику, црту гдје почиње? Ријечи најчешће. Чак и нас обичних смртника без политичкога педигреа. Без неке титуле, грофа, књаза или барона. Пошто су оне краљевске и царске одавно изгубиле сјај и постале поспрдице. Те наше јадне, јефтине и штанцоване ријечи изречене без дубљега промишљања, често се дохвате нечега што називамо издајом. Издаја, шта је то? Гдје и у коју сврху се може користити? Ријеч 'издаја' му дође као тешка артиљерија, она неселективно, значи без нишањења направи штету противнику. Богами ако се не измакнемо и нама што смо је употријебили. Користимо је када дођемо у шкрипац, када нас противник аргументима прибије у тјеснац па немамо куд. Тада га оптужимо за издају и он је готов или бар ми тако очекујемо да буде. Када је и то мало, појачамо експлозивно пуњење и испалимо ' велеиздаја'. Облаци дима, шут и прашина распе се уоколо. Противник је 'раскомадан', али не лези враже, баш и не буде тако. Из једнога простог разлога, ко то констатује у име других? Да нешто јесте а опет нешто није издаја. Како да дефинишемо ту позицију? Требало би договором доћи до резултата, који је свима нама подједнако далек или близак. Па у његовој одбрани или изостанку реакције видјети и препознати издају. Мени лично су све државе, бар када је о државама ријеч, од постанка супротстављене појединцу, МЕНИ мојем. Сељаку, грађанину, богаташу и просјаку. Одвратне су ми до бола, њима задовијек нешто треба, њима се мора дати. Син јединац, последња мрвица хљеба, то мало крви што нам тече венама. Све то њој треба, никад јој доста. Заузврат нас она зове својима, па му дођемо њена чеда, као да смо копилад па нас мили боже она прихватила као своје. Храни нас и чува, успављује и нина. Лицемјерно и болесно. Е па такво стање лудила и оданости разним битним стварима, попут државе или нечем другом неки називају патриотизмом. Изостанак присности са таквима и њиховим идеалима је погађате 'издаја'. Као неко коме то издајство не би нарочито тешко пало, ево се нудим да за омањи хонорар будем дежурни 'издајник'. Нијесам ни ја имун на то, када се дојучерашњи саборац обрете са друге стране, да га баш мило и топло погледам. Или да га загрлим, али схватам да није то, проблем баш тога тренутка. Већ потпунога неразумијевања и различитости од самога почетка, промјена страна и разлаз, је у томе случају потпуно и очекиван и нормалан. То није 'издаја', то је природна и најнормалнија појава. Повријеђена нам је сујета и понос, тачно је, колико год нам тешко пало на срце и душу. Имамо право да се осјећамо повријеђено, и разочарано, не више од тога. Ако некога овом писанијом данашњом, повриједим и он се осјети изданим, у праву је и намјера ми је била. Не желим да будем са таквим на истој страни ичега, па макар сам тумарао свијетом. Е моји рођаци?
Izdaja koju smatram relevantnom (a van je svakog političkog ili rodoljubivog konteksta) jeste izdaja od strane prijatelja. Tj osobe koju smo smatrali prijateljem. Navedena osećanja, u tekstu, jesu normalna i za svakog prijemčljiva. Ono što nas razdvaja jeste potreba za osvetom. Tu je kvaka, po mom mišljenju. Ili sam, skroz početnički, kao nova na forumu, promašila temu? :)
 

tirano

Zainteresovan član
Poruka
274
Izdaja koju smatram relevantnom (a van je svakog političkog ili rodoljubivog konteksta) jeste izdaja od strane prijatelja. Tj osobe koju smo smatrali prijateljem. Navedena osećanja, u tekstu, jesu normalna i za svakog prijemčljiva. Ono što nas razdvaja jeste potreba za osvetom. Tu je kvaka, po mom mišljenju. Ili sam, skroz početnički, kao nova na forumu, promašila temu? :)
Не бери бригу, није написано да неко погоди или промаши, свако бира које бедеме ће да брани.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.