Идеја о дводомном највишем законодавном тијелу и успостављању сената је занимљива, вриједна разматрања, лично би такву идеју подржао, али и то ваља разрадити да донесе суштинска побољшања, не само да се уводе промјене форме ради.
Идеја да кроз комбиновани већинско-пропорционални систем свака општина у Србији сходно већинском систему даје по једног посланика је свакако добра, ако би то водило повећању броја посланика у скупштини (на 300 или 350, јер морате попунити квоту посланика по пропорционалном систему) не мора имати штетне рефлексије.
Увијек се може упутити замјерка за већа издавања и више посланика на грбачи народа али ако ће парламент доносити боље одлуке, законе, имати више слуха за све крајеве Србије, ако ће заступати интересе народа који их је бирао, мање слијепо слушати партијске врхушке, то ће донијети више доброг. Уосталом, "најскупљи" је парламент који се претвори у партијску прћију и партократију.
Наравно, ваља се равнати и према околностима, реалној ситуацији, на Косову и Метохији имамо више општина гдје готово и нема Срба (или да будемо прецизни становника Србије са правом гласана српским изборима), у неким и буквално нема, уз то власти ове нарко творевине могу увијек онемогућити реализацију избора, као што управо чине, имају подршку глобалног силника, може им се. И ту се може објединити више општина у једну изборну јединицу, а да би добило законску форму, увести минималан број становника (бирача) да би општина била једна изборна јединица односно ако би више општина било једна изборна јединица.
