Usprkos uspehu Demokratske stranke, njen povratak za kormilo nije zagarantovan jer je više desetine demokratskih kandidata reklo pre izbora da će se protiviti njenoj kandidaturi.
Pelosi je rođena 26. mart 1940. u Baltimoru, u italijansko-američkoj katoličkoj porodici, koja ima iskustva u politici. Njen otac i brat bili su gradonačelnici Baltimora. Sa diplomom Triniti koledža u Vašingtonu, nastanjuje se sa suprugom u San Francisku. Sa 47 godina prvi put pobeđuje na izborima za Predstavnički dom. Godine 2003. postaje šefica demokratske manjine.
DA LI ĆE SE DEMOKRATE SVETITI TRAMPU?
Vreme dominacije jedne partije u Vašingtonu je završeno, barem u naredne dve godine, pošto je Demokratska stranka osvajanjem većine u Predstavničkom domu američkog Kongresa, došla u poziciju da bolje parira predsedniku Donaldu Trampu.
Još nije jasno kako će to izgledati, ali američki mediji već ukazuju na moguće korake koje bi demokrate mogli - ili nikako ne bi smeli - da preduzmu.
Republikanci su zadržali većinu u Senatu, gornji dom Kongresa, ali će demokrate sada moći da spreče usvajanje zakona u skladu sa Trampovom političkom agendom.
Međutim, nakon osam godina koliko su proveli kao manjina u oba kongresna doma, i uz želju da za dve godine osvoje i Belu kuću, demokrate sada moraju da dokažu da ono što ih zanima nije osveta, iako su tome mnogi skloni, nego vođenje države. Čak i demokratama naklonjeni "Vašington post" ukazuje na opasnost da revanšizam od stranke otera mnoge koji su za nju glasali jer, umesto političkih igara, očekuju rešavanje konkretnih problema, kao što su zdravstveno osiguranje, posao, pristojne zarade i jednake životne šanse za sve.
Lideri demokrata kažu da će odmah krenuti sa konkretnim inicijativama, kao što su sniženje troškova zdravstvene zaštite, otvaranje radnih mesta ulaganjem u infrastrukturu, kao i velika "metla" u politici koja bi podrazumevala više etike i poštenja u izbornim kampanjama.
Za takve popularne mere mogu da računaju i na podršku nekih republikanaca u Kongresu, a i predsednik Tramp se ranije o njima povoljno izjašnjavao.
Tome bi se mogli pridodati i zajednički dogovor oko budžeta, podizanja mininalne plate i plaćanja prekovremenog rada, kao i davanja legalnog statusa deci ilegalnih imigranata koja su rođena na tlu SAD, što inače većina Amerikanaca podržava.
Neke druge inicijative, međutim, kao što su jedinstveni sistem zdravstvene zaštite, širi pristup visokom obrazovanju ili reforma agencije za imigraciju, demokrate neće moći da provuku sami, a bez saradnje sa republikanskim Senatom sve može da se završi kao još jedna politička svađa - bez ikakvih rezultata.
"Njujork tajms" se slaže da demokrate moraju biti veoma obazrivi da ne povlače neke poteze, koliko god ih pozdravili njihovi birači, što se pre svega odnosi pokretanje istrage o predsedniku Trampu i članovima njegove administracije.
Predstavnički dom može da traži uvid u Trampove poreske prijave ili da zahteva istragu o njegovoj poslovnoj imperiji, ali demokrate moraju i da dokažu da tu postoji sukob interesa i da uvere javnost da je sve to vredno napora.
Još jedna omiljena tema u redovima demokrata - pokretanje postupke opoziva predsednika Trampa - takođe je suviše osetljiva da bi se tek tako otvarala, jer može produbiti podele u društvu, zbog čega im njujorški list savetuje da sačekaju kraj istraga koji specijalni savetnik Robert Maler vodi o Trampovim vezama sa strancima.
